Nikad više …? Zapadni Balkan i rat u Ukrajini

Datum 24. februar 2022. označava trenutak velike promene u Evropi. Od kraja Drugog svetskog rata slogan „Nikad više!“ bio je simbol političkih, ekonomskih i kulturnih napora protiv ratova i nasilnih sukoba, nacionalističkih narativa, holokausta, genocida i teških kršenja ljudskih prava. On snažno naglašava evropski diverzitet, slavi inkluzivnost i sve nas smatra odgovornim da učimo iz iskustava prošlosti.

Međutim, ruska invazija na Ukrajinu i slike iz Kijeva, Buče, Mariupolja i mnogih drugih gradova u Ukrajini, uništenje, broj žrtava i kolone interno raseljenih lica i izbeglica navodi nas da dovodimo u pitanje sposobnost evropske i globalne zajednice da reše konflikte na miran način i da budu dosledne svom standardu „Nikad više!“. Dakle, ovaj broj časopisa Balkan.Perspectives formuliše „Nikad više…?“ kao pitanje. Sa jedne strane, ovo izdanje teži da prikaže iskustva iz 1990-ih i ranih 2000-ih, kada ovaj konsenzus nije ispunio svoje standarde sa nasilnim raspadom bivše Jugoslavije, teškim kršenjima ljudskih prava u Evropi od kraja Drugog svetskog rata, uključujući pad Vukovara, opsadu Sarajeva, masakre tokom rata na Kosovu i genocid u Srebrenici.

[expander_maker id=”2” more=”Read more” less=”Read less”]

Sa druge strane, ovo izdanje časopisa Balkan.Perspectives teži da analizira i diskutuje o mogućim individualnim, kolektivnim i društvenim uticajima koje rat u Ukrajini ima na Zapadni Balkan. Naglašava značaj procesa suočavanja sa prošlošću u našem regionu, podršku mirovnim inicijativama i kolektivnim naporima za inkluzivan pristup zajedničkom životu.

U ovom broju nalaze se tekstovi koje su napisali Stanislav Petkovski Sašo i Nenad Marković iz Severne Makedonije. Oni pružaju fokusiran uvid u mnoštvo uticaja koje ruska invazija ima na domaću makedonsku politiku i kako je sukob iz 2001. godine povezan sa aktuelnim događajima. Ivana Jakšić i Marija Ratković iz Srbije bave se pitanjem retraumatizacije zbog konflikta u Ukrajini iz ženske perspektive trenutnog rata između Rusije i Ukrajine. U tekstovima iz Bosne i Hercegovine Jasminko Halilović piše o svojim najsvežijim iskustvima nakon napuštanja Kijeva u februaru 2022. godine, a tekst Velme Šarić

svedoči o kontinuitetu rata 30 godina nakon opsade Sarajeva 1992. godine. Visar Džambazi  bavi se mogućim uticajem koji ruska invazija na Ukrajinu može da ima na Kosovo i ulogom međunarodnih organizacija te procesom dijaloga sa Srbijom. Feride Rušiti, takođe sa Kosova, u svom tekstu zahteva ozbiljnu diskusiju o još uvek postojećoj traumi u društvima Kosova i Zapadnog Balkana i retraumatizaciji podstaknutoj ratom u Ukrajini.

Zadovoljstvo nam je i da podelimo ovo izdanje Balkan.Perspectives podkasta sa našim slušaocima. Kao i obično, možete da slušate i preuzmete podkast putem našeg sajta www.dwp-balkan.org ili preko vašeg omiljenog striming servisa kao što su Spotify, Google Podcast, ili Apple Podcast. Želimo da zahvalimo našim partnerima, produkcijskom timu iza i ispred mikrofona, i našim gostima koji doprinose podkastu. U Bosni i Hercegovini zahvaljujemo Oslobođenju – KUN, Đorđu Krajišniku, Berini Bukvi i Edvinu Kanku Ćudiću. Na Kosovu veliko hvala za TILLT Radio, Serbeze Hadžiaj i Lulzima Peci. U Severnoj Makedoniji hvala Radiju MOF i Nenadu Markoviću. U Srbiji hvala radio emisiji Ženergija na Radio Aparatu i Sanji Radović.

Ovo je ujedno i 20. izdanje časopisa  Balkan.Perspectives. Do sada smo videli kako se časopis transformiše od štampanog broja do onlajn platforme za kritičke tekstove o suočavanju sa prošlošću i mirovnim inicijativama na Zapadnom Balkanu, uz nove formate poput podkasta i sasvim novog sajta sa novim dizajnom skrojenim za potrebe naših čitalaca. Nadamo se da će u narednim izdanjima biti još noviteta. Zato vam želimo zanimljivo čitanje, ugodan provod uz podkaste i nadamo se da ćete ostati sa nama još dvadesetak i više izdanja.

Aleksandar Vojvoda

Glavni i odgovorni urednik

[/expander_maker]