{"id":3823,"date":"2021-05-11T11:49:00","date_gmt":"2021-05-11T11:49:00","guid":{"rendered":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/?p=3823"},"modified":"2022-01-13T11:50:07","modified_gmt":"2022-01-13T11:50:07","slug":"makedonske-osamdesete-i-devedesete-oaza-mira","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/makedonske-osamdesete-i-devedesete-oaza-mira\/","title":{"rendered":"Makedonske osamdesete i devedesete: Oaza mira?"},"content":{"rendered":"
<\/div>\n

Postdiplomska \u0161kola dru\u0161tvenih nauka, Poljska akademija nauka<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Kako bi bolje razumeo doga\u0111aje u Makedoniji neposredno pre i tokom ratova u biv\u0161oj Jugoslaviji, \u010ditaocu \u0107e koristiti kratak pregled osamdesetih godina u Makedoniji i, pomalo aistorijski, naredne decenije, devedesetih. Po\u010dev\u0161i od potonje, i kriti\u010dne ta\u010dke 1991. godine, uobi\u010dajeno je shvatanje da je Republika Makedonija \u2013 danas Severna Makedonija, nekada\u0161nja najju\u017enija federalna jugoslovenska republika \u2013 bila i jedina koja je izbegla oru\u017eani sukob tokom devedesetih, i samim tim se, kao takva, \u010desto naziva \u201eoazom mira\u201c devedesetih godina na Balkanu. Prvi pluralisti\u010dki makedonski parlament \u2013 rezultat tzv. makedonskog prole\u0107a krajem osamdesetih i po\u010detkom devedesetih godina, koje je detaljnije opisano u nastavku teksta \u2013 izglasao je Deklaraciju nezavisnosti u januaru 1991. godine, a nakon toga zakazao referendum o nezavisnosti za 8. septembar iste godine. Uspe\u0161ni plebiscit \u2013 u kojem je 95 odsto glasa\u010da odabralo nezavisnu i suverenu Makedoniju (sa \u201epravom da se u budu\u0107nosti priklju\u010di potencijalnom savezu jugoslovenskih dr\u017eava\u201c), ustav iz novembra 1991. godine, pove\u0107ano prisustvo me\u0111unarodne zajednice u dr\u017eavi, kao i u\u010de\u0161\u0107e Kira Gligorova \u2013 veterana iz Drugog svetskog rata, \u010dlana makedonske privremene ratne vlade, dugogodi\u0161njeg funkcionera u Beogradu i prvog predsednika postjugoslovenske Makedonije \u2013 raskr\u010dili su put ka dogovoru o mirnom povla\u010denju dominantno srpske Jugoslovenske narodne armije s makedonske teritorije i daljoj demokratizaciji sada suverene dr\u017eave Makedonije. Dogovor Gligorov \u2013 Milo\u0161evi\u0107 bio je zavr\u0161en u februaru 1992, a jugoslovenska vojska se povukla u februaru i martu iste godine: to je bio klju\u010dni doga\u0111aj u smirivanju tenzija oko Makedonije tokom ratova i raspada Jugoslavije.[1]<\/sup><\/a><\/p>\n\n\n\n

\"\"\/<\/figure>\n\n\n\n

Me\u0111utim, sklop internih sociopoliti\u010dkih problema i me\u0111unarodnih prilika \u2013 koje su nesporno obele\u017eile devedesete u Makedoniji \u2013 doveo je u pitanje samo postojanje i eventualnu budu\u0107nost nove postjugoslovenske dr\u017eave: inter alia, jednoglasni mediji, osporavana privatizacija, sporost stranih ulaganja i razvoj unutarnjih etni\u010dkih tenzija, ali i gr\u010dko odbijanje da prizna naziv dr\u017eave Makedonije, zatim i gr\u010dki embargo 1994. godine, kao i sve ve\u0107a kriza na susednom Kosovu (1995-1999). Svi ovi doga\u0111aji su ozbiljno potresli ontolo\u0161ku sigurnost gra\u0111ana Makedonije tokom devedesetih. Jedna edicija koju je objavio Institut za otvoreno dru\u0161tvo Makedonije \u2013 objavljena 2001. godine pod nazivom Makedonija 1989-1999 \u2013 nudi interesantnu perspektivu pomenutih doga\u0111aja. Naime, urednici izdanja pitali su autore \u2013 tada najprominentnije makedonske politi\u010dare, ekonomiste i biznismene \u2013 \u201eza\u0161to se Makedonci ose\u0107aju nesigurno\u201c, i svi objavljeni \u010dlanci nudili su potvrdne odgovore i nabrajali razli\u010dite razloge za ovo ose\u0107anje nesigurnosti.[2]<\/sup><\/a> Najpre, \u201eosetljivi me\u0111uetni\u010dki balans i delikatni politi\u010dki odnosi\u201c[3]<\/sup><\/a> u dr\u017eavi eskalirali su 2001. godine u sedmomese\u010dni oru\u017eani sukob po etni\u010dkoj liniji: izme\u0111u snaga Makedonske vojske i etni\u010dki albanskih pobunjenika. Ova pobuna nije prerasla u otvoreni gra\u0111anski rat, ve\u0107 je bila re\u0161ena takozvanim Ohridskim sporazumom \u2013 mirovnim sporazumom koji je izmenio multietni\u010dki identitet dr\u017eave i dublje institucionalizovao prava etni\u010dkih manjina.<\/p>\n\n\n\n

Ve\u0107ina gore navedenih doga\u0111aja bila je posledica makedonskih osamdesetih. Decenija koja je usledila nakon Titove smrti bila je vrhunac \u201eslabosti ekonomskog razvoja\u201c[4]<\/sup><\/a> ove republike, sa rastom nezaposlenosti i stranim i doma\u0107im dugovanjima \u2013 ali i period propadanja me\u0111uetni\u010dkih odnosa u Makedoniji. \u010cesto se u akademskoj literaturi preska\u010de odluka, donesena krajem osamdesetih, da se u Makedoniji suspenduje \u010dlan 49 Ustava Jugoslavije iz 1974. godine, koji je definisao Makedoniju kao nacionalnu dr\u017eavu Makedonaca i dr\u017eavu za albanske, turske i druge nacionalnosti. Tu je rad Slavka Milosavlevskog posebno va\u017ean: kao profesor sociologije i \u010dlan takozvanog liberalnog krila Saveza komunista Makedonije tokom \u0161ezdesetih i sedamdesetih bio je me\u0111u prvima koji je ukazivao na nekonzistentne, konzervativne i \u010dak nacionalisti\u010dke politike vladaju\u0107ih elita Makedonije tokom osamdesetih godina pro\u0161log veka.[5]<\/sup><\/a><\/p>\n\n\n\n

Niz doga\u0111aja koji su usledili nakon Desetog kongresa Saveza komunista Makedonije treba gledati sa ovom pozadinom u vidu: paralelno sa padom Berlinskog zida, usponom Milo\u0161evi\u0107a i nemirima u tada susednoj Rumuniji, vladaju\u0107a partija u socijalisti\u010dkoj Makedoniji glasala je kasne 1989. godine za promenu takozvane dogmatske elite i dovela na \u010delo novu generaciju politi\u010dara, \u010dime je temeljno promenila politi\u010dki kurs partije i dr\u017eave. Ono \u0161to je sledilo bio je niz strukturalnih reformi nalik na glasnost, koje su omogu\u0107ile politi\u010dki pluralizam (isprva unutar Saveza komunista Makedonije, a na nivou dr\u017eave od rane 1990. godine), demokratske izbore (koji su odr\u017eani 11. novembra 1990. i zavr\u0161eni u decembru iste godine, nakon tri izborna kruga, a prva postjugoslovenska, ekspertska vlada ustoli\u010dila se 20. marta naredne godine) i referendum o nezavisnosti (koji je izglasan u makedonskom parlamentu u avgustu 1991. godine, ubrzo nakon po\u010detka vojnih aktivnosti u ostatku Jugoslavije).[6]<\/sup><\/a><\/p>\n\n\n\n

Antiratni putevi bekstva<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Antiratni diskurs, aktivizam i politike krajem osamdesetih i ranih devedesetih godina u Makedoniji mogu se opisati kao pojava koja je dominantno do\u0161la \u201eodozgo\u201c, kao projekat elita. Dve glavne putanje se mogu identifikovati u ovom smislu. Prvo, u pitanju je jo\u0161 jedno op\u0161te mesto da su visokoprofilni makedonski politi\u010dari poku\u0161avali da pregovaraju ili \u010dak da re\u0161e rastu\u0107e nacionalisti\u010dke tenzije unutar jugoslovenskih dr\u017eavnih organa i struktura. Hronolo\u0161ki gledano, mogu se pomenuti aktivnosti Vasila Tupurkovskog \u2013 profesora me\u0111unarodnog prava i \u010dlana jugoslovenskog Predsedni\u0161tva krajem osamdesetih godina \u2013 koji se, zajedno sa svojim kolegom iz Bosne i Hercegovine Bogi\u0107em Bogi\u0107evi\u0107em, postavljao kao \u201epregovara\u010d odnosno arbitar\u201c izme\u0111u procentralisti\u010dkog (Srbija, Crna Gora) i prodecentralisti\u010dkog (Hrvatska, Slovenija)  tabora u ranim danima oru\u017eanih sukoba u Hrvatskoj i Sloveniji.[7]<\/sup><\/a> Tupurkovski je tako\u0111e bio me\u0111u onim \u010dlanovima Predsedni\u0161tva koji su se protivili Milo\u0161evi\u0107evim pritiscima da se onesposobi ovo kolektivno izvr\u0161no telo i da on preuzme kompletnu kontrolu nad Jugoslovenskom narodnom armijom u martu 1991. godine.[8]<\/sup><\/a><\/p>\n\n\n\n

Samo par meseci kasnije, u maju 1991, makedonski predsednik Kiro Gligorov je, zajedno sa Alijom Izetbegovi\u0107em, tada predsednikom Predsedni\u0161tva Bosne i Hercegovine, predlo\u017eio projekat preure\u0111enja Jugoslavije grupi takozvane evropske \u201edvanaestorice\u201c predvo\u0111ene predsednikom Evropske komisije \u017dakom Delorom. Ova inicijativa nastala je nakon serije predsedni\u010dkih sastanaka na kojima su Gligorov i Izetbegovi\u0107 \u201edr\u017eali medijativne pozicije\u201c.[9]<\/sup><\/a> Zasnovana na principu 2+2+2, takozvana platforma Gligorov \u2013 Izetbegovi\u0107 pretpostavljala je asimetri\u010dnu federaciju kao na\u010din da se izbegne raspad Jugoslavije, ili kao, kako ka\u017ee Mi\u0161a Gleni, \u201ejedino re\u0161enje jugoslovenske krize koje se moglo zavr\u0161iti mirom\u201c.[10]<\/sup><\/a><\/p>\n\n\n\n

Vi\u0161e autora se sla\u017ee u vezi s razlozima za ove korake koje su preuzeli makedonski politi\u010dari i politi\u010dka elita: jugoslovenska federacija je bila ta koja je pomogla da se zavr\u0161i izgradnja makedonske nacije i dr\u017eave posle Drugog svetskog rata, ona je bila ta koja je pazila na nju u njenim bilateralnim sukobima oko istorije i se\u0107anja, i vodila je kroz komplikovane me\u0111uetni\u010dke odnose.[11]<\/sup><\/a> Samim tim, nije iznena\u0111uju\u0107e \u0161to su gra\u0111ani Makedonije \u2013 dominantno makedonskog etniciteta \u2013 videli nacionalni (makedonski) i nadnacionalni (jugoslovenski) identitet kao komplementarne krajem osamdesetih godina. Ljubica Spaskovska, u svojoj seminalnoj knjizi The Last Yugoslav Generation: the Rethinking of Youth Politics and Cultures in Late Socialism, fino ukazuje da su, iako su mladi Jugosloveni imali \u201efundamentalnu veru u jugoslovenski projekat\u201c tokom osamdesetih godina, makedonski gra\u0111ani bili ti koji su imali najve\u0107i procenat potvrdnih odgovora na slede\u0107i iskaz Jugoslovenskog programa za istra\u017eivanje omladine: \u201eOse\u0107anja pripadanja Jugoslaviji i pripadanja mom narodu nisu ista, ali su mi oba va\u017ena\u201c (69 odsto, a jugoslovenski prosek bio je 61 odsto).[12]<\/sup><\/a> Na sli\u010dan na\u010din, upravo \u0107e u Makedoniji (i u Bosni i Hercegovini) jedina \u201epanjugoslovenska neetni\u010dka politi\u010dka opcija\u201c \u2013 Savez reformskih snaga Jugoslavije, koji je predvodio poslednji jugoslovenski premijer Ante Markovi\u0107 \u2013 osvojiti zna\u010dajan broj glasova 1990. godine.[13]<\/sup><\/a><\/p>\n\n\n\n

Sli\u010dan razvoj doga\u0111aja mo\u017ee se primetiti i kod ne\u010dega \u0161to se grubo mo\u017ee definisati kao embrion civilnog dru\u0161tva postjugoslovenske Makedonije. Ana Devi\u0107, na primer, isti\u010de stvaranje Makedonskog foruma za slobodu informisanja i demokratiju u Skoplju 1991. godine, grupe koja je bila priklonjena Markovi\u0107evoj partiji i Gligorovu, kao \u201ecentra za diskusiju i sastanke nenacionalisti\u010dkih intelektualaca\u201c. Tako\u0111e je izdvojila nedeljnik Puls, uz Forum, kao jo\u0161 jednu platformu koja je okupila mla\u0111u grupu javnih intelektualaca na jednom mestu, a koja je, sa druge strane, bila sposobna da \u201erazvija i promovi\u0161e pravne koordinate za multietni\u010dku Makedoniju, fokusiraju\u0107i se na kritiku poku\u0161aja makedonskih nacionalisti\u010dkih stranaka da zadiru u kulturnu autonomiju albanskog stanovni\u0161tva Makedonije\u201c.[14]<\/sup><\/a><\/p>\n\n\n\n

Prvi demokratski izbori i platforme opisane gore ilustrativni su i ako govorimo o onoj drugoj trajektoriji: poku\u0161aju da se spre\u010di gra\u0111anski rat po etni\u010dkoj i religijskoj osnovi u Makedoniji. Sukob \u201eoko bazi\u010dne ideje iza koncepta dr\u017eavnosti\u201c koji se razbuktao ranih devedesetih izme\u0111u makedonskih i albanskih elita doveo je do bojkota glasanja za novi ustav, kao i bojkota popisa makedonskih Albanaca,[15]<\/sup><\/a> a kulminirao je tokom politi\u010dkih kampanja 1990. godine, kada su nacionalisti\u010dke tenzije eskalirale gotovo do oru\u017eanih sukoba. Jo\u0161 jednom, postupci elita i socijalisti\u010dko nasle\u0111e politi\u010dke reprezentacije \u2013 uz prisustvo me\u0111unarodne zajednice \u2013 bili su ti koji su pomogli da se prevazi\u0111u tenzije sa po\u010detka devedesetih: iako su predstavnici \u201eetni\u010dkih manjina\u201c imali udela u radnim grupama koje su sastavljale novi ustav, sprovodile cenzus i nekolicinu najo\u0161trije osporavanih zakona,[16]<\/sup><\/a> odluka etni\u010dko albanske Partije za demokratski prosperitet da u\u010destvuje u koalicionoj vladi 1992. bila je \u201eklju\u010dna za stabilnost Republike Makedonije\u201c i samim tim je legitimizovala prvu vlast u njenoj demokratskoj istoriji.[17]<\/sup><\/a> <\/p>\n\n\n\n

Posledice<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Koji su danas dominantni politi\u010dki narativi o makedonskim osamdesetim i devedesetim godinama pro\u0161log veka? Kratak pregled komemorativnih diskursa i aktivnosti otkri\u0107e nam glavne struje i predlo\u017eiti, na kraju, i agendu za dalje istra\u017eivanje. S jedne strane, iako se 8. septembar na\u0161iroko slavi kao dr\u017eavni praznik u postjugoslovenskoj Makedoniji, taj praznik je ostao gotovo ekskluzivan za etni\u010dko makedonski tabor, jo\u0161 od ranih devedesetih: uglavnom kao na\u010din da se ponovo legitimizuje etni\u010dko makedonski identitet.[18]<\/sup><\/a> Iako je poslednja zvani\u010dna komemoracija pre pandemije, odr\u017eana 2019. godine, bila obele\u017eena poku\u0161ajem da se komemorativna paradigma 8. septembra promeni \u2013 glavni doga\u0111aj bio je organizovan u formi \u201e\u0161koljke\u201c na otvorenom u gradskom parku u Skoplju (\u201eotvaranje \u0161koljke\u201c bila je metafora iskori\u0161\u0107ena kako bi se naglasila multietni\u010dka priroda doga\u0111aja), i to pod sloganom (u mno\u017eini!) \u201eBoje nezavisnosti\u201c \u2013 pa ipak, govori odr\u017eani 8. septembra 2020. godine reafirmisali su dominantne, post-2001-e narative o 8. septembru: rezultati referenduma o nezavisnosti predstavljeni su kao zna\u010dajna ta\u010dka u istoriji izgradnje makedonske nacije i dr\u017eave, dok se razlozi bojkota tog plebiscita gotovo u potpunosti ignori\u0161u, kao i uop\u0161te atmosfera koja je vladala i pre i posle referenduma.<\/p>\n\n\n\n

Sa druge strane, \u0161iri \u2013 i inkluzivniji \u2013 komemorativni stav povodom makedonskih kasnih osamdesetih i devedesetih u poslednje vreme guraju razli\u010diti zvani\u010dni i nezvani\u010dni akteri. Ovde vredi pomenuti seriju intervjua sa donosiocima odluka aktivnih tokom referenduma o nezavisnosti, koje je sprovela onlajn platforma Sakam da ka\u017eam sredinom 2010-ih.[19]<\/sup><\/a> Takvi intervjui ne poma\u017eu samo u demokratizaciji diskursa o 8. septembru i ranim godinama makedonske suverenosti, ve\u0107 doprinose i deelitizaciji diskursa o jugoslovenskom antiratnom aktivizmu in toto \u2013 posebno s obzirom na to da su \u201eistorije fokusirane na elite\u201c bile jedan od glavnih uzroka marginalizacije antiratnog aktivizma u novijim istra\u017eivanjima ratova u biv\u0161oj Jugoslaviji.[20]<\/sup><\/a> Neki preliminarni rezultati ve\u0107 se mogu videti: u skora\u0161njoj komemoraciji \u0160a\u0161ka Ge\u0161ovskog \u2013 devetnaestogodi\u0161njeg Makedonca koji je bio prva \u017ertva jugoslovenskih ratova i jedan od 54 Makedonca koji su poginuli kao vojnici Jugoslovenske narodne armije tokom devedesetih[21]<\/sup><\/a> \u2013 ali tako\u0111e i u sve ve\u0107oj pa\u017enji koju mediji posve\u0107uju imenu Dragoljuba Bocinova, generala JNA ro\u0111enog u Makedoniji, koji je proveo 18 meseci u zatvoru zbog toga \u0161to je odbio da bombarduje Split, kasnije prvog \u0161efa general\u0161taba Vojske Makedonije.[22]<\/sup><\/a> Ovi komemorativni doga\u0111aji i sami nude platforme za dalju diskusiju i za bolje razumevanje kompleksnih dinamika antiratnih diskursa i praksi tokom osamdesetih i ranih devedesetih godina u Makedoniji.<\/p>\n\n\n\n

Naum Trajanovski<\/strong> je doktorski kandidat iz sociologije na Fakultetu za dru\u0161tvena istra\u017eivanja na Institutu za filozofiju i sociologiju na Poljskoj akademiji nauka. Bio je projekt koordinator na Evropskoj mre\u017ei se\u0107anja i solidarnosti (2017), i istra\u017eiva\u010d na Filozofskom fakultetu, Univerzitet \u0106irila i Metodija, Skoplje (2018-2020). Njegova glavna akademska interesovanja uklju\u010duju politiku se\u0107anja u Severnoj Makedoniji i sociolo\u0161ki prenos znanja 1960-ih u isto\u010dnoj Evropi. Autor je knjige na makedonskom jeziku pod nazivom Operacija Muzej: Muzej makedonske borbe i makedonske politike se\u0107anja (Operacija Muzej: Muzej na makedonskata borba i makedonskata politika na sekjavanje; Skoplje: Templum, 2020).<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

[1]<\/sup><\/a> Gligorov pominje dve zanimljive epizode iz kasne 1990. godine u svojim memoarima: postojao je organizovani poku\u0161aj da se napadne \u0161tab Jugoslovenske narodne armije u Skoplju, koji je predvodila grupa desni\u010darskih politi\u010dkih aktivista, a koji je, po Gligorovu, njegov kabinet spre\u010dio u poslednjem trenutku; Gligorov se tako\u0111e pla\u0161io vojnog pu\u010da tokom povla\u010denja jugoslovenske vojske iz Makedonije, tako da je, u jednom trenutku, li\u010dno snimio i intervju \u2013 koji je trebalo emitovati samo ukoliko on bude bio uhap\u0161en \u2013 u kojem je pozvao gra\u0111ane Makedonije na nenasilni, mirni otpor protiv pu\u010dista. Vi\u0161e u: Kiro Gligorov, Makedonija e s\u00e8 \u0161to imame<\/em> (Skopje: Kultura, 2002), 189-190.<\/p>\n\n\n\n

[2]<\/sup><\/a> Vi\u0161e u: Fani Karanfilova-Panovska (ed.), Makedonija 1989-1999<\/em> (Skopje: Institut otvoreno op\u0161testvo, 2001).<\/p>\n\n\n\n

[3]<\/sup><\/a> Ljubica Spaskovska, \u201cMacedonia\u2019s Nationals, Minorities and Refugees in the Post-Communist Labyrinths of Citizenship\u201d, University of Edinburgh Working Paper Series (2010\/05), 2.<\/p>\n\n\n\n

[4]<\/sup><\/a> Ljubica Jan\u010deva i Aleksandar Litovski, \u201cMakedonija i Makedonci u Jugoslaviji\u201d, u: Jugoslavija u istorijskoj perspektivi<\/em>, ur. Latinka Perovi\u0107 et al. (Beograd: Helsin\u0161ki odbor za ljudska prava, 2017), 179-180. Vidi tako\u0111e: Misha Glenny, \u201cThe Macedonian Question\u201d u: International Perspectives on the Yugoslav Conflict<\/em>, ur. Alex Danchev i Thomas Halverson (London \u2013 New York: Macmillan \u2013 St. Martin\u2019s Press, 1996), 134-147.<\/p>\n\n\n\n

[5]<\/sup><\/a> Vidi njegove monografije Dvete lica na sobitljata <\/em>(Skopje: Zumpres, 1996); Isto\u010dna Evropa pome\u01f5u egalitarizmot i demokratijata<\/em> (Skopje: IP Ljuboten, 1993), 133-179; i Makedonski kontroverzi 1990-2003<\/em> (Skopje: IP Ljuboten, 2004), 9-98. Vidi tako\u0111e njegovo izdanje (sa kourednikom Mir\u010deom Tomovskim), pod nazivom Albancite vo Republika Makedonija 1945-1995: Legislativa, politi\u010dka dokumentacija, statistika<\/em> (Skopje: NIP Studentski zbor, 1997).<\/p>\n\n\n\n

[6]<\/sup><\/a> Vi\u0161e o sledu doga\u0111aja u Makedoniji od 1989. do 1991. godine u: Katerina Bla\u017eevska, \u201cDeset godini makedonski pluralizam\u201d u Makedonija 1989-1999<\/em>, ur. Fani Karanfilova-Panovska (Skopje: Institut otvoreno op\u0161testvo, 2001), 121-132.<\/p>\n\n\n\n

[7]<\/sup><\/a> Vi\u0161e u: Ljubica Spaskovska, \u201cLandscapes of Resistance, Hope and Loss: Yugoslav Supra-Nationalism and Anti-Nationalism\u201d u: Resisting the Evil: [Post-]Yugoslav Anti-War Contention<\/em>, ur. Bojan Bilic i Vesna Jankovic (Baden-Baden: Nomos, 2012), 37-62.<\/p>\n\n\n\n

[8]<\/sup><\/a> Blaine Harden, \u201cYugoslav Political Turmoil Broadens\u201d, The Washington Post<\/em>, 19. mart 1991.<\/p>\n\n\n\n

[9]<\/sup><\/a> Spaskovska, \u201cLandscapes of Resistance\u201d, 46.<\/p>\n\n\n\n

[10]<\/sup><\/a> Misha Glenny, The Fall of Yugoslavia: The Third Balkan War<\/em> (London \u2013 New York: Penguin Books, 1992), 153. Vidi tako\u0111e: Vera Katz, \u201cA Platform on the Future Yugoslav Community (Izetbegovic-Gligorov Plan): A View from the Perspective of Bosnia and Herzegovina\u201d, Politeja<\/em> 30:4 (2014): 191-210; i Adrianne Rubeli, \u201cThreats to Sovereignty: The Case of Macedonia in the 1990\u2019s\u201d u: A Captured Moment in Time<\/em>, ur. Adrianne Rubeli i Nina Vucenik (Vienna: IWM, 2000), 1-15.<\/p>\n\n\n\n

[11]<\/sup><\/a> Za pregled, vidi: Naum Trajanovski, Operacijata Muzej: Muzejot na makedonskata borba i makedonskata politika na se\u1e31avanje<\/em> (Skopje: Templum, 2020).<\/p>\n\n\n\n

[12]<\/sup><\/a> Ljubica Spaskovska, The last Yugoslav generation: The rethinking of youth politics and cultures in late socialism (Manchester: Manchester University Press), 92-97.<\/p>\n\n\n\n

[13]<\/sup><\/a> Spaskovska, \u201cLandscapes of Resistance\u201d, 46.<\/p>\n\n\n\n

[14]<\/sup><\/a> Ana Devic, \u201cAnti-War Initiatives and the Un-Making of Civic Identities in the Former Yugoslav Republics\u201d, Journal of Historical Sociology<\/em> 10:2 (1997), 138.<\/p>\n\n\n\n

[15]<\/sup><\/a> Zhidas Daskalovski, “Democratic consolidation and the \u2018stateness\u2019 problem: The case of Macedonia\u201d. Global Review of Ethnopolitics<\/em> 3:2 (2004), 52.<\/p>\n\n\n\n

[16]<\/sup><\/a> Gejl Stouks tako\u0111e napominje da je Makedonija bila jedina postkomunisti\u010dka dr\u017eava u isto\u010dnoj Evropi koja je imala multietni\u010dki kabinet pre kraja 1992. godine u svojoj knjizi The Walls Came Tumbling Down: The Collapse of Communism in Eastern Europe<\/em> (Oxford \u2013 New York: Oxford University Press, 1993), 252.<\/p>\n\n\n\n

[17]<\/sup><\/a> Teuta Arifi, \u201cBezbednosta na zborot\u201d u: Makedonija 1989-1999<\/em>, ur. Fani Karanfilova-Panovska (Skopje: Institut otvoreno op\u0161testvo, 2001), 137-143.<\/p>\n\n\n\n

[18]<\/sup><\/a> \u0160tavi\u0161e, Aida A. Hozi\u0107 je 2014. godine primetila da je nedostatak komemorativnih narativa o raspadu Jugoslavije u Makedoniji \u2013 u pore\u0111enju sa komemoracijama \u0161irih doga\u0111aja u centralnoj i isto\u010dnoj Evropi 1989. godine \u2013 blisko u vezi sa nedostatkom jasne promene re\u017eima iz komunisti\u010dkog u postkomunisti\u010dki u Makedoniji. Vi\u0161e u njenom poglavlju: \u201cIt Happened Elsewhere: Remembering 1989 in the Former Yugoslavia\u201d u: Twenty Years After Communism: The Politics of Memory and Commemoration<\/em>, ur. Michael Bernhard i Jan Kubik (Oxford \u2013 New York: Oxford University Press, 2014), 149-151.<\/p>\n\n\n\n

[19]<\/sup><\/a> Projekat pod nazivom 25 godina nezavisnosti<\/em> predstavio je intervjue sa, inter<\/em> alia<\/em>, organizatorima postreferendumske ceremonije, makedonskim politi\u010darima albanske nacionalnosti i prvim koordinatorom<\/p>\n\n\n\n

[20]<\/sup><\/a> Vi\u0161e u: Bojan Bili\u0107, \u201c(Post-)Yugoslav Anti-War Engagement: A Research Topic Awaiting Attention\u201d, Filozofija i dru\u0161tvo<\/em> 4 (2011), 83-84.<\/p>\n\n\n\n

[21]<\/sup><\/a> Sinisa Jakov Marusic, \u201cNorth Macedonia Commemorates Soldiers Killed in Yugoslav Wars\u201d, BalkanInsight<\/em>, November 15, 2019.<\/p>\n\n\n\n

[22]<\/sup><\/a> Vidi, na primer: \u201cTrenerot na MZT Skopje Nazor go poseti grobot na general Bocinov\u201d, Sloboden pe\u010dat,  25. maj 2017.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Postdiplomska \u0161kola dru\u0161tvenih nauka, Poljska akademija nauka Kako bi bolje razumeo doga\u0111aje u Makedoniji neposredno pre i tokom ratova u biv\u0161oj Jugoslaviji, \u010ditaocu \u0107e koristiti kratak pregled osamdesetih godina u Makedoniji i, pomalo aistorijski, naredne decenije, devedesetih. Po\u010dev\u0161i od potonje, i kriti\u010dne ta\u010dke 1991. godine, uobi\u010dajeno je shvatanje da je Republika Makedonija \u2013 danas Severna Makedonija, nekada\u0161nja najju\u017enija federalna jugoslovenska […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2787,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[800],"tags":[],"class_list":["post-3823","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-balkan-perspectives-16-bhsc"],"acf":[],"yoast_head":"\nMakedonske osamdesete i devedesete: Oaza mira? - DWP-BALKAN<\/title>\n<meta name=\"robots\" content=\"noindex, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"en_US\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"Makedonske osamdesete i devedesete: Oaza mira? - DWP-BALKAN\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"Postdiplomska \u0161kola dru\u0161tvenih nauka, Poljska akademija nauka Kako bi bolje razumeo doga\u0111aje u Makedoniji neposredno pre i tokom ratova u biv\u0161oj Jugoslaviji, \u010ditaocu \u0107e koristiti kratak pregled osamdesetih godina u Makedoniji i, pomalo aistorijski, naredne decenije, devedesetih. Po\u010dev\u0161i od potonje, i kriti\u010dne ta\u010dke 1991. godine, uobi\u010dajeno je shvatanje da je Republika Makedonija \u2013 danas Severna Makedonija, nekada\u0161nja najju\u017enija federalna jugoslovenska […]\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/makedonske-osamdesete-i-devedesete-oaza-mira\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"DWP-BALKAN\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2021-05-11T11:49:00+00:00\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2022-01-13T11:50:07+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-content\/uploads\/2021\/12\/NT-photo-1.jpg\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"518\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"552\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:type\" content=\"image\/jpeg\" \/>\n<meta name=\"author\" content=\"DWPBALKAN\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"Written by\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"DWPBALKAN\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"Est. reading time\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"12 minutes\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\\\/\\\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"Article\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/makedonske-osamdesete-i-devedesete-oaza-mira\\\/#article\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/makedonske-osamdesete-i-devedesete-oaza-mira\\\/\"},\"author\":{\"name\":\"DWPBALKAN\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/94e01f70a9f8ac0de7af6559b5fc802d\"},\"headline\":\"Makedonske osamdesete i devedesete: Oaza mira?\",\"datePublished\":\"2021-05-11T11:49:00+00:00\",\"dateModified\":\"2022-01-13T11:50:07+00:00\",\"mainEntityOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/makedonske-osamdesete-i-devedesete-oaza-mira\\\/\"},\"wordCount\":2808,\"commentCount\":0,\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/makedonske-osamdesete-i-devedesete-oaza-mira\\\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2021\\\/12\\\/NT-photo-1.jpg\",\"articleSection\":[\"Balkan.Perspectives #16 - BHSC\"],\"inLanguage\":\"en-US\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"CommentAction\",\"name\":\"Comment\",\"target\":[\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/makedonske-osamdesete-i-devedesete-oaza-mira\\\/#respond\"]}]},{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/makedonske-osamdesete-i-devedesete-oaza-mira\\\/\",\"url\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/makedonske-osamdesete-i-devedesete-oaza-mira\\\/\",\"name\":\"Makedonske osamdesete i devedesete: Oaza mira? - DWP-BALKAN\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/makedonske-osamdesete-i-devedesete-oaza-mira\\\/#primaryimage\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/makedonske-osamdesete-i-devedesete-oaza-mira\\\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2021\\\/12\\\/NT-photo-1.jpg\",\"datePublished\":\"2021-05-11T11:49:00+00:00\",\"dateModified\":\"2022-01-13T11:50:07+00:00\",\"author\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/94e01f70a9f8ac0de7af6559b5fc802d\"},\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/makedonske-osamdesete-i-devedesete-oaza-mira\\\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"en-US\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/makedonske-osamdesete-i-devedesete-oaza-mira\\\/\"]}]},{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"en-US\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/makedonske-osamdesete-i-devedesete-oaza-mira\\\/#primaryimage\",\"url\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2021\\\/12\\\/NT-photo-1.jpg\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2021\\\/12\\\/NT-photo-1.jpg\",\"width\":518,\"height\":552},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/makedonske-osamdesete-i-devedesete-oaza-mira\\\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"Home\",\"item\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"Makedonske osamdesete i devedesete: Oaza mira?\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/#website\",\"url\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/\",\"name\":\"DWP-BALKAN\",\"description\":\"\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":{\"@type\":\"PropertyValueSpecification\",\"valueRequired\":true,\"valueName\":\"search_term_string\"}}],\"inLanguage\":\"en-US\"},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/94e01f70a9f8ac0de7af6559b5fc802d\",\"name\":\"DWPBALKAN\",\"image\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"en-US\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/secure.gravatar.com\\\/avatar\\\/860e14507555fe53536d2bd5f0f8121391672605a7c1af4ce2d1ba6ca58de406?s=96&d=mm&r=g\",\"url\":\"https:\\\/\\\/secure.gravatar.com\\\/avatar\\\/860e14507555fe53536d2bd5f0f8121391672605a7c1af4ce2d1ba6ca58de406?s=96&d=mm&r=g\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/secure.gravatar.com\\\/avatar\\\/860e14507555fe53536d2bd5f0f8121391672605a7c1af4ce2d1ba6ca58de406?s=96&d=mm&r=g\",\"caption\":\"DWPBALKAN\"},\"url\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/author\\\/dwpbalkan\\\/\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"Makedonske osamdesete i devedesete: Oaza mira? - DWP-BALKAN","robots":{"index":"noindex","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"og_locale":"en_US","og_type":"article","og_title":"Makedonske osamdesete i devedesete: Oaza mira? - DWP-BALKAN","og_description":"Postdiplomska \u0161kola dru\u0161tvenih nauka, Poljska akademija nauka Kako bi bolje razumeo doga\u0111aje u Makedoniji neposredno pre i tokom ratova u biv\u0161oj Jugoslaviji, \u010ditaocu \u0107e koristiti kratak pregled osamdesetih godina u Makedoniji i, pomalo aistorijski, naredne decenije, devedesetih. Po\u010dev\u0161i od potonje, i kriti\u010dne ta\u010dke 1991. godine, uobi\u010dajeno je shvatanje da je Republika Makedonija \u2013 danas Severna Makedonija, nekada\u0161nja najju\u017enija federalna jugoslovenska […]","og_url":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/makedonske-osamdesete-i-devedesete-oaza-mira\/","og_site_name":"DWP-BALKAN","article_published_time":"2021-05-11T11:49:00+00:00","article_modified_time":"2022-01-13T11:50:07+00:00","og_image":[{"width":518,"height":552,"url":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-content\/uploads\/2021\/12\/NT-photo-1.jpg","type":"image\/jpeg"}],"author":"DWPBALKAN","twitter_card":"summary_large_image","twitter_misc":{"Written by":"DWPBALKAN","Est. reading time":"12 minutes"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"Article","@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/makedonske-osamdesete-i-devedesete-oaza-mira\/#article","isPartOf":{"@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/makedonske-osamdesete-i-devedesete-oaza-mira\/"},"author":{"name":"DWPBALKAN","@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/#\/schema\/person\/94e01f70a9f8ac0de7af6559b5fc802d"},"headline":"Makedonske osamdesete i devedesete: Oaza mira?","datePublished":"2021-05-11T11:49:00+00:00","dateModified":"2022-01-13T11:50:07+00:00","mainEntityOfPage":{"@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/makedonske-osamdesete-i-devedesete-oaza-mira\/"},"wordCount":2808,"commentCount":0,"image":{"@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/makedonske-osamdesete-i-devedesete-oaza-mira\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-content\/uploads\/2021\/12\/NT-photo-1.jpg","articleSection":["Balkan.Perspectives #16 - BHSC"],"inLanguage":"en-US","potentialAction":[{"@type":"CommentAction","name":"Comment","target":["https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/makedonske-osamdesete-i-devedesete-oaza-mira\/#respond"]}]},{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/makedonske-osamdesete-i-devedesete-oaza-mira\/","url":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/makedonske-osamdesete-i-devedesete-oaza-mira\/","name":"Makedonske osamdesete i devedesete: Oaza mira? - DWP-BALKAN","isPartOf":{"@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/#website"},"primaryImageOfPage":{"@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/makedonske-osamdesete-i-devedesete-oaza-mira\/#primaryimage"},"image":{"@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/makedonske-osamdesete-i-devedesete-oaza-mira\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-content\/uploads\/2021\/12\/NT-photo-1.jpg","datePublished":"2021-05-11T11:49:00+00:00","dateModified":"2022-01-13T11:50:07+00:00","author":{"@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/#\/schema\/person\/94e01f70a9f8ac0de7af6559b5fc802d"},"breadcrumb":{"@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/makedonske-osamdesete-i-devedesete-oaza-mira\/#breadcrumb"},"inLanguage":"en-US","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/makedonske-osamdesete-i-devedesete-oaza-mira\/"]}]},{"@type":"ImageObject","inLanguage":"en-US","@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/makedonske-osamdesete-i-devedesete-oaza-mira\/#primaryimage","url":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-content\/uploads\/2021\/12\/NT-photo-1.jpg","contentUrl":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-content\/uploads\/2021\/12\/NT-photo-1.jpg","width":518,"height":552},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/makedonske-osamdesete-i-devedesete-oaza-mira\/#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"Home","item":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"Makedonske osamdesete i devedesete: Oaza mira?"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/#website","url":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/","name":"DWP-BALKAN","description":"","potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/?s={search_term_string}"},"query-input":{"@type":"PropertyValueSpecification","valueRequired":true,"valueName":"search_term_string"}}],"inLanguage":"en-US"},{"@type":"Person","@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/#\/schema\/person\/94e01f70a9f8ac0de7af6559b5fc802d","name":"DWPBALKAN","image":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"en-US","@id":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/860e14507555fe53536d2bd5f0f8121391672605a7c1af4ce2d1ba6ca58de406?s=96&d=mm&r=g","url":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/860e14507555fe53536d2bd5f0f8121391672605a7c1af4ce2d1ba6ca58de406?s=96&d=mm&r=g","contentUrl":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/860e14507555fe53536d2bd5f0f8121391672605a7c1af4ce2d1ba6ca58de406?s=96&d=mm&r=g","caption":"DWPBALKAN"},"url":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/author\/dwpbalkan\/"}]}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3823","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3823"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3823\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3824,"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3823\/revisions\/3824"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2787"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3823"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3823"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3823"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}