{"id":8143,"date":"2023-07-06T14:51:10","date_gmt":"2023-07-06T14:51:10","guid":{"rendered":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/?p=8143"},"modified":"2023-07-06T14:51:16","modified_gmt":"2023-07-06T14:51:16","slug":"intervju-sa-skeljzenom-malicijem","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/intervju-sa-skeljzenom-malicijem\/","title":{"rendered":"Intervju sa \u0160keljzenom Mali\u0107ijem"},"content":{"rendered":"
<\/div>\n

Dragi gledaoci i slu\u0161aoci, dobro do\u0161li u podkast Balkan Perspectives!<\/p>\n\n\n\n

Danas je sa mnom u studiju gospodin \u0160keljzen Mali\u0107i. On je redak i dugogodi\u0161nji kriti\u010dar umetnosti. U okviru 23. izdanja \u010dasopisa Balkan Perspectives, izabrali smo njega da bude na\u0161 sagovornik o temi koja nije ba\u0161 tako jednostavna. Razgovara\u0107emo o umetnosti, kulturi i suo\u010davanju sa pro\u0161lo\u0161\u0107u. Kao \u0161to znate, devedesetih godina, kada je kosovsko dru\u0161tvo po\u010delo da paralelno organizuje svoj \u017eivot, ba\u0161 kao \u0161to je bilo organizovano u mnogim dru\u0161tvenim sferama, bilo je neizbe\u017eno da se umetnost i kultura tako\u0111e organizuju unutar svog domena. Danas \u0107emo razgovarati s njim, jer je on najzaslu\u017eniji pratilac i najkriti\u010dnije oko svih tih doga\u0111aja do danas, kako bismo od njega dobili neku perspektivu, bilo da je istorijska, kriti\u010dka ili paradigmati\u010dna, dok stojimo na ivici mogu\u0107eg pomirenja izme\u0111u ova dva naroda.<\/p>\n\n\n\n

L. Mustafa: Gospodine \u0160keljzene, dobrodo\u0161li u na\u0161 studio!<\/p>\n\n\n\n

\u0160. Mali\u0107i: Drago mi je \u0161to sam ovde!<\/p>\n\n\n\n

L. Mustafa: Da li jo\u0161 uvek verujete da umetnost mo\u017ee da promeni svet?<\/p>\n\n\n\n

\u0160. Mali\u0107i: Da, nisam potpuno odustao, ali nisam bio potpuno u pravu, jer sam kao mladi\u0107 bio sledbenik ve\u0107eg pokreta – planetarnog i revolucionarnog – i mislili smo da postoji neprekidan napredak. Posebno u umetnosti, knji\u017eevnosti i filozofiji, \u010dija je probojnost vodila dru\u0161tvo napred. S obzirom da je to bilo druga\u010dije tokom XIX i XX veka, i s obzirom da je bio vek revolucija, mislili smo da su posebno umetnost i knji\u017eevnost odigrale izuzetnu ulogu u vo\u0111enju tih revolucija napred. Me\u0111utim, sa kontrarevolucijama XX veka, poput one u Iranu, ili drugih, modernizam je po\u010deo da slabi i da pada u kontramodernizam i kontrarevoluciju, pa sam po\u010deo da sumnjam da umetnost mo\u017ee promeniti svet. Ipak, i dalje mislim da je ona va\u017ena da odrazi svet i promeni ga. Uloga umetnosti nije mesijanska, jer verovanje u mesijanske pokrete je kontraproduktivno i dovelo nas je do totalitarizama. Stoga, u ovom trenutku treba da budemo oprezni. Umetnost u dru\u0161tvu je potrebna i mo\u017ee pokretati napredak ili se boriti za pobolj\u0161anje \u017eivota ljudi.<\/p>\n\n\n\n

L. Mustafa: Od 1989. do 1991. Kosovo je anektirano od strane Srbije, i kao \u0161to sam ve\u0107 spomenuo, kosovsko dru\u0161tvo – ta\u010dnije albansko dru\u0161tvo, po\u010delo je da organizuje svoj \u017eivot paralelno, kao i u mnogim drugim oblastima. Da li je umetnost bila mogu\u0107a tada? Kako je umetnost bila mogu\u0107a u to vreme?<\/p>\n\n\n\n

\u0160. Mali\u0107i: Vidite, u Jugoslaviji smo imali prili\u010dno fleksibilnu autonomiju. Institucije su bile deo federacije. Bili smo zastupljeni na svim nivoima federacije sa skoro jednakim pravima. Srbija je \u017eelela da otka\u017ee taj sistem i vrati komandni sistem kako bi sve ponovo spojila sa Srbijom. Vojvodina je tako\u0111e imala isti status kao Kosovo. Kada je takva situacija stvorena (poku\u0161aji Srbije da okupira druge delove), imali smo predose\u0107aj dr\u017eavnosti, organizacija je bila spremna: \u0161kole, bilo je 420 hiljada profesora i studenata, univerzitet, sve te strukture su postojale. Dakle, to smo imali, vi\u0161e ili manje. Samo smo dodali taj element pluralizma 1990. godine osnivanjem 5-6 ili 7 partija, imali smo \u010dak i neka tela koja su nas predstavljala, poput Koordinacionog saveta kosovskih partija, Saveta albanskih partija u Jugoslaviji.<\/p>\n\n\n\n

Bio sam \u010dlan tog saveta i sara\u0111ivao sam sa drugim \u010dlanovima Socijaldemokratske stranke. Bilo je onih koji su govorili da ne bi trebalo da bude paralelnih organizacija jer bi nas (Srbija) vratila u institucije i \u0161kole. Nakon \u0161est meseci, organizacija je po\u010dela spontano, ali i pod direkcijama. Nau\u010dili smo lekciju iz dva sli\u010dna slu\u010daja. U Ju\u017enoj Africi i Izraelu, sistem apartheida je zabranjivao ljudima druge boje ko\u017ee da poha\u0111aju \u0161kole; nisu reagovali ili sami sebe organizovali i sistem se raspao. U Palestini, to je bio druga\u010diji slu\u010daj. Kada su Palestinci bili isklju\u010deni iz \u0161kola, organizovali su \u010dasove na poljima, gde god su mogli. Mi smo pratili ulogu Palestinaca. To je bila i spontana namera ljudi. Roditelji su bili udaljeni sa poslova, bilo je naro\u010dito te\u0161ko u gradovima. I mi smo se organizovali i svako je i\u0161ao u svoju \u0161kolu i na\u0161li smo na\u010dine da se organizujemo u privatnim ku\u0107ama i gara\u017eama. \u0160to se ti\u010de finansiranja, bilo je samofinansiranje od strane na\u0161ih privatnih organizacija, preduze\u0107a i 3% fonda, vrste formalnog sistema u kojem su ljudi ovde i na Zapadu doprinosili, a zapravo se skupljalo vi\u0161e novca ovde nego na Zapadu. Jer ponekad postoji ose\u0107aj da su samo oni na Zapadu prikupljali novac. \u010cak i u sferi kulture smo po\u010deli da se organizujemo u ovom paralelnom sistemu. Ali nije bilo lako.<\/p>\n\n\n\n

Sve je po\u010delo kada su neki umetnici po\u010deli da izla\u017eu svoje radove u kafi\u0107ima, dok su priznati umetnici pri\u010dali kako to nije dostojanstveno predstavljanje.<\/p>\n\n\n\n

L. Mustafa: U teoretisanju koje radite o podeli faza umetnosti na Kosovu po\u010detkom devedesetih godina, govorite o umetnosti otpora, koju ste oblikovali kao koncept. Protiv koga je ova umetnost pozivala ljude da se odupru?<\/p>\n\n\n\n

\u0160. Mali\u0107i: Napisao sam recenziju izlo\u017ebe Iliriane Lod\u017ea u kafi\u0107u “Koha<\/em>“, preko puta Rilindje, koju sam nazvao “Otpor umetnosti”. Ve\u0107 smo bili u \u010detvrtoj godini aparthejda i neko je imao hrabrosti. Ranije iste godine, bila je i druga izlo\u017eba Maksuta Vezgi\u0161ija u kafe-galeriji u Prizrenu, koja je trajala mesec ili dva, nije dobila mnogo promocije, ali po\u0161to sam radio za “Z\u00ebri”, pisali smo i o toj izlo\u017ebi. Kasnije se taj koncept pro\u0161irio. Tada su se i drugi umetnici i profesori slo\u017eili da izla\u017eu svoja dela u kafi\u0107ima, u “Romi” i nekim drugim mestima koja su postojala, kafi\u0107 “Hani i 2 Robert\u00ebve” je imao izlo\u017ebe \u010dak i pre, prvo je bio kafi\u0107, zatim restoran, i to se nastavilo u kontinuitetu. Tokom 1996 – 1997. uspeli smo da dobijemo neka sredstva od Sorosove fondacije i osnovali smo polu-slu\u017ebenu galeriju, ili profesionalnu, zahvaljuju\u0107i \u010dinjenici da je pozori\u0161te “Dodona” bilo pokriveno jer je Faruk Begoli imao registrovanu firmu u Beogradu i iznajmio “Dodonu”, koja je bila pozori\u0161te za decu i mlade, i zaista su tamo organizovane aktivnosti Akademije umetnosti; svake ve\u010deri su bile predstave i upravljali su finansijama zahvaljuju\u0107i prodaji karata i organizacijama. Tokom ’92 – ’93. bio sam u kancelariji Sorosove fondacije i pomogao “Dodoni” da upravlja kulturnim \u017eivotom. Tokom 1996. dobili su projekat, sa obli\u017enjom novoizgra\u0111enom zgradom. Svidela nam se. Informisali smo se o prostoru i uzeli ga. Veliki umetnici poput Tahira Emre, Red\u017eepa Ferua i mladih studenata su izlagali tamo i po\u010deli smo da promovi\u0161emo novu umetnost.<\/p>\n\n\n\n

L. Mustafa: Tokom 1997. godine organizovali ste izlo\u017ebu “Pertej” u Beogradu. Kako ste do\u0161li na tu ideju i za\u0161to ste ba\u0161 u Beogradu organizovali izlo\u017ebu?<\/p>\n\n\n\n

\u0160. Mali\u0107i: Soros fondacija me je pozvala 1993. godine da radim s njima u Pri\u0161tini, iako sam bio \u010dlan njihovog odbora u Beogradu. Tokom 1994. radio sam za njih da pomognem medijima, obrazovanju i kulturi. S obzirom na takve aktivnosti, iako pozivi nisu bili javni, pregledao sam i podr\u017eavao ideje bez obzira ko ih je podneo. Po\u010deo sam da podr\u017eavam neke umetnike koji su dobili pozive za Nema\u010dku ili drugde.<\/p>\n\n\n\n

Tokom sastanka u Soros fondaciji rekao sam im da, po\u0161to imamo \u010detiri centra, svaki od na\u0161ih umetnika mo\u017ee izlagati u odre\u0111enom centru, poput Crne Gore, Vojvodine, Srbije i tako dalje. Oni su uklju\u010dili taj predlog u svoj program. Direktorka centra u to vreme bila je moja prijateljica iz sa studija i predlo\u017eila je da ja budem kustos. Prihvatio sam i okupio umetnike. Pitao sam ih gde \u017eele da idemo: Budva, Subotica, Novi Sad ili Beograd. Sokolj, Memet i Maks su rekli, ako negde idemo, idemo u Beograd. Razume\u0107e \u0161ta radimo. Jer njihov rad nije bio shva\u0107en ovde, ono \u0161to su radili. Tako\u0111e sam poku\u0161ao da pi\u0161em i tuma\u010dim njihov rad za novine i \u010dasopise. \u010cak je i Sokolj Be\u0107iri pisao sa obja\u0161njenjima rada koji se obavljao u centru “Multimedia”. Moja namera bila je da ih po\u0161aljem u inostranstvo, da vide i suo\u010de se sa tim svetom. Svi njihovi radovi bili su dela otpora. Tako\u0111e sam pozvao Ilira Bajrija, koji je tada mnogo radio na kombinovanju d\u017eeza i na\u0161e lokalne folklorne tradicije, i zamolio ga da napravi ne\u0161to u vezi sa izlo\u017ebom. Napravio je veoma interesantnu prostornu instalaciju koju su pratili i veoma im se dopala. Mehmet Beljuli je imao neke veoma klasi\u010dne instalacije, ali jedna je bila direktnija, pod nazivom “6. april 1992.”, dan kada je po\u010delo bombardovanje i policijski \u010das u Sarajevu. Sokolj Be\u0107iri je imao veoma originalne radove, na primer koturove sira \u010dije su rupe delovale kao rupe od metka. To ih je veoma impresioniralo.<\/p>\n\n\n\n

L. Mustafa: Da li mo\u017eemo danas da razmi\u0161ljamo o Perteju 2?<\/p>\n\n\n\n

\u0160. Mali\u0107i: Razgovarali smo o “Perteju 2” za 20. godi\u0161njicu koju smo organizovali sa Borkom Pavi\u010devi\u0107. Vratimo se na ono \u0161to sam ranije rekao. Za\u0161to smo to organizovali u Beogradu? Drugi razlog je bio taj \u0161to je godinu dana pre organizacije, odnosno 1995. godine, Borka Pavi\u010devi\u0107, jo\u0161 jedna koleginica sa studija, prona\u0161la slobodan prostor u Beogradu, gde se nekada nalazila zgrada Ambasade Isto\u010dne Nema\u010dke. Nema\u010dka se ujedinila i prostor je bio upotrebljiv i dat njoj na kori\u0161\u0107enje za kulturne aktivnosti. Jo\u0161 uvek funkcioni\u0161e pod nazivom Centar za kulturnu dekontaminaciju. Drugim re\u010dima, to je bilo i nastavilo da bude antifa\u0161isti\u010dki, anti-Milo\u0161evi\u0107ev i anti-nacionalisti\u010dki centar i mislio sam da je taj prostor veoma dobar za prezentaciju. Ljudi koji su dolazili tamo razumeli su poruku. Na\u0161a ideja bila je da umetnost otpora treba i\u0107i tamo gde se razume, \u010dak i ako vas neko napada, opet to zna\u010di da je ne\u0161to shva\u0107eno, i pokazali smo im da nismo ljudi sa repovima, kako su nas predstavljali kroz nacionalisti\u010dku srpsku propagandu.<\/p>\n\n\n\n

L.Mustafa: Tokom devedesetih su postojale produkcije poput “Labia”, koje su tako\u0111e proizvodile kasete, ske\u010deve, humor i filmove. Kako vidite ulogu takvih produkcija, poput produkcijske ku\u0107e “Labia”, koje su stvarale pop-kulturu kako bi odr\u017eale dobro raspolo\u017eenje tokom takvih burnih vremena?<\/p>\n\n\n\n

Postojala je proizvodnja kaseta \u010dak i ranije, od strane Radiotelevizije Pri\u0161tina – RTP. U to vreme, muzika se distribuirala putem kaseta, a kasnije i video kaseta. Ako se se\u0107ate kakvi su bili televizori, mo\u017eda nemate pojma. Satelitske antene su nikle svuda po Pri\u0161tini i Kosovu. Gledali smo albanske kanale iz Tirane, dovoljno je bilo da okrenete antenu u tom pravcu, jer su bile analogne. U to vreme, televizori su imali integrisani video plejer tako da smo mogli da gledamo i snimke na njima. Gledali smo zabavni program i ske\u010deve na njima. RTP je zapo\u010delo popularizaciju humora, iako kontrolisanijeg. Kada je produkcija po\u010dela, po\u010deli su  od kaseta koje su se mogle na\u0107i u video radnjama. Video radnje su bile svuda, u svakom kvartu. Proizvodili su filmove; drugim re\u010dima, po\u0161to nismo mogli gledati svetske premijere filmova, oni bi ih dobijali dve-tri nedelje kasnije. \u010cak i pre premijere. To je bilo lako, ta vrsta preduzetni\u010dke kreativnosti koja je postojala, i bilo je ljudi koji su bili veoma popularni, a ranije nisu bili. Na primer, Dani se nije pojavljivao na RTP-u, ali bio je glavna zvezda devedesetih zahvaljuju\u0107i malim kasetama i kasnije video kasetama. “Labia” je \u010dak po\u010dela da pravi filmove, i sa tim resursima su anga\u017eovali poznate glumce i komi\u010dare. Na primer, Leci i Cima su bili popularni i osamdesetih i devedesetih.<\/p>\n\n\n\n

Nema otpora bez humora. Popularna kultura ne sme biti potcenjena. To je kao folklor. Sada se prilago\u0111ava uslovima. Ponekad ka\u017eemo da je bila puna ki\u010da ili ne\u0161to sli\u010dno. U tim situacijama, \u010dak je i ki\u010d odigrao svoju ulogu i u odre\u0111enim trenucima dirnuo ljude na sentimentalni na\u010din; uvek \u0107e postojati i ne mo\u017ee se zaustaviti.<\/p>\n\n\n\n

L. Mustafa: Danas postoji mnogo inicijativa razli\u010ditih organizacija na Kosovu i u Srbiji koje se fokusiraju na ideju harmonije, pomirenja i spajanja naroda. Da li verujete da umetnost mo\u017ee da nam pomogne i da li postoje mnogi neiskori\u0161\u0107eni i neotkriveni prostori gde mo\u017eemo koristiti umetnost, pop-kulturu i druge aspekte kulture, gde mo\u017eemo predstaviti sli\u010dne stavove ljudi?<\/p>\n\n\n\n

\u0160. Mali\u0107i: Da, ovo je veoma dugotrajan proces i dobija drugu dimenziju; mislim da posredstvom me\u0111unarodnih faktora mo\u017eemo posti\u0107i pomirenje ili istorijski sporazum izme\u0111u dva naroda. Problem je \u0161to je to intenzivno ve\u0107 od osamdesetih godina.<\/p>\n\n\n\n

Postojale su predrasude i pre 1981, ali od tada pa nadalje postoji stalna kampanja omalova\u017eavanja Albanaca, sa tvrdnjama da su oni kriminalci, ubice koji su prisvojili srpske zemlje, i to je stvorilo javno mnjenje i raspolo\u017eenje koje traje do danas i \u010dini se da se dugoro\u010dno pomirenje ne mo\u017ee posti\u0107i. Me\u0111utim, to se dogodilo i sa nema\u010dkim fa\u0161izmom i to je izazvalo katastrofe \u0161irom kontinenta. Fa\u0161izam treba pobediti odgovaraju\u0107im sredstvima. U devedesetima je Srbija izvr\u0161ila genocid da bi ostvarila Veliku Srbiju i nije bila adekvatno ka\u017enjena. Bila je intervencija na Kosovu, ali najbolji predlog nije bio samo intervencija vazduhom, ve\u0107 i intervencija kopnenim snagama da okupiraju Srbiju i da srpski narod shvati, kao i nema\u010dki, da je fa\u0161izam \u0161tetan za sopstveni narod. U Srbiji ne postoji takav sentiment. Ne ka\u017eem da nema ljudi koji tako misle, zaista postoje opozicione snage koje su se usprotivile i dokumentovale srpske zlo\u010dine, ali glavni medijski kanali su pod kontrolom re\u017eima, koji je nastavak Milo\u0161evi\u0107evog re\u017eima, i te\u0161ko je verovati da \u0107e promeniti putanju. Mo\u017eda je sada njegov trenutak da igra na obe stolice: s jedne strane, re\u017eim igra ulogu da postane deo Evropske unije, a s druge strane, odr\u017eava tesne veze sa Rusijom. Iako je Rusija iza\u0161la iz imperijalne faze Sovjetskog Saveza, vratila se odre\u0111enoj vrsti fa\u0161izma i iskazuje agresiju ba\u0161 kao \u0161to je Srbija pokazala agresiju prema biv\u0161im jugoslovenskim zemljama. Skoro isti scenario. Treba imati nadu da \u0107e se ovo zavr\u0161iti i da je ovo globalni sukob i stvari treba razjasniti. Mo\u017eda \u0107e se pojaviti posebni sektori ili novi sporazumi, poput Ohridskog sporazuma, i bez obzira koliko dugo \u010dekali, stvari se mogu promeniti.<\/p>\n\n\n\n

L. Mustafa: Nadam se najboljem i neka bude najbolje za dobro oba naroda, bilo mi je zadovoljstvo \u0161to ste mi danas bili gost studiju…<\/p>\n\n\n\n

\u0160. Mali\u0107i: Nismo sve rekli, ali…<\/p>\n\n\n\n

L. Mustafa: Da, nismo sve rekli, bilo bi korisnije mo\u017eda da smo govorili o onome \u0161to treba da prethodi, jer ukus ne mo\u017ee biti kontrolisan, ali kalkulisana politika je privla\u010dnija. U tom smislu, verujem da je umetnost bolja opcija od politike, ali politika donosi velike odluke.<\/p>\n\n\n\n

\u0160. Mali\u0107i: \u010cak i ranije, \u010dak i tokom devedesetih, sa izlo\u017ebom koju smo organizovali u Beogradu i centrom “Multimedia” i ostalim aktivnostima poku\u0161ali smo da stvorimo platformu koja bi okupila ljude, \u010dak i objavljivanjem antologija albanske knji\u017eevnosti na srpskom, organizovali smo i bilo je mnogo aktivnosti, ali ekstremne snage su uvek zauzimale vi\u0161e prostora ili zaustavile proces. Me\u0111utim, ima mnogo toga \u0161to treba uraditi da fa\u0161izam ne pobedi.<\/p>\n\n\n\n

L. Mustafa: Hvala \u0161to ste bili danas ovde.<\/p>\n\n\n\n

\u0160. Mali\u0107i: Hvala vama na pozivu.<\/p>\n\n\n\n

L. Mustafa: Po\u0161tovani gledaoci i slu\u0161aoci, zahvaljujem vam \u0161to ste danas bili sa mnom kao deo forumaZFD i Balkan Perspectives podkasta i pozivam vas da nastavite da pratite podkaste foruma i vidimo se slede\u0107i put. Dovi\u0111enja i ugodan dan!<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Latif Mustafa <\/strong>je diplomirao filozofiju na Univerzitetu u Pri\u0161tini. Bio je autor filozofskog programa Pik\u00ebPamje, autor i publicista sociopoliti\u010dkih analiza objavljenih u regionalnim medijima. Anga\u017eovan je kao predava\u010d na Odseku za dru\u0161tvene nauke Univerziteta “N\u00ebn\u00eb Tereza” – UNT u Skoplju. \u017divi i radi u Pri\u0161tini, ta\u010dnije anga\u017eovan je kao pozori\u0161ni kriti\u010dar i autor emisije “\u00c7elnaja” na Sbunkeru.<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dragi gledaoci i slu\u0161aoci, dobro do\u0161li u podkast Balkan Perspectives! Danas je sa mnom u studiju gospodin \u0160keljzen Mali\u0107i. On je redak i dugogodi\u0161nji kriti\u010dar umetnosti. U okviru 23. izdanja \u010dasopisa Balkan Perspectives, izabrali smo njega da bude na\u0161 sagovornik o temi koja nije ba\u0161 tako jednostavna. Razgovara\u0107emo o umetnosti, kulturi i suo\u010davanju sa pro\u0161lo\u0161\u0107u. Kao \u0161to znate, devedesetih godina, […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":8141,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[1107],"tags":[],"class_list":["post-8143","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-balkan-perspectives-23-bhcs"],"acf":[],"yoast_head":"\nIntervju sa \u0160keljzenom Mali\u0107ijem - DWP-BALKAN<\/title>\n<meta name=\"robots\" content=\"noindex, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"en_US\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"Intervju sa \u0160keljzenom Mali\u0107ijem - DWP-BALKAN\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"Dragi gledaoci i slu\u0161aoci, dobro do\u0161li u podkast Balkan Perspectives! Danas je sa mnom u studiju gospodin \u0160keljzen Mali\u0107i. On je redak i dugogodi\u0161nji kriti\u010dar umetnosti. U okviru 23. izdanja \u010dasopisa Balkan Perspectives, izabrali smo njega da bude na\u0161 sagovornik o temi koja nije ba\u0161 tako jednostavna. Razgovara\u0107emo o umetnosti, kulturi i suo\u010davanju sa pro\u0161lo\u0161\u0107u. Kao \u0161to znate, devedesetih godina, […]\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/intervju-sa-skeljzenom-malicijem\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"DWP-BALKAN\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2023-07-06T14:51:10+00:00\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2023-07-06T14:51:16+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-content\/uploads\/2023\/07\/Balkan-Perspective-Podcast-ENG.jpg\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"1536\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"768\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:type\" content=\"image\/jpeg\" \/>\n<meta name=\"author\" content=\"Vojvoda\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"Written by\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"Vojvoda\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"Est. reading time\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"14 minutes\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\\\/\\\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"Article\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/intervju-sa-skeljzenom-malicijem\\\/#article\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/intervju-sa-skeljzenom-malicijem\\\/\"},\"author\":{\"name\":\"Vojvoda\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/d093aa3a1785f571f1c01565fa9b1597\"},\"headline\":\"Intervju sa \u0160keljzenom Mali\u0107ijem\",\"datePublished\":\"2023-07-06T14:51:10+00:00\",\"dateModified\":\"2023-07-06T14:51:16+00:00\",\"mainEntityOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/intervju-sa-skeljzenom-malicijem\\\/\"},\"wordCount\":2718,\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/intervju-sa-skeljzenom-malicijem\\\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2023\\\/07\\\/Balkan-Perspective-Podcast-ENG.jpg\",\"articleSection\":[\"Balkan.Perspectives #23 BHCS\"],\"inLanguage\":\"en-US\"},{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/intervju-sa-skeljzenom-malicijem\\\/\",\"url\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/intervju-sa-skeljzenom-malicijem\\\/\",\"name\":\"Intervju sa \u0160keljzenom Mali\u0107ijem - DWP-BALKAN\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/intervju-sa-skeljzenom-malicijem\\\/#primaryimage\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/intervju-sa-skeljzenom-malicijem\\\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2023\\\/07\\\/Balkan-Perspective-Podcast-ENG.jpg\",\"datePublished\":\"2023-07-06T14:51:10+00:00\",\"dateModified\":\"2023-07-06T14:51:16+00:00\",\"author\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/d093aa3a1785f571f1c01565fa9b1597\"},\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/intervju-sa-skeljzenom-malicijem\\\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"en-US\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/intervju-sa-skeljzenom-malicijem\\\/\"]}]},{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"en-US\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/intervju-sa-skeljzenom-malicijem\\\/#primaryimage\",\"url\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2023\\\/07\\\/Balkan-Perspective-Podcast-ENG.jpg\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2023\\\/07\\\/Balkan-Perspective-Podcast-ENG.jpg\",\"width\":1536,\"height\":768},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/intervju-sa-skeljzenom-malicijem\\\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"Home\",\"item\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"Intervju sa \u0160keljzenom Mali\u0107ijem\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/#website\",\"url\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/\",\"name\":\"DWP-BALKAN\",\"description\":\"\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":{\"@type\":\"PropertyValueSpecification\",\"valueRequired\":true,\"valueName\":\"search_term_string\"}}],\"inLanguage\":\"en-US\"},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/d093aa3a1785f571f1c01565fa9b1597\",\"name\":\"Vojvoda\",\"image\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"en-US\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/secure.gravatar.com\\\/avatar\\\/4d646f8928dce1fb4f59c9d8eea112a40a61ab658a803881e93ffd49e796e3b6?s=96&d=mm&r=g\",\"url\":\"https:\\\/\\\/secure.gravatar.com\\\/avatar\\\/4d646f8928dce1fb4f59c9d8eea112a40a61ab658a803881e93ffd49e796e3b6?s=96&d=mm&r=g\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/secure.gravatar.com\\\/avatar\\\/4d646f8928dce1fb4f59c9d8eea112a40a61ab658a803881e93ffd49e796e3b6?s=96&d=mm&r=g\",\"caption\":\"Vojvoda\"},\"url\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/author\\\/vojvoda\\\/\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"Intervju sa \u0160keljzenom Mali\u0107ijem - DWP-BALKAN","robots":{"index":"noindex","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"og_locale":"en_US","og_type":"article","og_title":"Intervju sa \u0160keljzenom Mali\u0107ijem - DWP-BALKAN","og_description":"Dragi gledaoci i slu\u0161aoci, dobro do\u0161li u podkast Balkan Perspectives! Danas je sa mnom u studiju gospodin \u0160keljzen Mali\u0107i. On je redak i dugogodi\u0161nji kriti\u010dar umetnosti. U okviru 23. izdanja \u010dasopisa Balkan Perspectives, izabrali smo njega da bude na\u0161 sagovornik o temi koja nije ba\u0161 tako jednostavna. Razgovara\u0107emo o umetnosti, kulturi i suo\u010davanju sa pro\u0161lo\u0161\u0107u. Kao \u0161to znate, devedesetih godina, […]","og_url":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/intervju-sa-skeljzenom-malicijem\/","og_site_name":"DWP-BALKAN","article_published_time":"2023-07-06T14:51:10+00:00","article_modified_time":"2023-07-06T14:51:16+00:00","og_image":[{"width":1536,"height":768,"url":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-content\/uploads\/2023\/07\/Balkan-Perspective-Podcast-ENG.jpg","type":"image\/jpeg"}],"author":"Vojvoda","twitter_card":"summary_large_image","twitter_misc":{"Written by":"Vojvoda","Est. reading time":"14 minutes"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"Article","@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/intervju-sa-skeljzenom-malicijem\/#article","isPartOf":{"@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/intervju-sa-skeljzenom-malicijem\/"},"author":{"name":"Vojvoda","@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/#\/schema\/person\/d093aa3a1785f571f1c01565fa9b1597"},"headline":"Intervju sa \u0160keljzenom Mali\u0107ijem","datePublished":"2023-07-06T14:51:10+00:00","dateModified":"2023-07-06T14:51:16+00:00","mainEntityOfPage":{"@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/intervju-sa-skeljzenom-malicijem\/"},"wordCount":2718,"image":{"@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/intervju-sa-skeljzenom-malicijem\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-content\/uploads\/2023\/07\/Balkan-Perspective-Podcast-ENG.jpg","articleSection":["Balkan.Perspectives #23 BHCS"],"inLanguage":"en-US"},{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/intervju-sa-skeljzenom-malicijem\/","url":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/intervju-sa-skeljzenom-malicijem\/","name":"Intervju sa \u0160keljzenom Mali\u0107ijem - DWP-BALKAN","isPartOf":{"@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/#website"},"primaryImageOfPage":{"@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/intervju-sa-skeljzenom-malicijem\/#primaryimage"},"image":{"@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/intervju-sa-skeljzenom-malicijem\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-content\/uploads\/2023\/07\/Balkan-Perspective-Podcast-ENG.jpg","datePublished":"2023-07-06T14:51:10+00:00","dateModified":"2023-07-06T14:51:16+00:00","author":{"@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/#\/schema\/person\/d093aa3a1785f571f1c01565fa9b1597"},"breadcrumb":{"@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/intervju-sa-skeljzenom-malicijem\/#breadcrumb"},"inLanguage":"en-US","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/intervju-sa-skeljzenom-malicijem\/"]}]},{"@type":"ImageObject","inLanguage":"en-US","@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/intervju-sa-skeljzenom-malicijem\/#primaryimage","url":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-content\/uploads\/2023\/07\/Balkan-Perspective-Podcast-ENG.jpg","contentUrl":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-content\/uploads\/2023\/07\/Balkan-Perspective-Podcast-ENG.jpg","width":1536,"height":768},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/intervju-sa-skeljzenom-malicijem\/#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"Home","item":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"Intervju sa \u0160keljzenom Mali\u0107ijem"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/#website","url":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/","name":"DWP-BALKAN","description":"","potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/?s={search_term_string}"},"query-input":{"@type":"PropertyValueSpecification","valueRequired":true,"valueName":"search_term_string"}}],"inLanguage":"en-US"},{"@type":"Person","@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/#\/schema\/person\/d093aa3a1785f571f1c01565fa9b1597","name":"Vojvoda","image":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"en-US","@id":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/4d646f8928dce1fb4f59c9d8eea112a40a61ab658a803881e93ffd49e796e3b6?s=96&d=mm&r=g","url":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/4d646f8928dce1fb4f59c9d8eea112a40a61ab658a803881e93ffd49e796e3b6?s=96&d=mm&r=g","contentUrl":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/4d646f8928dce1fb4f59c9d8eea112a40a61ab658a803881e93ffd49e796e3b6?s=96&d=mm&r=g","caption":"Vojvoda"},"url":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/author\/vojvoda\/"}]}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8143","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=8143"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8143\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":8144,"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8143\/revisions\/8144"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/media\/8141"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=8143"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=8143"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=8143"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}