{"id":3515,"date":"2020-04-17T14:30:00","date_gmt":"2020-04-17T14:30:00","guid":{"rendered":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/?p=3515"},"modified":"2022-01-12T10:42:05","modified_gmt":"2022-01-12T10:42:05","slug":"nasli-smo-delove-kosti-velike-kao-prst","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/nasli-smo-delove-kosti-velike-kao-prst\/","title":{"rendered":"“Na\u0161li smo delove kosti velike kao prst”"},"content":{"rendered":"
<\/div>\n

Porodica Maliqa Kryeziua je prisiljena da napusti ku\u0107u kada su srpske vojne snage do\u0161le i napale selo sa preko trideset tenkova. Premorili su se be\u017ee\u0107i \u010das do prijatelja, zajedno sa njima, pa okupili u selu Kraljane sa jo\u0161 najmanje deset hiljada raseljenih iz zona Kijeva, Kline i Drenice. Tu odvajaju neke od odraslih mu\u0161karaca, koji se kupaju u svojoj krvi od mu\u010denja.  <\/p>\n\n\n\n

Dva dana ostaju gladni, napolju \u010dak i tokom hladnih no\u0107i. Iako im Srbi uzimaju novac i zlatni nakit kao otplatu da ih puste za Albaniju, ne ispunjavaju uvek obe\u0107anja. Biraju oko osamdeset mu\u0161karaca, me\u0111u kojima i Mentora, Maliqevog 18-godi\u0161njeg sina, koje ne pu\u0161taju za Albaniju, nego ih odvode ka onom \u0161to je danas poznato kao Masakr u Kraljanu. <\/p>\n\n\n\n

Porodica Kryeziu se nakon rata vra\u0107a iz Albanije i ne pronalazi samo ku\u0107u spaljenu od Srba. U potrazi za sinom u Kraljanu pronalaze spaljene ostatke ljudskih tela.  <\/p>\n\n\n\n

Maliq Kryeziu: Ispovest u prvom licu <\/strong><\/p>\n\n\n\n

Zovem se Maliq Kryeziu, od roditelja Laha i Tahire Kryeziu. Ro\u0111en sam 25. novembra 1954. u selu Bubavec. \u017diveo sam u \u0161iroj porodici jer je moj otac imao jo\u0161 \u010detvoro bra\u0107e. Bio sam prvo dete u \u0161iroj porodici i sin jedinac mojih roditelja. U \u0161iroj porodi\u010dnoj zajednici sa stri\u010devima smo \u017eiveli do 1976, a onda smo se odvojili od stri\u010deva. Majka mi je umrla sa 7 godina. Otac se ponovo o\u017eenio. Sa mojom majkom imam samo jednu sestru. Uvek sam patio zbog maj\u010dinog odsustva. Uzgajala me je stri\u010deva \u017eena, Halime, koju sam uvek zvao bako.  <\/p>\n\n\n\n

O\u017eenio sam se 1975, u to vreme preko provodad\u017eija, a u braku mi se je rodilo pet \u0107erki, od kojih mi je jedna umrla, kao i tri sina, od kojih jednog, Mentora, su mi uzeli. Sada imam dva sina i \u010detiri \u0107erke. Posle 1976. smo se smestili ovde. 1975. godine sam zavr\u0161io srednju \u0161kolu u Kijevu, zatim oti\u0161ao na Fakultet prirodno-matemati\u010dkih nauka, poha\u0111ao smer geografije, a 1984. po\u010deo da radim. Pre nego \u0161to sam po\u010deo, ovde je bila jedna vo\u0107arska radna jedinica. Radio sam tu dve godine, a onda sam pre\u0161ao u \u0161kolu kao nastavnik geografije, jer po zvanju sam profesor geografije i moj rad je uvek bio usmeren na preno\u0161enje znanja na u\u010denike.  <\/p>\n\n\n\n

1981. su u Pri\u0161tini organizovane studentske demonstracije, na kojima je tra\u017eeno da Kosovo bude priznato kao republika. Nas kao studente su srpske snage previ\u0161e zlostavljale. Policija je koristila vrelu vodu protiv nas, zatim gumene pendreke, ali gumene metke; do\u017eiveli smo veoma te\u0161ke trenutke.  <\/p>\n\n\n\n

\u010cak i za vreme dok sam radio u Kijevu kao profesor geografije, \u010desto su me maltretirali srpski policajci jer je policijska stanica bila udaljena samo 50 metara od osnovne \u0161kole. Tu su nekada \u017eiveli i Srbi. Neki su radili u na\u0161oj \u0161koli, a kasnije su obukli uniforme i postali policajci. \u010cesto su nam izlazili ispred i pretresali u putu ka \u0161koli, tra\u017eili nam dnevni plan po kojem smo radili da u\u010dimo u\u010denike. Meni li\u010dno se je desilo da me je policija zaustavila u putu, a jedan od njih je bio iz Kijeva, Sla\u0111an Risti\u0107. I ostali policajci su nas zaustavljali, tra\u017eili dnevni plan. Policajac iz Kijeva je znao da sam nastavnik geografije i mo\u017eda ga je interesovalo \u0161ta pripremam kao nastavnu jedinicu.  <\/p>\n\n\n\n

Mi, kao Albanci, i kao \u0161kola smo pro\u017eiveli veoma te\u0161ke trenutke. Jednom dok smo bili na sastanku nastavni\u010dkog ve\u0107a do\u0161li su srpski policajci i izveli nas sa sastanka. Uzeli su nastavnika Sheremeta Morinu, sada pokojnog. Kada se Sheremet vratio, bio je sav u modricama od njihovog prebijanja. Bio je to veoma te\u017eak trenutak za mene jer sam mislio da i mene, kao i sve ostale kolege \u010deka ista sudbina, iako nismo napravili nikakvu gre\u0161ku. Niko ne zna za\u0161to su odveli Sheremeta, za\u0161to su ga tako pretukli. <\/p>\n\n\n\n

\u010cak i kasnije, datum je bio 20. maj, bili smo na protestu u Kijevu zajedno sa gimnazijalcima. Godina je bila 1981, ’82 ili ’83. Jedan broj nastavnika je krivi\u010dno gonjen i zatvoren. To su nam bili profesori. Me\u0111u zatvorenicima je bio i jedan lekar. Na tom protestu, srpska policija je napravila mnogo fotografija protestanata i onda je pozivala ljude jednog po jednog.  <\/p>\n\n\n\n

Jednom su nam do\u0161li ku\u0107i, upravo taj Sla\u0111an koji je radio u prosveti s nama, zajedno s jednim kolegom, obu\u010deni u pancire, za\u0161titna sredstva i s automatima u rukama. Tada smo ih se puno pla\u0161ili. \u017dena ih je do\u010dekala na vratima, ja sam bio na drugom spratu. Tra\u017eili su Arbena, starijeg sina. Arben \u010dak i nije bio student u to vreme, ali prema njima je napravio neki problem u Pri\u0161tini. Na sre\u0107u, Arbena nisu na\u0161li kod ku\u0107e. Nisam se usu\u0111ivao da iza\u0111em pred njih jer sam mislio da \u0107e iskoristiti priliku da odvedu mene. <\/p>\n\n\n\n

Predsednik Rugova je 1989. godine uspostavio paralelni obrazovni sistem. Dakle, vi\u0161e nismo priznavali nastavni plan i program Srbije jer smo po\u010deli da radimo prema na\u0161im, albanskim, nastavnim planovima i programima. U to vreme se je u osmom razredu u\u010dila geografija Jugoslavije. Od trenutka kada nas je predsednik pozvao da bojkotujemo srpski sistem, po\u010deli smo da radimo sa planovima Republike Kosovo, koliko smo mogli da ih sami napravimo. Tra\u017eio sam bio od sekretara \u0161kole u Kijevu – u Kijevu su izgubljena neka dokumenta, ali nisu spaljena – da samo prona\u0111e jedan moj \u010das, zabele\u017een 1989. godine kada nisam napisao “geografija Jugoslavije”, nego “Republike Kosovo”. Svedok tome mi je nastavnik Hasan Toplana, tada student vi\u0161e \u0161kole u \u0110akovici koji je bio na praksi kod mene dve nedelje. Uputio sam ga: “Od sada prona\u0111i i koristi samo literaturu Republike Kosovo, a ne drugo!” Jer se u\u010dilo o dr\u017eavi koju vi\u0161e nismo \u017eeleli i sada smo te\u017eili Republici Kosovo. Nekoliko puta sam tra\u017eio od sekretara \u0161kole da mi prona\u0111e raspored gde sam pisao tako, kako bih fotografisao i imao kao dokaz da sam radio u tom pravcu.  <\/p>\n\n\n\n

Onda su 1990. po\u010deli protesti. Se\u0107am se 30. januara 1990, bio sam i ja li\u010dno prisutan u Mali\u0161evu kada je ubijen ro\u0111ak Ali Din Kryeziu, koji je progla\u0161en za palog mu\u010denika, a ranjeni Qerim Haxhi Kryeziu i Murat Rexhep Kryeziu. \u010cini mi se kao da danas vidim taj doga\u0111aj; oklopno vozilo je krenulo za Orahovac, a srpska gazika u smeru Baje. Ja sam bio tamo, kod autobuske stanice. Oni su pucali i Ali je bio u tom smeru u kojem su zapucali meci oklopnjaka. On je nakon nekoliko trenutaka preminuo u Mali\u0161evu. Qerim je \u017eiv i danas, dok je \u010dika Murat kasnije ubijen od strane srpskih snaga.  <\/p>\n\n\n\n

Ja sam se spasio bez ikakvog metka, jer je tu, kako su ljudi govorili, kori\u0161\u0107ena i \u017eiva municija, a ne samo gumeni meci. Imao sam sre\u0107e \u0161to sa pre\u017eiveo. Onda smo neprekidno bili anga\u017eovani u Demokratskom savezu Kosova i ulagali napore da damo na\u0161 doprinos nacionalnom pitanju.  <\/p>\n\n\n\n

Da budem iskren, nisam o\u010dekivao rat jer smo radili u jednoj \u0161koli sa Srbima. Do 1989. \u010dak smo dr\u017eali engleski jezik zajedno, kombinovali razrede. 1989. do\u0161lo je do podele. \u0160kola je imala dva ulaza, na jedan smo ulazili mi Albanca, na drugi su ulazili Srbi. Bio je tada jedan srpski nastavnik, Rado\u0161 Spasi\u0107, koji je vodio Srbe, dok je na\u0161 direktor bio Shaban Tha\u00e7i.  <\/p>\n\n\n\n

Trebamo se zahvaliti jo\u0161 jednom direktoru iz tog vremena, Ganiju Zogaju iz sela Lozica. Bio sam de\u017eurni sa jednim ro\u0111akom mojim, Manushom Kryeziuom, sada pokojni. Pozvali su nas u\u010denici da odemo brzo jer je jedan srpski tehni\u010dki radnik, Istreta \u0110uki\u0107, \u017eeleo da ubije jednog u\u010denika. On je izvadio pi\u0161tolj u jurio u\u010denika po u\u010dionici. I otr\u010dali smo ja i Manush – na\u017ealost nismo mogli da slikamo i doka\u017eemo kakav je \u010dovek bio – uhvatili smo ga i spre\u010dili. Taj Istreta je stalno kada su u\u010denici zavr\u0161avali nastavu i\u0161ao kod direktora Ganije, jer smo tada jo\u0161 bili zajedno, i \u017ealio da su albanski u\u010denici napisali “Kosovo Republika” na tabli. Jednog dana mu je direktor rekao: \u201eAjde bre be\u017ei, ne\u0107u da te vidim, to ti sam pi\u0161e\u0161 i onda ka\u017ee\u0161 da to pi\u0161u albanski u\u010denici. Ti sam pravi\u0161 ove gluposti. Dakle ima puno nemilih trenutaka za nas kao Albance. Tada sam mislio da sam Bog mo\u017ee da vidi da je dosta vi\u0161e i nama Albancima pru\u017ei ne\u0161to bolji put, ali ipak, i danas se suo\u010davamo s ovim problemima.  <\/p>\n\n\n\n

Od 1981. su organizovani ljudi pisali bojom po zidovima, bilo d\u017eamija ili na drugim mestima, “Kosovo Republika”. Od tada je u na\u0161em selu bilo politi\u010dkih zatvorenika, kao \u0161to su Bilall Kryeziu, Mehmet Kryeziu, Isen Kryeziu … A Shefqet Kryeziu, Fetah Kryeziu i drugi su bili ispitivani vi\u0161e puta o ovim slu\u010dajevima. U to vreme su organizovani i razni sastanci; tra\u017eilo se je da se rasvetle ta ubistva. Tada ih je organizovao Savez Komunista. Mnogi ljudi su i duhovno povre\u0111ivani i zatvarani, prebijani i maltretirani. Razumljivo, Srbi nisu birali dobar put nego su imali za cilj da \u0161to ve\u0107im maltretiranjem uvuku strah do kosti me\u0111u ljudima. <\/p>\n\n\n\n

U selu je ’97. po\u010delo da se govori da je formirana Oslobodila\u010dka vojska Kosova, ali te godine sam bio u Nema\u010dkoj. Izme\u0111u dve ofanzive 1998. sam se vratio ku\u0107i. Do\u0161ao sam do Skoplja, a zatim s jednim voza\u010dem do\u0161ao vamo. Tada je bio jedan punkt u Komoranu, ali pre\u017eivesmo, do\u0111osmo, dok je ovde bio jo\u0161 jedan punkt za Lozicu, kod bori\u0107a, ali nismo tuda pro\u0161li, u\u0161li smo drugim putem uvek u strahu \u0161ta mo\u017ee da se desi. Javio sam porodici da \u0107u krenuti i upravo je Mentor iza\u0161ao s traktorom da me preuzme. Tada je bila no\u0107 i pretila je velika opasnost. Krenuli smo ka Lozici, ne putem, nego preko sela, naokolo, Vrmice i Drenovca, i onda se vratili do sela. Iza nam je bilo jedno vozilo, \u010das je palilo, \u010das gasilo svetla, \u010das mi nismo smeli da ih palimo, nego smo nastavljali u mraku. Kao danas se se\u0107am Mentorovog stanja, on je tada imao 18 godina, u \u010detvrtoj godini srednje \u0161kole. Sre\u0107om, stigli smo \u017eivi ovde. Stigli ku\u0107i:  <\/p>\n\n\n\n

Ja sam u vojsci zavr\u0161io rod minobaca\u010da, tokom slu\u017eenja vojske u Jugoslaviji, 1981-82. Kada sam do\u0161ao, Avdyl Kryeziu je bio ovde kao komandant. Formirani su \u0161tabovi Oslobodila\u010dke vojske Kosova. Rekao sam mu: “Ako vam je potreban ovaj rod, ja sam ovde”. Izme\u0111u dve ofanzive je bila pauza; OEBS ili ne znam ko je posredovao za to. Tada je \u0161tab OVK formiran i u selu, dok su u Kijevu bili Srbi. Mentor mi je rekao da je bio jedan Nuhi Kryeziu, profesor in\u017eenjerije ako ne gre\u0161im, koji je uzeo neke nespremne mladi\u0107e na ve\u017ebe, a me\u0111u njima i Mentora. Ali on nikada nije bio vojno lice i \u010desto nije znao da se \u010duva kako treba, ali je pomogao u okviru svojih mogu\u0107nosti. Se\u0107am se kada su rekli da se je na ulazu u \u0161umu sastao sa jednom osobom koja je sara\u0111ivala sa srpskim snagama i to je prijavio u \u0161tabu. Vi\u0161e nije imao hrabrosti da ide tamo. <\/p>\n\n\n\n

Tokom prve ofanzive, porodica je bila ovde 1998. Onda je do\u0161lo do nekog povla\u010denja, dok je NATO napao 24. marta 1999. Mi smo videli avione odli\u010dno, sa polja koja je tada obra\u0111ivala dr\u017eava. Prvi udar na srpske snage 24. marta bio je u na\u0161oj zoni.  <\/p>\n\n\n\n

Ostali smo kod ku\u0107e jo\u0161 \u010detiri dana posle toga. Dakle, 28. nismo imali druge mogu\u0107nosti osim da napustimo selo. Bilo je do\u0161lo ne\u0161to vi\u0161e od trideset srpskih tenkova, odande gde je restoran – nekada je bio Latifov, danas je njegovog bratanca – tamo su se raspore\u0111ali na putu ka Kijevu i zapucali iz tenkova. Onda smo uzeli porodice i krenuli ka Drenovcu. Odatle smo nastavili za Turjaku. Malo smo se odmorili u \u0161koli u Turjaku. Po\u010delo je bombardovanje, ne samo sa strane na\u0161eg sela, nego i iz Crnoluga, dakle sa obe strane. Onda je ispra\u017enjeno celo selo, 28. marta 1999. godine. \u010cini mi se dva dana smo boravili u \u0161koli u Turjaku, ali kada je po\u010delo bombardovanje uzeli smo porodice. U Turjaku je bio samo deo sela, ne svi, uzeli smo porodice i krenuli ka Lap\u010devu, gde su mi \u017eenini. Oni imaju kulu trospratnicu, danas je sa\u010duvani spomenik kulture, pod za\u0161titom dr\u017eave. Jedno dve no\u0107i smo se stabilizovali tu. Sa sobom sam imao traktor, hranu, ode\u0107u. Opet su po\u010deli da pucaju, do\u0161la je srpska vojska i policija iz Panorca i pucala u smeru u Lap\u010deva.  <\/p>\n\n\n\n

Bili smo kod \u017eenine porodice kada su zapucali granatama i jedna je pala na \u0107o\u0161ak ku\u0107e. Kula ima zid preko metar i po u \u0161irini, ali je bombardovanje bilo toliko jako da je i \u0107o\u0161ak zida, koji je jo\u0161 ja\u010di, uni\u0161ten. Tokom tog granatiranja je tu ranjena jedna osoba. Ja sam uzeo sinove i dva ne\u0107aka i iza\u0161ao u \u0161umu. Oni su pucali na selo, a mi smo bili udaljeni jedno dva km, ali \u010dak i tu gde smo bili, do nas je dopiralo kamenje i geler, a zemlja tresla. U me\u0111uvremenu, srpske snage su u\u0161le u Lap\u010devo i uhvatile na\u0161e porodice. Rekli su im: “Be\u017eite za Albaniju, ne\u0107emo da vas vidimo ovde”. Na\u0161e porodice su krenule za Albaniju. Dok sam bio u Lap\u010devu jedan od srpskih komandira je jednom od stanovnika Lap\u010deva dao par\u010de papira i rekao mu da ako im neko iza\u0111e ispred, da im poka\u017eu taj papir i niko ih ne\u0107e dirati, pustiti ih da odu u Albaniju.  <\/p>\n\n\n\n

Kada je moja \u017eena sa njenima stigla dole, kod Mrasora, na asfalt – kako ka\u017ee ona, a i starac (tast) dok je bio \u017eiv – sastali su se sa izbeglicama iz Kline jer je Klina na organizovan na\u010din izbegla iz Lap\u010deva, svi zajedno. Tu su neki od izbeglica iz Kline predlo\u017eili da se vrate u Kraljane, koje je ve\u0107 dva puta spaljivano od strane sprskih snaga. Izgleda da im je neko od vojnika rekao da mogu da se vrati u Kraljane, i da ne idu za Albaniju, jer \u0107e ih vojska \u0161titi, pa su se vratili. Jedan od \u0161uraka, koji je bio pripadnik vojske – zove se Fehmi Hasanaj – je do\u0161ao u \u0161umu i prona\u0161ao nas. Rekao nam je da su se porodice spasle, da su u Kraljanu. Mi smo samo trebali da pre\u0111emo Drim da odemo u Kraljane. Rekao sam mu: “Da li mo\u017ee\u0161 da nam pomogne\u0161 jer ti poznaje\u0161 teren?”  <\/p>\n\n\n\n

Krenuli smo s njim, sinove sa sve ne\u0107acima sam ostavio u \u0161umi. Kada smo se pribli\u017eili pruzi, na nas je krenuo jedan omanji pas. Rekao sam sebi, e sada smo ga nadrljali, jer \u0107e da \u010duju lajanje i zapucati na nas. Sre\u0107om, pre\u0161li smo s druge strane Drima, prona\u0161ao sam porodicu i za ne\u0161to manje od dva ili tri sata su stigli i sinovi, Mentor, Arton i dva ne\u0107aka. Oni su sami do\u0161li do informacija i prona\u0161li nas. <\/p>\n\n\n\n

Jednu no\u0107 smo prespavali u Kraljanu po \u0161a\u0161i, po spaljenim ku\u0107ama, dok seljana iz samog Kraljana ne znam da li ih je bilo ukupno dvoje ili troje jer su svi ostali izbegli. I onda su u Mrasor do\u0161la \u010detiri tenka, koji je od Kraljana vazdu\u0161nom linijom udaljen 1000 metara. Cevi su okrenuli prema nama. Kada smo to videli, svi smo se digli i rekoh ajde da be\u017eimo za Albaniju jer nema druge. Sada se ne se\u0107am imena tog vojnika u crnoj uniformi, tada su ga nazivali vojnim policajcem, koji mi je rekao: “Ne, ne mo\u017eete da idete za Albaniju”. Rekao sam mu: “Sinko ja sam prolazio kroz stanovni\u0161tvo”. A on meni: “Da li zna\u0161 kakvu odgovornost preuzima\u0161?” Bilo nas je najmanje deset hiljada ljudi, jer je bilo ljudi iz Drenice, iz Kline, iz na\u0161ih sela koji su do\u0161li u Kraljane. Rekao sam mu: “Ovde ima\u0161 deset hiljada ljudi, nemoj da dira\u0161 ljude, nek si naprave re\u0161enje”. “Ne, ne mo\u017ee”, re\u010de on. Vratili smo se.  <\/p>\n\n\n\n

Sutradan su se tenkovi spustili nani\u017ee da do\u0111u do nas. Kada su do\u0161li, na\u0161i vojnici su im iza\u0161li ispred, ali da li se mo\u017ee tenk zaustaviti automatom? Na\u0161i vojnici nisu imali \u0161ta drugo osim da iza\u0111u ispred i da ih tenkovi pregaze i ubiju ili da se povuku u stanovni\u0161tvo. Ljudi su ih videli kako pla\u010du: “Kuku nama, \u0161ta vam uradismo”. Oni su pobegli u \u0161ume, a mi poku\u0161avali da prona\u0111emo izlaz kuda da idemo.  <\/p>\n\n\n\n

Jedna grupa Srba je bila sme\u0161tena u Varjaku s tenkovima i dvogledom su pratili teren. Kuda smo mi kretali da pobegnemo, oni su tamo pre nas granatirali. Kada bi pala granata, ljudi su govorili: “Nemoj tuda ili si gotov!” Dakle, na kraju smo se vrteli oko \u0161kole u Kraljanu, od osam ujutro do uve\u010de. Kada je po\u010deo da pada mrak, Enver Hoti, profesor odbrane u Klini, koji je bio na \u010delu kolone je rekao: “Preda\u0107emo se, izvadite nekoliko belih marama!” Pa su porodice izvadile, ko je \u0161ta imao. On je rekao: “Ja \u0107u da vas vodim, vi idite za mnom!”  <\/p>\n\n\n\n

Krenuli smo putem da idemo za Albaniju. Ja sam bio s porodicom, sa sinovima i \u0107erkama, iako sam sinovima bio rekao: “Be\u017eite!”. Jednom je Mentor odlu\u010dio, rekao: “Bolje \u0107e nam biti da pobegnemo nego da nas uhvate ovde, ne\u0107e nas pustiti \u017eive”. Ali on sam nije hteo da se odvaja. Arton je bio malo mla\u0111i.  <\/p>\n\n\n\n

I\u0161li smo zajedno i kada smo do\u0161li do uske ulice u Kraljanu, uhvatio me je neko za rame, ne znam da li je bio vojnik ili policajac, odvojio iz kolone. Nosio sam jednu jaknu jer sam se tada vratio iz Nema\u010dke. Rekao mi je: “Vadi nov\u010danik!” \u0160ta sam imao para mi je uzeo. Mi smo se bili spremili za put, i \u017eena je imala ne\u0161to para sa sobom. Imao sam i jedan mali tranzistor na kojem sam slu\u0161ao vesti. Uzeo mi ga je i tresnuo o zemlju. Dokumenta mi je ostavio, nije mi ih dirao i rekao: “Be\u017eite!”. Kada me je tu zaustavila policija, stala je i \u017eena sa decom, ali sam im ja rukom mahnuo da nastave, ne zaustavljaju za mene, jer sam ra\u010dunao da je sa mnom gotovo.  <\/p>\n\n\n\n

Opet sam sustigao porodicu, a kada smo stigli do mesta gde je po\u010dinjen zlo\u010din, otvorili su tri puteljka zaredom. U prvi je nalo\u017eio meni da u\u0111em. Rekao sam mu: “Pre manje od pet minuta me je zaustavio jedan va\u0161, ja sam zavr\u0161io”. Udario me je pesnicom u lice. Onda sam video ode\u0107u ljudi tu, na gomili, a on mi je na srpskom rekao: “Skidaj se!” Od pasa navi\u0161e sam se skinuo, svu ode\u0107u ostavio tu. Sre\u0107om, ta se radnja zavr\u0161ila tim udarcem, tom pesnicom, nije du\u017ee potrajalo.  <\/p>\n\n\n\n

Kada sam si\u0161ao dole video sam redove okrvavljenih ljudi. Uzdisali su, neki su plakali, u\u017eas. Tu je bilo u\u017easno. Onda smo u\u0161li u red, bilo je jedno stablo ispred, na livadi. Srbi su nam govorili: “Samo u to stablo gledajte, ne smete ni levo ni desno da okre\u0107ete glavu!” Ovde je jedan zet mojih ro\u0111aka, Rexhep Ahmeti – preminuo je, Bog da mu du\u0161u prosti – odjekivalo mu je telo od njihovih udaraca, jer je bio go od pasa navi\u0161e: “O Bog vas ubio, ubiste me, ubiste me”, se je drao.  <\/p>\n\n\n\n

Jedan prijatelj koji je bio u blizini, najmla\u0111i sin Sali Jahe Llapqeva, je bio skroz krvav jer su ga udarali u lice i nos. Dok smo bili tu, jedan tenk je pro\u0161ao kroz ogradu, krenuo k nama da nas pregazi, sve nas koji smo bili u koloni. Neko od oficira ili vojnih lica mu je podviknuo: “Hej, kuda si krenuo?” Vra\u0107aj se nazad!”. Okrenuo se je nazad i spasosmo se od tenka, ali smo se izjedali kada \u0107e da se \u010duje automat i da nas preseku sve.  <\/p>\n\n\n\n

Nakon dva sata su pozvali Envera koji je bio na \u010delu kolone. Rekli su mu: “Recite desetorici da imaju pet minuta, da ne gledaju \u010diju ode\u0107u uzimaju i da se na brzaka obuku!” Ja sam znao gde sam ostavio moju ode\u0107u; obukao sam se i vratio se tu, ali nismo bili jeli, umorni, \u017eeleli smo da puknemo od hladno\u0107e, du\u0161a je htela da nam iza\u0111e.  <\/p>\n\n\n\n

U tom drugom redu su zaustavili Mentora. Slede\u0107eg jutra sam ga video, polako sam mu se puze\u0107i pribli\u017eio i rekao mu: “Mentore, do\u0111i blizu mene”. Do\u0161ao je. Nosio je crvenu ko\u0161ulju, odskakala je od druge ode\u0107e. Kao da sam znao, rekao sam mu: “Mentore, vidi ko je obukao tvoju ode\u0107u”. Prona\u0161li smo ode\u0107u i Mentor se je obukao. U me\u0111uvremenu, Enver nam ka\u017ee: “Srbi tra\u017ee pare da nas puste!” Uzeli su jednu maramu i sakupili koliko je ko imao maraka, para, neki su davali pone\u0161to od zlata. U toj marami smo sakupili pozama\u0161nu sumu novca, predali tamo.  <\/p>\n\n\n\n

Pa \u010dekaj, \u010dekaj, kada je predve\u010de do\u0161ao Enver i rekao da dolaze dva kamiona da nas voze za Albaniju. Ali nisu do\u0161la dva, nego samo jedan, a oni ka\u017eu: “Prvo stariji, a mla\u0111e \u0107emo malo kasnije do\u0107i da preuzmemo”. Napunili su kamion ljudima i odveli za Albaniju. A mi ostadosmo u \u010dekanju. Negde predve\u010de su nam dozvolili da zapalimo neku vatru jer umalo da puknemo od hladno\u0107e, pa smo se nekako zagrejali.  <\/p>\n\n\n\n

Sutradan opet \u010dekamo de se ne\u0161to ne desi. I onda ka\u017eu Enveru: “Ne mo\u017eemo da vas oslobodimo jer treba da do\u0111e komandant garnizona u \u0110akovici, komandant Gorvi\u0107”. Pa smo \u010dekali. Oko 9 je do\u0161ao taj komandant Gorvi\u0107 u tipi\u010dnoj vojnoj uniformi koju je imala biv\u0161a Jugoslavija. Kratak tip, sa tim \u010dinovima na uniformi, pa je po\u010deo da psuje Ameriku, pa psuje Tha\u00e7ija, pa Rugovu i sve: “Oni su nas doveli do ovde, nije imalo potrebe da do\u0111e do rata”.  <\/p>\n\n\n\n

Dok je govorio on do\u0161la je jedna grupa od 8 ili 10 vojnika i po\u010deli su da dele ljude: “Ti, ti, ti, ti!” \u010cim sam primetio to, odmah sam znao da nije ne\u0161to u redu. Rekao sam Mentoru: “Spusti glavu, nemoj da ih gleda\u0161!” Jer \u010dim bi gledao u njih, oni bi te odvojili. I spusti Mentor glavu, ja sam bio blizu njega. Odvojili su negde 77 ili 78, i ka\u017eu nam: “Hajde vi ostali da idete za Albaniju!” Kada smo se digli na noge, Mentor me je uhvatio za rame. Jedan od njih je video da me je sin uhvatio za rame pa je dotr\u010dao brzo i uhvatio Mentora za drugo rame. A on je izbledelo, nije mu ostala kap krvi u licu. Drugi mi je uperio automat u stomak Ja sam bio poslednji u redu za Albaniju, Mentor poslednji za drugi put, za koji smo ustanovili da je bio put bez povratka. Nikada ne\u0107u zaboraviti njegov pogled. Nisam imao \u0161ta da radim, osim da odem i ja s njima, pridru\u017eim i ja tom putu.  <\/p>\n\n\n\n

To je bio zadnji put da sam video Mentora. Nikada vi\u0161e. Pored re\u010di da su negde, da su ih uzeli da rade. Nikada vi\u0161e nisam mogao da ga vidim, nijedan trag nisam mogao da mu prona\u0111em.  <\/p>\n\n\n\n

Mi smo posle nastavili za Albaniju. Ja sam nedelju dana spavao u kasarni albanske vojske, \u010dekaju\u0107i. Dolazili su ljudi, “Da ne znate mo\u017eda, da niste \u010duli ne\u0161to o slu\u010daju u Kraljanu?” Neko je govorio da su neke ubili, neko da su ih pustili.  <\/p>\n\n\n\n

Ukratko, to je po\u010dinjen te\u017eak zlo\u010din, u\u017easno ubistvo. KTV je \u010desto uve\u010de pre vesti pu\u0161tao masakre po\u010dinjene na Kosovu, ali za\u0161to nikada nisam bio u prilici da vidim slu\u010daj Kraljana? Spominju na primer, Pusto Selo, Re\u010dak, Izbicu, sve zaredom, ali nikada nigde ne vidim da pi\u0161e makar “Masakr u Kraljanu”. U Kraljanu je 80 ljudi ubijeno na najokrutniji na\u010din, \u010dak i u to vreme, Luiz Arbur je bila u Hagu koliko znam. Kada je posetila Kraljan, tu je bila neka oprema u kojoj se dr\u017ei te\u010dnost za spaljivanje tela. Od kako smo se vratili iz Albanije, videli smo da su njihova tela spaljena. Na\u0161li smo delove kosti velike kao prst.  <\/p>\n\n\n\n

\u010cak je i Arton nekoliko puta bio u opasnosti. Porodica je oti\u0161la u Albaniju, supruga mi je rekla da su Srbi nekoliko puta izdvajali Artona da ga ubiju. Pokrile su ga kosom starije \u0107erke prijatelja, i tako je spa\u0161en. Ali su ih putem opet kontrolisali i odvojili mu\u0161karce. \u010cak jednom, kako ka\u017ee \u017eena, polo\u017eili su ga uz asfalt, ali su ga spasle neke \u017eene prijatelja, a posebno govori o nekim \u017eenama iz porodice Gashi. Ima Gashija tamo u Lap\u010devu, i ka\u017ee da su one izvali sve \u0161ta su imale od zlata i bacile im ispred: “Nemojte!”. A jedna \u0107erka mi je udata u Likovcu. Ona, kako ka\u017ee \u017eena, je ujela jednog Srbina za ruku kada je uhvatio Artona. <\/p>\n\n\n\n

Ja sam jednu nedelju \u010dekao da ne dobijem neke vesti o Mentoru. Posle nedelju dana sam po\u010deo da tra\u017eim porodicu po Albaniji. Na\u0161ao sam ih otprilike nakon deset dana u Skadru, u sportskoj dvorani. Tu smo onda boravili. Jedna albanska porodica nam je ponudila njihov stan, tu smo boravili tri meseca. Imao sam stariju nevestu, koju sam trebao da vodim u Nema\u010dku jer mi je sin od `91 bio u Nema\u010dkoj. Pa sam ostavio porodicu tu: \u017eenu, Artona i \u0107erke.  <\/p>\n\n\n\n

Oni su posle do\u0161li na Kosovo nekim kombijem. Kada su se vratili, ku\u0107a spaljena, sravnjena, nisu znali kuda i \u0161ta. Jedna ku\u0107a do na\u0161e, bra\u0107e od stri\u010deva, je ostala nedodirnuta. Brat od strica im je rekao: “Do\u0111i ovde dok ne napravimo neko re\u0161enje!” U to vreme, dok su oni bili tu, ja sam se vratio, video ku\u0107a sravnjena. Nisam znao \u0161ta se desilo s porodicom. Ovde je tada bila otvorena jedna rupa i videlo se je da su Srbi tu boravili. Imao sam ko\u0161 za kukuruz, kakvi su bili ranije. Tu su u\u0161li, spavali, uzeli sun\u0111ere i sve \u0161to su na\u0161li. A ovamo su sravnili ku\u0107u. Kada sam video stanje, prenerazio sam se. Mo\u017eda gre\u0161im, ali \u010desto Srbe ne nazivam ljudskim bi\u0107ima jer ljude koji se predaju ne treba\u0161 da uni\u0161ti na taj na\u010din. Na\u0161 je narod bi nenaoru\u017ean. Vojska je imala nekakvo naoru\u017eanje, ali nije bila dovoljno jako da te za\u0161titi od srpskih snaga.  <\/p>\n\n\n\n

Me\u0111utim, na\u0161ao sam porodicu kod brata od strica. \u017divot je ponovo po\u010deo. Onda su Caritas iz \u0160vajcarske i Luksemburga pomagali selo. Tra\u017eio sam im \u0161ator i \u017eiveo sam ta\u010dno tamo gde su stabla sada. Tamo smo proveli jednu zimu s porodicom u u\u017easnim, nehumanim uslovima.  <\/p>\n\n\n\n

Nadali smo se da \u0107e se ne\u0161to desiti. Dolazile su nam razne informacije da su neki \u017eivi. Najvi\u0161e smo bili u komunikaciji sa ljudima iz Kline jer je u toj grupi nestalih najvi\u0161e bilo izdvojenih iz Kline. Jedan Srbin iz Kijeva, Nikola Sto\u0161i\u0107, ih je varao, prema informacijama kojima raspola\u017eem, sa njegovim uniformisanim sinom, Zoranom Sto\u0161i\u0107em. Ja sam ovog poznavao, a mo\u017eda je i Nikola boi tu, ali mi nismo smeli da komuniciramo s njima. Zatim je Shaban Elezi iz Velikog \u0110ur\u0111evika, kojeg sam sreo u Skadru, rekao da su mu dva sina i ne\u0107aka odveli Srbi u Kraljanu, i to bra\u0107a Zoran i Mikjo Joksimovi\u0107, njihove kom\u0161ije. Jedan od njih, dok su stariji silazili s kamiona je Shabanu rekao: “Ho\u0107e\u0161 li da se vrati\u0161 kod sinova i ne\u0107aka u Kraljane?” A Shaban mu ka\u017ee “ne”, jer su s njim bile njegova \u017eene i neveste. Da se vratio, sigurno ni njega danas ne bi bilo. \u017deleli su da ga odvedu jer su ga prepoznali, ali nisu mogli da ga odvoje jer je plan bio da oni koji se popnu na kamion krenu za Albaniju.  <\/p>\n\n\n\n

Mene zabrinjava za\u0161to ne interveni\u0161e na\u0161a vlada i stranci da se iza\u0111e s \u010dinjenicama. Ovde nema ni\u010deg tajnog, te je ljude neko poznavao. Da im se makar izrekne zaslu\u017eena kazna, iako sinovu krv ne mo\u017ee ni\u0161ta da otplati, \u010dak i milione da mi daju sada. Isto, patnje kroz koje smo pro\u0161li ja i \u017eena niko ne mo\u017ee da plati.  <\/p>\n\n\n\n

Mentor je imao 18 godina, u \u010detvrtoj godini srednje \u0161kole. \u010cak su te godine zbog sigurnosnih uslova zavr\u0161ili ranije srednju \u0161kolu, u aprilu. On se je razlikovao i po kulturi, i po pona\u0161anju, i po po\u0161tovanju i ljubavi prema porodici. Jedno vreme je bio najstariji u porodici jer je stariji sin bio u Nema\u010dkoj i upravljao je porodicom ovde. Bio je dobar u\u010denik. Nijedan jedini put se nije desilo da je neko prstom uperio u njega i rekao mi: “Mentor me je zadirkivao”. Najvi\u0161e je bio povezan sa najstarijom \u0107erkom, koja je sada udata u Likovcu. \u0106erka je bila godinu dana starija od njega, ali smo ih u \u0161kolu upisali u istoj generaciji, i\u0161li su zajedno. Mentoru i \u0107erci sam predavao u Kijevu. Najvi\u0161e se je dru\u017eila sa Artonom u porodici jer je Arton uvek i\u0161ao za njom. On je za mene bio veoma poseban sin, pun ljubavi, smiren, nije znao nikog da naljuti. Bio je visok, ali ne ba\u0161 razvijen. Ne \u0161to je bio moj, ali te\u0161ko je prona\u0107i de\u010daka koji se je pona\u0161ao kao on.  <\/p>\n\n\n\n

\u010cak i bra\u0107a od strica, Afrim i Tahir … Njih troje su bili i ostali najbolji de\u010daci u na\u0161em naselju. I Afrim i Tahir su bili posebni, ali mo\u017eda ih je njihova posebnost i njihova bliska veza na ovom svetu povezala i na drugom svetu. Bog je \u017eeleo da se krv ovih ljudi isplati. Neka Bog da da se albanski narod probudi, probudi i Vlada i da se vratimo dobrobiti na\u0161e zemlje. Imam samo jednu brigu, i jako mi je \u017eao \u0161to ni mi sami ponekada ne radimo pravi\u010dno za sebe.  <\/p>\n\n\n\n

Mentor je zavr\u0161io srednju \u0161kolu i verovatno postoje negde te bele\u0161ke … vidim da sada Mali\u0161evo mo\u017ee da uradi ovu stvar, ali nikada nisu seli, iako znaju da je Mentor bio u\u010denik \u010detvrtog razreda. Da u najmanju ruku izdaju diplomu za njega da je zavr\u0161io srednju \u0161kolu… da je imamo. Oni su zakonski u aprilu zavr\u0161ili predavanja. Mentor je odveden 4. aprila. Ni on sam nije uspeo da preuzme diplomu. <\/p>\n\n\n\n

Ula\u017eem male nade da se \u0107e Mentor biti prona\u0111en \u017eiv i malo nade da \u0107e i\u0161ta stvarno biti prona\u0111eno od njegovog tela. Ako bi prona\u0161li ne\u0161to od ostataka i uverio se da je to stvarno deo njegovog tela, bilo bi mi bolje i bilo bi mi lak\u0161e. <\/p>\n\n\n\n

Ne se\u0107am se imena osobe u Kraljanu u \u010dijem dvori\u0161tu su ubijeni ovi ljudi. On ka\u017ee da je bio u obli\u017enjoj \u0161umi i da je video svu stravu koja je po\u010dinjena no\u0107u. Podelili su ih u grupe i na svim tim mestima su bile fleke krvi, satovi, ode\u0107a u jednoj sobi gde su ubili jednu grupu. Sigurno Mentor nije bio u toj grupi jer bih znao.  <\/p>\n\n\n\n

Izgubili smo nadu jer je Luiz Arbur izjavila da je slu\u010daj Kraljana poseban slu\u010daj jer su ubijeni na licu mesta i spaljeni posebnom te\u010dno\u0161\u0107u koja poma\u017ee da gori telo \u010doveka. Ali, ako bi Srbi iskreno izjavili da su Mentor i svi ostali spaljeni tu, opet bi to bilo nekakvo olak\u0161anje. Ali najve\u0107e olak\u0161anje bi bilo ako bi mogli da prona\u0111emo ne\u0161to \u0161to stvarno pripada Mentoru.  <\/p>\n\n\n\n

Sara\u0111ivali smo sa \u010dlanovima porodica nestalih. Za neke iz Kline se ka\u017ee da su im prona\u0161li kosti u \u0106abratu u \u0110akovici, u \u0161ta ja uveliko sumnjam. Hysen Krasniqi, jedan momak iz Caraluke, koji je pre\u017eiveo masakr u Kraljanu, mo\u017eda Mentorov vr\u0161njak, mi je objasnio \u010ditav doga\u0111aj. Bio je pogo\u0111en na \u0161est mesta, ali ga je usud spasio. Iza\u0161ao je puze\u0107i, prona\u0161la ga je OVK, odvela u \u0161umu i le\u010dila i danas je \u017eiv, \u017eivi u Klini. On je bio po\u010deo da govori kako se je odvijao doga\u0111aj, ali izgleda mu je neko skrenuo pa\u017enju jer je imalo puno upravo o\u017eenjenih ljudi, koji su za sobom ostavili mlade \u017eene, mo\u017eda i po jedno ili dva deteta, pa su mo\u017eda rekli ajde da odugovla\u010dimo malo. Pretpostavljam da mu je neko za\u010depio usta da ne daje informacije, i to ne stranci, nego neko od na\u0161ih zbog razloga koje oni nazivaju opravdanim, ali za mene ne bi bilo opravdano \u010dak i da mi je bio o\u017eenjen sin. <\/p>\n\n\n\n

Ovaj momak nije poznavao Mentora, ali je u op\u0161tem smislu po\u010deo da daje neke informacije. Razgovarao sam sa tim momkom i kada je otkrio telo, video sam da je stvarno bio ranjen. <\/p>\n\n\n\n

Mi smo se onda obratili Me\u0111unarodnom crvenom krstu u Pri\u0161tini, po\u010deli smo da razgovaramo o tim pitanjima. Onda su osnovana Udru\u017eenja nestalih. Mi smo ovde imali udru\u017eenje “Kujtesa” (Se\u0107anje), koje vodi Hysen Kryeziu. Nekoliko puta smo imali sastanke sa Vladom, koje je organizovao Prenk Gjetaj, onda smo imali sastanke koje je organizovao Bajram Qerkini. Tu su u\u010destvovali i predstavnici KFOR-a i EULEKS-a i predstavnici evropskog nivoa, ali nismo uspeli da dobijemo neku ta\u010dniju informaciju. To nije bila su\u0161tina stvari. \u010cak i KFOR i UNMIK su pokazali malo interesovanja za ovaj sloj.  <\/p>\n\n\n\n

Mi smo vi\u0161e bili orijentisani na grupu Dushaja iz Kline jer sam ja bio u kontaktu sa Seferom Manajom. Njegov sin je bio na rukovode\u0107em polo\u017eaju u Pri\u0161tini. Sefer je imao nestale unuke, sinove, zetove i prijatelje i trudili smo se preko njih.  <\/p>\n\n\n\n

Ranije su govorili da Kola So\u0161i\u0107 ka\u017ee: “\u017divi su ovi iz Kraljana, nemojte da \u017eurite, polako \u0107emo ih prona\u0107i, saznati …”. To je trajalo jedno sedam-osam godina. \u010cak smo jednom \u010duli o jednom unuku Sefera Manaja koji je bio lekar, Ylliju. Sreo sam Sefera u Klini. Ka\u017eem mu: “Sefere, \u010duli smo za Yllija”. A on ka\u017ee: “Zavr\u0161ena je stvar, sutra \u0107e biti potvr\u0111eno, \u017eiv je”. Bio sam sre\u0107an, mislio sam da ako najmanje neko bude \u017eiv, onda mo\u017eda bude i Mentor. Ali na kraju nije bilo tako.  <\/p>\n\n\n\n

Imalo je re\u010di od puno ljudi. Imalo je slu\u010dajeva da su ljudi dolazili i iznosili dezinformacije tipa: “Idite kod Maliqa, jer mu je stiglo pismo od sina”. Raznovrsne re\u010di, me\u0111utim nismo na\u0161li ni\u0161ta realno. Ulo\u017eili smo jo\u0161 jedan napor. Atifete Bytyqi u Klini se je anga\u017eovala za nestale i bila je razgovarala sa jednim advokatom, \u010dini mi se iz Brisela. Mislili smo da \u0107e se ne\u0161to dogoditi. Doneli su nam neke obrasce koje smo popunili, imalo je ne\u0161to i o finansijskoj nadoknadi. Obrazac je bio dobro pripremljen i mislili sam da \u0107e biti ura\u0111eno ne\u0161to dobro, ali ni tada ni\u0161ta nije u\u010dinjeno.  <\/p>\n\n\n\n

Bio sam i sa jednom ekipom u Ra\u0161ci u Srbiji. Govorilo se je da postoji masovna grobnica tu. Razgovarali smo sa jednim predstavnikom, mislim da je bio iz KFOR-a, ne se\u0107am se, ali su bili stranci. Rekli su nam: “Poku\u0161a\u0107emo da ih prona\u0111emo”. Na kraju je rezultat ostao nula. <\/p>\n\n\n\n

Mentor se je bavio elektri\u010dnim aparatima, televizorima. I sa traktorom, \u010dak je govorio: “Traktor je moj”. Kada smo oti\u0161li u Lap\u010devo, spalili su nam traktor. Bio je rasklopljen kada smo ga preuzeli, stavili smo ga na prikolicu jednog drugog, tu\u0111eg traktora i u delovima doneli, sklopili.  <\/p>\n\n\n\n

Ova Mentorova fotografija mi je od jednog njegovog \u0161kolskog druga. Izdvojili smo ovu fotografiju, ne\u0161to drugi nismo mogli jer nam je sve spaljeno, samo su zidovi ostali.  <\/p>\n\n\n\n

Bio sam i kod Bekima Blakaja, u Fondu za humanitarno pravo, koji je povezan sa Nata\u0161om Kandi\u0107. Ponudio mi je da odem u Beograd. Ali mi porodica nije dala. Bio je neki sastanak sa srpskim i svetskim novinarima. Pitao sam Bekima da li postoji bilo kakva mogu\u0107nost da ja odavde odgovorim. On mi je omogu\u0107io, povezali smo se ekranom i bio sam u stanju da direktno razgovaram s njima. Tu sam primetio da ne samo Nata\u0161a Kandi\u0107, ve\u0107 i jedna njena saradnica ima sve podatke o doga\u0111aju o kojem govorimo. Gde je uspela da ih dobije, ne znam, ali je imala sve podatke. \u010cak su imali i bele\u0161ke o imenima ljudi koji su po\u010dinili te zlo\u010dine.  <\/p>\n\n\n\n

\u0160to se ti\u010de vlade, ne zato \u0161to smo porodice nestalih, ve\u0107 te\u0161ko nama kakvu vladu imamo. Za nestale, ni prethodne vlade, a ni ova danas nije uradila ne\u0161to va\u017enije. Odmah nakon rata su nam pomogle strane organizacije, mojoj \u017eeni su dali \u0161iva\u0107u ma\u0161inu, meni mehanizaciju za sa\u0111enje kukuruza. Danas je 20 godina nakon rata i vidimo da su nestali deo koji je vlada najvi\u0161e zapostavila.  <\/p>\n\n\n\n

Sada zakon o platama: da li zna\u010di da krv nestalih osoba nije vredna? Ali ajde, mu\u010denici, nego invalidi? Za\u0161to da se ne rehabilituju porodice u najmanju ruku? U na\u0161oj op\u0161tini je mo\u017eda preko 70 nestalih osoba, za\u0161to da se ne organizuje sa majkama dece ili njihovim roditeljima neka \u0161etnja, pomo\u0107, za\u0161to ne pokazivati interesovanje? Ako na\u0161a vlada ne mo\u017ee da uti\u010de na Beograd, za\u0161to makar ne ponudi ne\u0161to porodicama nestalih? Vlada u Beogradu je jedna od najokrutnijih vlada koja je postojala u istoriji \u010dove\u010danstva jer krije kosti ubijenih ljudi, tako da ne verujem da mo\u017ee da uradi bilo \u0161ta u ljudskom, moralnom, ekonomskom ili bilo kom drugom pogledu.  <\/p>\n\n\n\n

Posle formiranja dr\u017eave Kosovo mislio sam da \u0107e biti druga\u010diji tretman za ovaj narod, ali vidim da ljude interesuje samo njihova fotelja, li\u010dna pitanja, boga\u0107enje i ni\u0161ta drugo. Tra\u017eio bih od vlade da bude opreznija, da ozbiljno uzme u obzir pitanje nestalih i sve bude zavr\u0161eno jednom za svagda. Da ne ostane breme, da bude teret. Danas bi bilo veoma dobro da imam makar Mentorov grob negde. Samo kad ikad odem ponekad u Kraljane da se podsetim svega, ina\u010de ne vidim nikakvu nadu da \u0107e u budu\u0107nosti biti re\u0161ene ove brige ljudi. Molimo svakog ko zna ne\u0161to o slu\u010daju u Kraljanima da nam pomogne, bez obzira kakvo je stanje: \u010dak i ako su ubijeni i spaljeni. <\/p>\n\n\n\n

(Ova pri\u010da je deo \u201c\u017diveti uz se\u0107anje na nestale: Knjiga se\u0107anja sa ispovestima \u010dlanova porodica nestalih tokom poslednjeg rata na Kosovu\u201d implementiran od strane forumZFD program na Kosovu i Integra, u saradnji sa resursni centar za nestala lica, saveznog ministarstvo za privrednu saradnju i razvoj (BMZ), rockefeller brothers fund i \u0161vajcarska ambasada na Kosovu) <\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Porodica Maliqa Kryeziua je prisiljena da napusti ku\u0107u kada su srpske vojne snage do\u0161le i napale selo sa preko trideset tenkova. Premorili su se be\u017ee\u0107i \u010das do prijatelja, zajedno sa njima, pa okupili u selu Kraljane sa jo\u0161 najmanje deset hiljada raseljenih iz zona Kijeva, Kline i Drenice. Tu odvajaju neke od odraslih mu\u0161karaca, koji se kupaju u svojoj krvi […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":3358,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[746],"tags":[],"class_list":["post-3515","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ziveti-uz-secanje-na-nestale"],"acf":[],"yoast_head":"\n"Na\u0161li smo delove kosti velike kao prst" - DWP-BALKAN<\/title>\n<meta name=\"robots\" content=\"noindex, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"en_US\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\""Na\u0161li smo delove kosti velike kao prst" - DWP-BALKAN\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"Porodica Maliqa Kryeziua je prisiljena da napusti ku\u0107u kada su srpske vojne snage do\u0161le i napale selo sa preko trideset tenkova. Premorili su se be\u017ee\u0107i \u010das do prijatelja, zajedno sa njima, pa okupili u selu Kraljane sa jo\u0161 najmanje deset hiljada raseljenih iz zona Kijeva, Kline i Drenice. Tu odvajaju neke od odraslih mu\u0161karaca, koji se kupaju u svojoj krvi […]\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/nasli-smo-delove-kosti-velike-kao-prst\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"DWP-BALKAN\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2020-04-17T14:30:00+00:00\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2022-01-12T10:42:05+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-content\/uploads\/2022\/01\/prva-2.jpg\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"1024\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"683\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:type\" content=\"image\/jpeg\" \/>\n<meta name=\"author\" content=\"DWPBALKAN\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"Written by\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"DWPBALKAN\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"Est. reading time\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"27 minutes\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\\\/\\\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"Article\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/nasli-smo-delove-kosti-velike-kao-prst\\\/#article\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/nasli-smo-delove-kosti-velike-kao-prst\\\/\"},\"author\":{\"name\":\"DWPBALKAN\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/94e01f70a9f8ac0de7af6559b5fc802d\"},\"headline\":\"“Na\u0161li smo delove kosti velike kao prst”\",\"datePublished\":\"2020-04-17T14:30:00+00:00\",\"dateModified\":\"2022-01-12T10:42:05+00:00\",\"mainEntityOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/nasli-smo-delove-kosti-velike-kao-prst\\\/\"},\"wordCount\":6746,\"commentCount\":0,\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/nasli-smo-delove-kosti-velike-kao-prst\\\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2022\\\/01\\\/prva-2.jpg\",\"articleSection\":[\"\u017dIVETI UZ SE\u0106ANJE NA NESTALE\"],\"inLanguage\":\"en-US\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"CommentAction\",\"name\":\"Comment\",\"target\":[\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/nasli-smo-delove-kosti-velike-kao-prst\\\/#respond\"]}]},{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/nasli-smo-delove-kosti-velike-kao-prst\\\/\",\"url\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/nasli-smo-delove-kosti-velike-kao-prst\\\/\",\"name\":\"\\\"Na\u0161li smo delove kosti velike kao prst\\\" - DWP-BALKAN\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/nasli-smo-delove-kosti-velike-kao-prst\\\/#primaryimage\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/nasli-smo-delove-kosti-velike-kao-prst\\\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2022\\\/01\\\/prva-2.jpg\",\"datePublished\":\"2020-04-17T14:30:00+00:00\",\"dateModified\":\"2022-01-12T10:42:05+00:00\",\"author\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/94e01f70a9f8ac0de7af6559b5fc802d\"},\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/nasli-smo-delove-kosti-velike-kao-prst\\\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"en-US\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/nasli-smo-delove-kosti-velike-kao-prst\\\/\"]}]},{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"en-US\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/nasli-smo-delove-kosti-velike-kao-prst\\\/#primaryimage\",\"url\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2022\\\/01\\\/prva-2.jpg\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2022\\\/01\\\/prva-2.jpg\",\"width\":1024,\"height\":683},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/nasli-smo-delove-kosti-velike-kao-prst\\\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"Home\",\"item\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"“Na\u0161li smo delove kosti velike kao prst”\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/#website\",\"url\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/\",\"name\":\"DWP-BALKAN\",\"description\":\"\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":{\"@type\":\"PropertyValueSpecification\",\"valueRequired\":true,\"valueName\":\"search_term_string\"}}],\"inLanguage\":\"en-US\"},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/94e01f70a9f8ac0de7af6559b5fc802d\",\"name\":\"DWPBALKAN\",\"image\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"en-US\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/secure.gravatar.com\\\/avatar\\\/860e14507555fe53536d2bd5f0f8121391672605a7c1af4ce2d1ba6ca58de406?s=96&d=mm&r=g\",\"url\":\"https:\\\/\\\/secure.gravatar.com\\\/avatar\\\/860e14507555fe53536d2bd5f0f8121391672605a7c1af4ce2d1ba6ca58de406?s=96&d=mm&r=g\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/secure.gravatar.com\\\/avatar\\\/860e14507555fe53536d2bd5f0f8121391672605a7c1af4ce2d1ba6ca58de406?s=96&d=mm&r=g\",\"caption\":\"DWPBALKAN\"},\"url\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/author\\\/dwpbalkan\\\/\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"\"Na\u0161li smo delove kosti velike kao prst\" - DWP-BALKAN","robots":{"index":"noindex","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"og_locale":"en_US","og_type":"article","og_title":"\"Na\u0161li smo delove kosti velike kao prst\" - DWP-BALKAN","og_description":"Porodica Maliqa Kryeziua je prisiljena da napusti ku\u0107u kada su srpske vojne snage do\u0161le i napale selo sa preko trideset tenkova. Premorili su se be\u017ee\u0107i \u010das do prijatelja, zajedno sa njima, pa okupili u selu Kraljane sa jo\u0161 najmanje deset hiljada raseljenih iz zona Kijeva, Kline i Drenice. Tu odvajaju neke od odraslih mu\u0161karaca, koji se kupaju u svojoj krvi […]","og_url":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/nasli-smo-delove-kosti-velike-kao-prst\/","og_site_name":"DWP-BALKAN","article_published_time":"2020-04-17T14:30:00+00:00","article_modified_time":"2022-01-12T10:42:05+00:00","og_image":[{"width":1024,"height":683,"url":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-content\/uploads\/2022\/01\/prva-2.jpg","type":"image\/jpeg"}],"author":"DWPBALKAN","twitter_card":"summary_large_image","twitter_misc":{"Written by":"DWPBALKAN","Est. reading time":"27 minutes"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"Article","@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/nasli-smo-delove-kosti-velike-kao-prst\/#article","isPartOf":{"@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/nasli-smo-delove-kosti-velike-kao-prst\/"},"author":{"name":"DWPBALKAN","@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/#\/schema\/person\/94e01f70a9f8ac0de7af6559b5fc802d"},"headline":"“Na\u0161li smo delove kosti velike kao prst”","datePublished":"2020-04-17T14:30:00+00:00","dateModified":"2022-01-12T10:42:05+00:00","mainEntityOfPage":{"@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/nasli-smo-delove-kosti-velike-kao-prst\/"},"wordCount":6746,"commentCount":0,"image":{"@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/nasli-smo-delove-kosti-velike-kao-prst\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-content\/uploads\/2022\/01\/prva-2.jpg","articleSection":["\u017dIVETI UZ SE\u0106ANJE NA NESTALE"],"inLanguage":"en-US","potentialAction":[{"@type":"CommentAction","name":"Comment","target":["https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/nasli-smo-delove-kosti-velike-kao-prst\/#respond"]}]},{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/nasli-smo-delove-kosti-velike-kao-prst\/","url":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/nasli-smo-delove-kosti-velike-kao-prst\/","name":"\"Na\u0161li smo delove kosti velike kao prst\" - DWP-BALKAN","isPartOf":{"@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/#website"},"primaryImageOfPage":{"@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/nasli-smo-delove-kosti-velike-kao-prst\/#primaryimage"},"image":{"@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/nasli-smo-delove-kosti-velike-kao-prst\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-content\/uploads\/2022\/01\/prva-2.jpg","datePublished":"2020-04-17T14:30:00+00:00","dateModified":"2022-01-12T10:42:05+00:00","author":{"@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/#\/schema\/person\/94e01f70a9f8ac0de7af6559b5fc802d"},"breadcrumb":{"@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/nasli-smo-delove-kosti-velike-kao-prst\/#breadcrumb"},"inLanguage":"en-US","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/nasli-smo-delove-kosti-velike-kao-prst\/"]}]},{"@type":"ImageObject","inLanguage":"en-US","@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/nasli-smo-delove-kosti-velike-kao-prst\/#primaryimage","url":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-content\/uploads\/2022\/01\/prva-2.jpg","contentUrl":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-content\/uploads\/2022\/01\/prva-2.jpg","width":1024,"height":683},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/nasli-smo-delove-kosti-velike-kao-prst\/#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"Home","item":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"“Na\u0161li smo delove kosti velike kao prst”"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/#website","url":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/","name":"DWP-BALKAN","description":"","potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/?s={search_term_string}"},"query-input":{"@type":"PropertyValueSpecification","valueRequired":true,"valueName":"search_term_string"}}],"inLanguage":"en-US"},{"@type":"Person","@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/#\/schema\/person\/94e01f70a9f8ac0de7af6559b5fc802d","name":"DWPBALKAN","image":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"en-US","@id":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/860e14507555fe53536d2bd5f0f8121391672605a7c1af4ce2d1ba6ca58de406?s=96&d=mm&r=g","url":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/860e14507555fe53536d2bd5f0f8121391672605a7c1af4ce2d1ba6ca58de406?s=96&d=mm&r=g","contentUrl":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/860e14507555fe53536d2bd5f0f8121391672605a7c1af4ce2d1ba6ca58de406?s=96&d=mm&r=g","caption":"DWPBALKAN"},"url":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/author\/dwpbalkan\/"}]}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3515","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3515"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3515\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3516,"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3515\/revisions\/3516"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3358"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3515"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3515"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3515"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}