{"id":8319,"date":"2023-08-30T10:46:49","date_gmt":"2023-08-30T10:46:49","guid":{"rendered":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/?p=8319"},"modified":"2023-08-30T10:49:47","modified_gmt":"2023-08-30T10:49:47","slug":"cinilo-mi-se-da-i-dalje-dise","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/cinilo-mi-se-da-i-dalje-dise\/","title":{"rendered":"\u010cinilo mi se da i dalje di\u0161e"},"content":{"rendered":"
<\/div>\n

Ajetin mu\u017e se u vreme rata pridru\u017euju OVK-u. Ona ostaje sama sa \u010detvoro dece od koje najmla\u0111e dete ima nepune tri godine, i sa starim svekrom.<\/p>\n\n\n\n

            Ajeta ka\u017ee da za vreme rata nije videla masivno ubijanje civila, silovanje \u017eena, neljudsko mu\u010denje mu\u0161karaca. Me\u0111utim, pre nego \u0161to je kro\u010dila u \u0161umu sa svojim jedanaestogodi\u0161njim sinom tog dana kada su pobegli, Ajeta je gledala ono \u0161to \u0107e obele\u017eiti celi njen dalji \u017eivot- ubistvo njenog sina snajperom koji je njemu prepolovio glavu.<\/p>\n\n\n\n

Ajete Ahmeti<\/h2>\n\n\n\n

Ja se zovem Ajete Ahmeti. Dolazim iz sela Seljance . Ro\u0111ena sam 20. januara 1967. godine. Bilo nas je \u010detiri brata i \u0161est sestara. Otac nije radio nigde, bavio se sto\u010darstvom i poljoprivredom.<\/p>\n\n\n\n

            Nismo bili bogata porodica, ve\u0107 kao i mnoge druge. Bili smo sre\u0107ni sa roditeljima, sa bra\u0107om i sa sestrama. Ja sam od dece najstarija. Nismo imali mnogo, ali smo bili zadovoljni onim \u0161to imamo.<\/p>\n\n\n\n

            U na\u0161oj porodici se radilo onako kako je otac rekao, u toj porodici je bilo onako kako je majka rekla. Svakome od nas su odre\u0111ivali, \u201eOvo \u0107e\u0161 da uradi\u0161 ti, ovo ti, ono ti\u201c. Uvek smo radili \u0161ta bi nam oni rekli. Imali smo p\u0161enicu, kukuruz, pasulj, trebalo je kositi, plastiti, sve je to trebalo uraditi. Nismo smeli da ka\u017eemo, \u201eNeka ide on\/ona, ja ne\u0107u\u201c.<\/p>\n\n\n\n

            Nismo toliko \u0161kolovani. Ja sam zavr\u0161ila samo osnovnu \u0161kolu. Nisam nastavila dalje \u0161kolovanje zbog slabih uslova, ina\u010de mi je \u0161kola dobro i\u0161la. Me\u0111utim, takve su bile okolnosti, daljina, prevoz, pa zato nisam imala mogu\u0107nosti da se dalje \u0161kolujem. \u0160kola mi je i\u0161la dobro, ali mi smo imali krave, koze, morali smo da ih muzemo. Rano sam ustajala ujutru i kuvala do 8 sati. Imam diplomu od prvog do osmog razreda sa svim peticama.<\/p>\n\n\n\n

            Imala sam puno dru\u0161tva jer smo u \u0161kolu i\u0161li svi iz tog sela, iz Seljanca. Imali smo oko 20-25 u\u010denika. Bilo je to veliko selo, ali sada tamo niko nije ostao. Pet-\u0161est ku\u0107a, vi\u0161e nikoga nema. I u\u010ditelji su bili jako dobri, lepo su nas podu\u010davali. U\u010dili smo i srpski i francuski jezik. Bio je jedan Mursaik Ajvazi, bio je direktor svih \u0161kola. Kada je neko dolazio kod nas u \u0161kolu, mene su uvek izvodili. Kada se odr\u017eao miting u dvori\u0161tu \u0161kole, mene su pozvali, zato jer sam jako volela \u0161kolu. Mnogo sam volela da u\u010dim.<\/p>\n\n\n\n

            Dugo sam pamtila neke lekcije na albanskom jeziku, me\u0111utim posle rata sam dosta njih zaboravila. Desilo se to \u0161to se desilo pa sam ih zaboravila. Me\u0111utim, kada se podsetim, kada \u010dovek u\u010di sa razumevanjem i kada razmi\u0161lja o onome \u0161to u\u010di, onda ih nikada ne zaboravi. Ne zaboravljam ni u\u010diteljice od prvog do petog razreda, a ni nastavnike od petog do osmog razreda nisam zaboravila. Me\u0111utim nisam ih sretala osim Murat Jusufija koji radi u op\u0161tini Mitrovica.<\/p>\n\n\n\n

            Posle rata sam bila u kontaktu sa dve drugarice. Sada sam u kontaktu samo sa sestrom od strica jer smo ja i ona i\u0161le u isti razred, i sa jo\u0161 jednom devojkom iz na\u0161eg sela. Sada ne znam da li su se udale ili su oti\u0161le u inostranstvo. Jako smo se lepo dru\u017eile. Kao drugarica nikada nisam \u017eelela, a ni sada ne \u017eelim, da nekoga povredim. Kada sam imala jedan list papira, delila sam ga sa drugaricama. Jednu smo olovku delile na pola sa drugaricama. Bilo nam je jako lepo.<\/p>\n\n\n\n

            Srednju nisam nastavila. Stariji brat je zavr\u0161io srednju \u0161kolu. I tre\u0107i brat ju je zavr\u0161io, dok mi, devojke, nismo, nijedna. Poha\u0111ale smo \u0161kolu do osmog razreda. Ja sam volela da nastavim i srednju \u0161kolu. Kada sam bila u sedmom razredu, do\u0161la je jedna Ferdana iz Pri\u0161tine, ne se\u0107am joj se prezimena. Do\u0161la je i skupila sve roditelje u \u0161koli. Kada smo do\u0161li, \u010dujem jednog \u010doveka kako govori, \u201eBoga mi, ja \u0107u moju \u0107erku da po\u0161aljem\u201c. Od svih roditelja samo je jedan rekao da \u0107e poslati \u0107erku u \u0161kolu. Ona je danas medicinska sestra.<\/p>\n\n\n\n

            Danas imam 53 godine i, i dalje volim \u0161kolu. Uvek sam govorila da je moj san \u0161kola. Ali po\u0161to ja nisam mogla da se \u0161kolujem, Bog mi je ispunio tu \u017eelju preko dece. Moj san je oduvek bilo \u0161kolovanje. Deci sam govorila, \u201eDa li \u0107ete se zaposliti ili ne, \u0161kolu morate zavr\u0161iti. Morate da se trudite i da u\u010dite\u201c.<\/p>\n\n\n\n

            Kada sam zavr\u0161ila osmi razred, nije pro\u0161lo ni pet-\u0161est meseci otac je umro. Imala sam 15 godina. Otac je oti\u0161ao da uzme kukuruz da ga odnese u mlin. \u010cim je do\u0161ao iz mlina je umro, kod ku\u0107e. Imao je sr\u010dani infarkt.<\/p>\n\n\n\n

            Majka nas je sama odgojila svojim trudom, uz velika po\u017ertvovanja i u neima\u0161tini. Me\u0111utim, Allah joj nije zaboravio trud, svi smo dobro, svi imamo decu. Jako smo se rastu\u017eili zbog o\u010deve smrti, jer je najmla\u0111i brat tada imao samo pet godina. Niko od nas nije bio zaposlen. Stariji brat je bio vojnik kada je otac umro. Me\u0111utim, uz pomo\u0107 svih, do\u0161ao je i brat iz vojske pa je nakon dve godine oti\u0161ao u Nema\u010dku. Nas \u0161est sestara je ostalo kod ku\u0107e sa tri brata. Brat nam je pomagao.<\/p>\n\n\n\n

            Majka je najvi\u0161e plakala. \u201eOstavio me samu sa decom, \u0161ta da im radim, desetoro dece, bez plate, bez i\u010dega\u201c. Nekoga smo morali da po\u0161aljemo da bude pastir, da bude da ovcama i govedima. Devoj\u010dice su po\u010dele da stasavaju, de\u010daci ko zna koji \u0107e put odabrati; majka se najvi\u0161e brinula. Kada je do\u0161ao stariji brat joj je rekao, \u201eDajem ti besu [prim prev. kod Albanaca, \u010dvrsto obe\u0107anje koje se mora odr\u017eati po cenu \u017eivota] sve \u0107e biti u redu, samo se ti ne sekiraj\u201c. I ja sam joj govorila, \u201eMajko, sve \u0107emo da radimo onako kako nas ti bude\u0161 usmeravala\u201c. Dobro nas je vodila, i na sre\u0107u sve je i\u0161lo kako treba, svi smo se po\u017eenili i poudali.<\/p>\n\n\n\n

            Tada nismo imali automobil da idemo i dolazimo u Seljance, imali smo konje. Nismo mogli da idemo po namirnice, iako tada nismo mnogo stvari kupovali jer smo imali na\u0161e mleko, sir, sve je bilo na\u0161e. U Barama, u \u201e\u0160alja e Bajgores\u201c, to je blizu, tamo se nalazila jedna prodavnica. Tamo smo i\u0161li konjima, kupovali smo i vra\u0107ali se. Niste mogli pe\u0161ke da idete jer je teren lo\u0161. Selo u unutra\u0161njosti je za razliku jako lepo.<\/p>\n\n\n\n

            Posle rata smo se preselili u Br\u0111ane-tamo je bio brat. Sada vi\u0161e nije. Sada \u017eivi u \u0160vedskoj, ali se njegova ku\u0107a nalazi tamo. I oni su oko dve godine \u017eiveli tako, majka sa moja dva brata i \u010detiri sestre, jer smo se ja i druga sestra udale. Zapalili su mu ku\u0107u, pa su se opet vratili u Tunel, u stan. Majka se mnogo sekirala zbog brata jer je oti\u0161ao u inostranstvo jer je bio jako mlad.<\/p>\n\n\n\n

            Ja sam se udala u Kutlovcu. \u201987. godine sam se udala kada sam imala 20 godina. Kada sam se udala, ja kao najstarija, majci je to palo jako te\u0161ko jer sam oduvek bila njena desna ruka. Kada sam se udala, rekla mi je, \u201eBoga ti, Ajete, nemoj da pro\u0111e dva-tri meseca, a da bar jednom ne do\u0111e\u0161 majci. Hvala Bogu, dosta smo bili udaljeni, ali sam dosta \u010desto i\u0161la. Samo zbog nje. Zatim su i ostale sestre odrasle kao i bra\u0107a. Ipak, \u017eal za ocem nikada nije minuo.<\/p>\n\n\n\n

            Otac je oduvek voleo rad na njivi. Mi smo mu svi pomagali oko sena, p\u0161enice, kukuruza. Me\u0111utim, otac je vi\u0161e voleo k\u0107erke od sinova, dok je majka vi\u0161e volela sinove od k\u0107erki. Otac se mnogo brinuo o nama, mi smo ga po\u0161tovali. Stidili smo se da pred njim govorimo ne\u0161to neprikladno. Mada, ja sam vi\u0161e volela majku. Ne znam za\u0161to. Mo\u017eda zato \u0161to sam ja bila najstarija pa sam gledala kako se majka pati. \u017denskim poslovima nikada kraja nema, pa sam zato i volela majku vi\u0161e.<\/p>\n\n\n\n

            I dan-danas mi je \u017eao majku. \u017diva je, \u017eivi sama u stanu. Ima \u010detiri sina, a svi su u inostranstvu sa porodicama. \u017divi ovde sa jednim bratancem. On ima 19 godina. \u017divi u stanu u Mitrovici. Dobro je hvala Bogu. Uzmu je, ode, bude tamo pet-\u0161est meseci, pa i godinu. Vrati se pa ode ponovo. Tamo joj se ne svi\u0111a. Ipak, Bog joj je pomogao jer se mnogo napatila. \u017divot je bio mnogo te\u017eak.<\/p>\n\n\n\n

            Udala sam se sa 20 godina. Suprug je stariji od mene devet godina. Se\u0107am se dana svadbe. Bio je 23. septembar, lep dan, sun\u010dan. Bilo je daleko da se iz Kutlovca do\u0111e u Seljance. Tri sata pe\u0161ke, sat i po autom. Me\u0111utim, tada nije bilo mnogo automobila. Bili su konji sa zapre\u017enim kolima. Do\u0161li su po mene sa \u010detiri automobila. Ljudi, svatovi. Imali su puno ro\u0111aka.<\/p>\n\n\n\n

            Kada sam do\u0161la ovde kod mu\u017ea, bilo nas je 30 osoba. Velika porodica. Ven\u010dali smo se po tada\u0161njim obi\u010dajima. Ovde \u017eivi jedan moj brat od strica, a mu\u017eev brat je bio kurir u \u0161koli. On je hvalio svog brata, a moj brat od strica je hvalio mene. Zatim je brat od strica do\u0161ao kod nas i rekao mom bratu, \u201eProse Ajetu u Kutlovac\u201c. Majci sam rekla, \u201eNe radite mi ovo majko, jo\u0161 sam mlada. \u017delim da ostanem kod vas. Najstarija sam\u201c. Majka mi je rekla, \u201eK\u0107eri moja, baba-devojku ne\u0107e niko\u201c. Rekla je, \u201ePuni\u0161 20 godina\u201c. Rekla sam, \u201eOnda, neka bude kako vi ka\u017eete.\u201c<\/p>\n\n\n\n

            Takva je bila sudbina. Posle tri nedelje je do\u0161ao ponovo, tada sam se verila. Bila sam verena \u0161est meseci pre nego \u0161to sam se udala. Udala sam se 23. septembra, a 20. januara sam napunila 20 godina.<\/p>\n\n\n\n

            Kada sam oti\u0161la kod mu\u017ea, dva-tri meseca nisam mogla da se pomirim sa sudbinom, zbog majke. Nikada nisam verovala da \u0107e neko mo\u0107i da me zameni u pomo\u0107i koju sam pru\u017eala majci. Ali sestre su me zamenile, sve redom. Jer su se zatim i one verile kao ja, uz pristanak roditelja i bra\u0107e.<\/p>\n\n\n\n

            Kada sam do\u0161la ovde, mu\u017e je bio bez posla. Imao je jednog brata koji je bio kurir u \u0161koli, jedino je on bio zaposlen. Drugi brat je bio u\u010ditelj u Rahovu, ali su ga Srbi isterali sa posla. Ja sam se udala, a posle godinu dana su se mu\u017e i bra\u0107a odvojili kako bi svaki imao svoju ku\u0107u. Posle Jetonovog ro\u0111enja su se bra\u0107a odvojila svaki u svoju ku\u0107u.<\/p>\n\n\n\n

            Jeton je ro\u0111en 6. avgusta 1988. godine, u bolnici u Mitrovici. Tog dana kada sam oti\u0161la da se porodim, oni su hteli da prodaju p\u0161enicu. Ali ni tada situacija nije bila dobra. Mnogo si sre\u0107na kada po prvi put postane\u0161 majka. Bio je dobro, pametno dete. Otkako je napunio sedam godina, Jeton je radio sa svojim ocem. I\u0161ao je po drva, i\u0161ao je da sadi p\u0161enicu, da kupi seno, da \u010duva krave, koze. Pored svega je uvek i\u0161ao u \u0161kolu. Kada je krenuo u prvi razred je govorio, \u201eBi\u0107u dobar \u0111ak i posta\u0107u vojnik Kosova\u201c. \u010cuo je svog oca kako tako govori. Kada bi se kao porodica skupili pri\u010dali bi o Kosovu, govorili su da je dobro kada neko da svoj \u017eivot za o\u010devinu, pa se tako i njemu to urezalo u pamet. Nikada nije oti\u0161ao u \u0161kolu dok ne bi poljubio oca i mene.<\/p>\n\n\n\n

            Prvi i drugi razred je zavr\u0161io u nekoj ku\u0107i; tu su poha\u0111ala nastavu deca od prvog do petog razreda, da ne bi dolazili ovuda ka Tunelu. Me\u0111utim, on nije do\u010dekao da zavr\u0161i peti razred, iako je bio odli\u010dan u\u010denik.<\/p>\n\n\n\n

            Dve godine posle Jetona nam se rodila Fitora. Tada smo ve\u0107 bili odvojeni od \u0160ef\u0107etove bra\u0107e, me\u0111utim \u017eiveli smo u istom dvori\u0161tu. Odli\u010dno su se slagali sa njihovom decom. Fitoru smo sa \u0161est godina upisali u \u0161kolu da bi i\u0161la u \u0161kolu zajedno sa Jetonom. On je i\u0161ao u drugi, a ona u prvi razred. Ona je bila \u017eivahna, ali su se lepo slagali. Ljiridon je ro\u0111en dve godine posle Fitore. Ljiridon nije i\u0161ao tamo u \u0161kolu, i\u0161ao je ovde u Tunelu, jer se kasnije zatvorila ona \u0161kola u Kutlovcu.<\/p>\n\n\n\n

            Nakon \u010detiri-pet godina, je li tako, rodila se Dafina, \u201997. godine. Dafina je za vreme rata imala samo dve i po godine. Jo\u0161 ne be\u0161e napunila tri. Dafina je ro\u0111ena pet godina posle Jetona. Kada se rodila, situacija je bila jako lo\u0161a. Ro\u0111ena je u Mitrovici, u severnom delu, u bolnici u Mitrovici. Posle rata su ro\u0111eni Valentina i Jeton, sa razmakom od godinu i po.<\/p>\n\n\n\n

            Deca se odli\u010dno sla\u017eu, poma\u017eu jedni druge. I mi smo mirna porodica, uvek smo ih upu\u0107ivali na pravi put, \u0161ta je dobro, a \u0161ta lo\u0161e. Hvala Bogu, oni su prihvatili na\u0161e savete.<\/p>\n\n\n\n

            I otac im je uvek pri\u010dao o tome \u0161ta je najbolje za njih. Pri\u010dao im je o porodici. Kada je oti\u0161ao u rat, rekao im je, \u201eVidite, ja idem da ratujem\u2026\u201c Nikada nisam ni pomislila\u2026Mislila sam, oti\u0107i \u0107e, ali \u0107e se jednog dana vratiti. Nas je ostavio sa svojim ocem, sa svekrom, mene sa \u010detvoro dece. Dever je uzeo svoju decu, oti\u0161ao je u Nema\u010dku. Oti\u0161ao je u inostranstvo pre rata. Mi smo bili sami u ku\u0107i. Nikoga drugog nije bilo. Samo je jo\u0161 jedna ku\u0107a bila malo ni\u017ee. Svekar je imao preko 80 godina.<\/p>\n\n\n\n

            Imali smo puno stoke, a Jeton se mnogo mu\u010dio. U 11 sati uve\u010de on bi i dalje sa mnom tr\u010dao da tra\u017eimo krave i vratimo ih. Sve poslove koje je radio jedan odrastao mu\u0161karac oko ku\u0107e, on ih je radio sa svojih jedanaest godina. Svekar je bio star, nije mogao. Ostao je svekar da se brinemo o njemu, sa druge strane sitna deca, tamo mu\u017e vojnik. Nismo imali kome da se obratimo za pomo\u0107. Me\u0111utim, hvala Bogu, dobro je. Imali smo sve \u0161to nam je trebalo, \u0161ta da se radi. Sva zahvala Allahu, blago nama za Njega, sve nam je dao.<\/p>\n\n\n\n

            Kada je \u0160ef\u0107et stupio u OVK, ustao je rano i rekao, \u201eJa odoh\u201c. Krenuo je zajedno sa jednim njegovim bratom od strica. Ja i Jeton smo iza\u0161li na prozor. Pitao ga je, \u201eO\u010de, kuda ide\u0161?\u201c Rekao mu je, \u201eIdem da oslobodim o\u010devinu. Se\u0107a\u0161 li se da sam ti pri\u010dao o tome?\u201c. Rekao mu je, \u201eDa, se\u0107am se.\u201c Onaj brat od strica mi se obratio, \u201eAjeta, kako se dr\u017ei\u0161?\u201c. Rekla sam, \u201eDobro.\u201c Rekao je, \u201eIdi, ute\u0161i mi \u017eenu\u201c. Oni su \u017eiveli malo ni\u017ee.<\/p>\n\n\n\n

            Kada su oni oti\u0161li, mislila sam, nije to ni\u0161ta. Oti\u0161la sam kod \u017eene tog ro\u0111aka i rekla joj, \u201eA \u0161ta je tebi \u0161to pla\u010de\u0161?\u201c Rekla je, \u201eOni odo\u0161e, a ne zna se da li \u0107e se vratili \u017eivi ili ne!\u201c. Rekla sam, \u201eKako je Bog odredio. Ako je Bog rekao, umre\u0107e, ako nije, vrati\u0107e se.\u201c<\/p>\n\n\n\n

            Posle dva-tri meseca se vratio \u0160ef\u0107et, ali je ponovo i\u0161ao tamo. Stalno je tra\u017eio da deca idu u \u0161kolu. Kada smo do\u0161li ovde u Tunel, jedan sused je rekao Jetonu, \u201eGde ti je otac?\u201c Rekao mu je, \u201eU Nema\u010dkoj je\u201c. \u201eLa\u017ee\u0161, otac ti je u Albaniji. Ubi\u0107emo i tebe i tvoga oca\u201c. Ja ih nisam poznavala, ali ih je poznavao dever, jer su \u017eiveli tu blizu. Dever je pre rata do\u0161ao u Tunel.<\/p>\n\n\n\n

            Mesec dana smo proveli ovde u Tunelu. Sin je tu i\u0161ao u \u0161kolu, a ja sam se mnogo pla\u0161ila. Jednog dana mi je rekao, \u201eMajko, tako ti Allaha hajde da idemo u Kutlovac, pa makar \u017eiveli pod jednim trnom\u201c. Rekla sam mu, \u201eSine moj, kako da odemo u Kutlovac. Prodavnice su daleko, sve je daleko\u201c. Rekao je, \u201eHajde idemo, uzmimo ovo dvoje dece i dedu i idemo.\u201c Sutradan sam pokupila decu, svekra i oti\u0161li smo u staru ku\u0107u.<\/p>\n\n\n\n

            Kada je do\u0161ao \u0160ef\u0107et odatle gde je bio u vojsci, malo smo uredili ku\u0107u zajedno sa bratom od strica pa smo tu \u017eiveli. Ja sa \u010detvoro dece, i brat od strica koji je \u017eiveo malo ni\u017ee od nas.<\/p>\n\n\n\n

            Jedne no\u0107i padao je sneg, duvao je vetar, sneg nam je zatrpao vrata. Jedva smo pokupili goveda. Iznad nas se nalazila antena Kutlovca. Bilo me je strah. Rekla sam, \u201eBo\u017ee, u tvojim smo rukama\u201c. Sin mi je rekao, \u201eUop\u0161te se ne pla\u0161i. Sramota je da se mi bojimo, dok nam je otac vojnik\u201c. Otac mu je uzvratio, \u201eAlal ti vera sine moj!\u201c Jo\u0161 ne be\u0161e navr\u0161io jedanaest godina.<\/p>\n\n\n\n

            Lajao je pas te no\u0107i, a pu\u0161ke su odzvanjale. Oka nismo sklopili. Zatim se svekar razboleo. Bo\u017ee dragi, kako je samo bio lo\u0161e. Bolela su ga le\u0111a, \u017eeludac\u2026 Pozvala sam devera koji je sutradan do\u0161ao i odveo svekra kod doktora. Jeton je non-stop morao da govedima stavlja hranu, a ja uz njega.<\/p>\n\n\n\n

            Nakon dva-tri dana ili mo\u017eda posle nedelju dana smo postavili jedan \u0161ator u \u0161umi. Bilo nas je dve porodice, mi i porodica \u0160ef\u0107etovog brata od strica. Primetili su nas pa su po\u010deli da bacaju granate. Bio je i sin brata od strica, samo je njega imao, rekla sam mu, \u201eIsufe, uzmi mi samo Jetona\u201c. Uzeo ga je, odo\u0161e ka reci, si\u0111o\u0161e dole. Kada su se vratili be\u0161e prebledeo jer su dugo bacali granate.<\/p>\n\n\n\n

            Sutradan smo se uputili ka Barama. I\u0161li smo pe\u0161ke svi zajedno sa decom. Hodali smo koliko smo mogli da izdr\u017eimo. Mesec dana smo proveli u Barama. Ostali smo bez hleba i bez bra\u0161na. Uzela sam sina, popeli smo se na konja pa smo ja i Jeton oti\u0161li u Seljance. Uzeli smo 100 kilograma kukuruza. Moj stric nam je dao. Natovarili smo ga. Iz Seljanca smo do\u0161li u Bare pe\u0161ke sa Jetonom. \u010cim smo odneli kukuruz da meljemo, rekli su nam, \u201eSrbi su nas opkolili\u201c. Ostavili smo sve. Krenuli smo iz Bara pe\u0161ke za Kutlovce. Vi\u0161e nismo izlazili iz ku\u0107e.<\/p>\n\n\n\n

            Onog dana kada su ubili Jetona smo ja i jetrva ustale da kuvamo. Bio je 22. maj, 11 \u010dasova. Videli smo da su Srbi stigli, ali nismo znali da su Srbi, mislili smo da je neko do\u0161ao da ubere kupus.<\/p>\n\n\n\n

            Sin mi je zatra\u017eio malo \u0161e\u0107era da stavi u mleko, rekoh mu, \u201eO sine moj, nema\u201c. To mi je ostao \u017eal, nisam imala \u0161e\u0107era da mu zasladim mleko. \u010cim smo iza\u0161li u dvori\u0161te, \u0161uma nam je bila udaljena dva-tri metra, svi su potr\u010dali, pobegli u \u0161umu. Moju \u0107erku, Dafinu je uzela jetrva u naru\u010dje jer je imala samo dve i po godine, nepune tri. Sinu sam rekla, \u201eKreni Jetone, ja \u0107u uzeti samo komad hleba\u201c. Pomislila sam, tra\u017ei\u0107e mi deca da jedu. Rekao mi je, \u201e Ne, ne\u0107u da odem bez tebe.\u201c<\/p>\n\n\n\n

            Svekar je pobegao u \u0161umu. Svi na\u0161i su u\u0161li u \u0161umu. Nas dvoje, \u010dim smo kro\u010dili vani, on je bio uz mene. Bio je visok, mnogo vi\u0161i od mene. \u010cim smo kro\u010dili ka \u0161umi on je pao. Videla sam kako mu je odleteo vrh glave i mozak mu se prosuo po zemlji.<\/p>\n\n\n\n

            Kada sam videla to rekla sam, \u201eO Bo\u017ee sve je u tvojim rukama, ubi\u0161e mi Jetona\u201c. Bog mi je poslao snagu, uzela sam ga u naru\u010dje i unela sam ga u \u0161umu.<\/p>\n\n\n\n

            Dok sam ulazila u \u0161umu, skinula sam ko\u0161ulju i obmotala mu glavu. Jetrva mi je dodala neki d\u017eemper, umotala sam ga samo da mu ne ispadne celi mozak. Ali dok sam ja stigla sav mozak mu se prosuo, ni\u0161ta mu nije ostalo u glavi.<\/p>\n\n\n\n

            Legla sam ga tu. Srbi su nam se pribli\u017eavali. Kada su do\u0161li blizu nas, \u010dule su se pu\u0161ke. Trebali smo da odemo u selo Ra\u0161an. Dever mi je doviknuo, \u201eAjeta, pusti ga!\u201c. Ali Bog mi dade snage i nisam mogla da ga pustim. Rekao mi je, \u201eOstavi ga ovde\u201c. Rekla sam mu, \u201eOh aga [prim. prev. naziv kojim Albanci oslovljavaju starijeg mu\u0161karca iz po\u0161tovanja], kako da ga ostavim, on je jo\u0161 \u017eiv?! \u010cinilo mi se da i dalje di\u0161e. Rekao mi je, \u201eNe, Boga mi, on je mrtav\u201c. Rekao je, \u201eDolaze Srbi\u201c. Bilo ih je sedmoro-osmoro ili vi\u0161e njih. Rekao mi je, \u201eOstavimo de\u010daka ovde, vrati\u0107emo se ponovo, bojim se sve \u0107e nas uhvatiti\u201c. Rekla sam, \u201eSina nikada ne\u0107u ostaviti. Neka me uhvate, neka me ubiju.\u201c Rekla sam, \u201eIdite vi\u201c. Rekao je, \u201eBoga mi, ne\u0107u te ostaviti samu nikada.\u201c<\/p>\n\n\n\n

            Dafina, \u0107erka je bila gladna, niti je jela niti pila od 11 pre podne do 2 posle pono\u0107i. I tako je ostala sa nama zajedno sa le\u0161om.<\/p>\n\n\n\n

            Jedno-dva vojnika su oko 2 po\u010deli da pale ku\u0107e. Me\u0111utim, jedan sin mi je umro, ubi\u0161e ga, ali drugi mi se izgubio. Dva dana nismo mogli da na\u0111emo Ljiridona. Od pucnjeva, od straha, peo se po \u0161umi kuda god je mogao i tako se na\u0161ao u selo Zasela. Pomislih, \u201eOh, Bo\u017ee, sa\u010duvaj mi pamet. Ovaj mi sin umre i ode, Allah je tako hteo, ali gde sada da na\u0111em drugog sina?\u201c. Posle dva dana me je pozvao dever i javio, \u201eLjiridon je u Zaselu\u201c.<\/p>\n\n\n\n

            Do\u0111o\u0161e ljudi, sahrani\u0161e sina takvog, ali sam ja kasnije pokupila njegov mozak i rekla sam im, \u201eEvo, ovo je njegov mozak\u201c. Uz rub \u0161ume sam ga sahranila. Uvek kada mu posetim grob znam da je tu do njega sahranjen i njegov mozak, jer mu je skoro ceo ispao, sva krv se izlila. O\u010di su mu bile uko\u010dene, on se ceo uko\u010dio jer su mu otkinuli pola glave.<\/p>\n\n\n\n

            Niko mi nije \u010duo glas, niti mi je iko video suzu. Za\u0161to? Zato \u0161to je \u0160ef\u0107et i deci i meni govorio, \u201eI da po\u010dne rat, \u0161ta god da se desi moramo se nositi sa time, moramo biti jaki\u201c. Setila bih se njegovih re\u010di.<\/p>\n\n\n\n

            Mu\u017e nije saznao da mu je sin poginuo dok se rat nije zavr\u0161io. Svi drugi su saznali, a on kada je do\u0161ao je video grob. Pitao je brata od strica, \u201e\u010ciji je onaj sve\u017ei grob?\u201c. Rekao mu je, \u201eBoga mi, ubili su ti sina\u201c.<\/p>\n\n\n\n

            Mi, kada su mi ubili sina, te no\u0107i smo oti\u0161li u Ra\u0161ane. Drugog sina nisam mogla da na\u0111em. Me\u0111utim, dva dana nakon \u0161to su nam rekli da se nalazi u Zaselu, oti\u0161li smo i proveli tri no\u0107i kod deverovih prijatelja. Onda su nas odveli u Crnu Goru. Vikala sam, \u201eNe\u0107u da idem, sina su mi ubili, nemam vi\u0161e ni\u0161ta!\u201c Svekar mi je govorio, \u201eMora\u0161 da be\u017ei\u0161, mora\u0161 da ode\u0161\u201c. I tako smo oti\u0161li.<\/p>\n\n\n\n

            Policija je iz autobusa izvela devera i \u0160ef\u0107etovog oca. Ja nisam imala nikakve dokumente, ni li\u010dnu kartu, ma ni\u0161ta. U\u0161li su i ispitivali su. Svekar je plakao, govorio je, \u201eNije mi \u017eao nas, ali Ajeta nema dokumenate\u201c. Rekla sam mu, \u201eO\u010de, ne brini se, ni\u0161ta se ne\u0107e desiti. Po\u0161to je Jeton umro, ja vi\u0161e nisam ni za \u0161ta.\u201c. \u201eKome \u0107e\u0161 ostaviti ovo troje?\u201c. Rekoh, \u201eI ovo troje su moja deca, ali\u2026\u201c Hteo je Bog tako pa nas nigde nisu zaustavili, mene nisu pitali za dokumenta. Njih dvoje su vratili u autobus, samo su im tra\u017eili dokumenta.<\/p>\n\n\n\n

            U Crnoj Gori smo tri nedelje proveli u Ulcinju. Napravili su nam neke \u0161atore. Mala pla\u017ea je bila blizu. Oni kojima niko nije poginuo su \u017ealili za imovinom, a one kojima je neko poginuo nije zanimala imovina. Mene nije bilo briga uop\u0161te za imovinu jer mi je umro sin. Mnogi, dok smo bili u Crnoj Gori, su oplakivali imovinu, \u201eIzgorela nam je ku\u0107a, imali smo ovoliko, imali smo ovo-ono\u2026\u201c Nisam mogla ni da ih slu\u0161am. Moje srce je bilo prepolovljeno jer su mi sina ubili. Ali, hvala Bogu- iako njegovo mesto niko ne mo\u017ee da zauzme- ali eto, Bog mi je podario i ovog drugog sina.<\/p>\n\n\n\n

            Kada smo se vratili iz Crne Gore, uputili smo se odmah ovamo. Ovu ku\u0107u je dever kupio pre rata. \u0160f\u0107et je ovde do\u0161ao jer nije imao kuda, ono tamo bijahu zapalili. Tu je bio. Mi smo tri nedelje bili tamo pa smo i mi do\u0161li. \u0160f\u0107eta smo na\u0161li ovde. Pet godina smo tako \u017eiveli, posle pet godina smo je kupili. Mi smo kupili ovaj stan, zatim je on kupio onaj sa druge strane pa su oba stana na\u0161a. Porodica se ponovo okupila.<\/p>\n\n\n\n

Stigao je i prvi Bajram. Ne postoji ni\u0161ta te\u017ee. Uvek smo voleli da smo zajedno za Bajram, bili smo jedna sre\u0107na porodica. Nikako nismo mogli da podnesemo taj dan Bajrama bez Jetona. Do\u0161la je majka i rekla, \u201eNe smete tako, imate drugu decu\u201c. Rekla je, \u201eA \u0161ta je sa mnom, ostala sam sa desetoro dece i bila sam glava ku\u0107e?\u201c. Rekla je, \u201eSuo\u010dila sam se sa svime i Bog mi je isplatio sav trud. I vi se morate pomiriti.\u201c Maj\u010dine re\u010di su nas malo smirile. Ali i Bog ti da snagu.<\/p>\n\n\n\n

            Kada je dever pravio svadbu za dva sina odmah posle rata- nisu hteli da prave svadbu, da prave slavlje- ja sam prva oti\u0161la i pustila sam muziku. I kod drugog devera sam isto uradila. Ne \u017eelim da neko ne oseti zadovoljstvo svog deteta zbog mene. Mrtvi sa mrtvima, \u017eivi sa \u017eivima. To sam uvek govorila, to govorim i danas. Svima je bio \u017eao. Svi koji su poginuli su imali majke, me\u0111utim svakome je svoga najvi\u0161e \u017eao.<\/p>\n\n\n\n

            I danas me pitaju, \u201eKako si mogla da podnese\u0161, kako si prva pustila muziku?\u201c. Jesam, jer ne \u017eelim da zbog mene neko ka\u017ee, \u201eZbog Ajete nisam mogao da pustim muziku, nisam mogao da osetim zadovoljstvo zbog sina\/snaje\u201c.<\/p>\n\n\n\n

            Ja sam zadovoljna ostalom decom, nadam se da svi koji ih imaju budu zadovoljni. \u010cesto mi do\u0111e tako i budem jako tu\u017ena. Me\u0111utim, ja sam oslonac prona\u0161la u Bogu. Ono \u0161to se ve\u0107ini desilo, to se desilo i meni.<\/p>\n\n\n\n

            Bio je rat. Hvala Bogu nije ubijen zbog ne\u010deg sramnog, jednostavno zbog rata. Dete je bio, nije bio zao.<\/p>\n\n\n\n

            Zatim sam sa 35 godina ostala u drugom stanju. Rodila sam Valentinu, k\u0107erku. Nikada nisam rekla, \u201eZa\u0161to si mi, Bo\u017ee, podario k\u0107erku?\u201c. Mnogo volim devoj\u010dice. Allah je tako hteo. Devoj\u010dica je bila lepa, dobra. Odmah posle toga sam ponovo ostala u drugom stanju. Kada se rodio de\u010dak bila sam u dilemi, da li da obnovim ime ili ne? Govorili su mi, \u201eNije dobro da se obnavlja ime\u201c. Ali ne, odlu\u010dila sam. Ja sam odlu\u010dila. Zajedno sa mu\u017eem. Jer nije pitanje samo da se obnovi ime nego i da ga zovem imenom Jeton, da ponovo postoji jedan Jeton u na\u0161oj ku\u0107i. Zahvaljuju\u0107i Bogu, skroz se li\u010di na njega. Kada god svi odemo na njegov grob, na godi\u0161njicu, svi pla\u010demo, samo on ne pla\u010de. \u201eBog je tako hteo, sada imate Jetona\u201c. Da, imamo Jetona, ali njegovo mesto niko nikada ne mo\u017ee da zauzme.<\/p>\n\n\n\n

            Posle rata je \u0160ef\u0107et godinu dana radio bez naknade u KZK-u. Me\u0111utim, imali smo kravu, mleko, sir, pravili smo sami. Svu decu smo i\u0161kolovali. Imali smo i p\u010dele i med. I danas imamo. Sva deca su fakultet zavr\u0161ila od tog novca. Najvi\u0161e smo prodavali mleko i sir. U\u010ditelji su najvi\u0161e kupovali jer je \u0161kola ovde u blizini.<\/p>\n\n\n\n

            Pre rata, kada je \u0160ef\u0107eti bio u Kutlovcu, donosio je mleko ovde dole samo da nema potrebe da nekome tra\u017ei novac. Nije radio, samo je prodavao mleko, sir, ovde u Tunelu; donosio ih je pe\u0161ke. Posle su i deca, kada smo se doselili ovde, nosila mleko, samo da bismo zaradili neki dinar da bi ih i\u0161kolovali. Nisu to zloupotrebili, u\u010dili su.<\/p>\n\n\n\n

            Nikada nismo imali ne\u0161to mnogo. Na\u0161a deca nam nikada nisu rekla, \u201eZa\u0161to nam ne date 50 centi, 20 centi da kupimo ne\u0161to\u201c. Nikada. Znali su da se nema. Danas sami zara\u0111uju. \u0106erka je udata, ima dvoje dece. Ljiridon je zavr\u0161io \u0161kolu i fakultet. Studirao je u inostranstvu, kupio je auto, napravio je gara\u017eu. Renovirao je ovu ku\u0107u. Ova ku\u0107a je bila u jako lo\u0161em stanju. Nisi mogao da u\u0111e\u0161 unutra. Ni stepenice nisu bile bezbedne.<\/p>\n\n\n\n

            Ljiridon, a tako\u0111e zahvaljuju\u0107i svom ocu koji je prodavao med, ali vi\u0161e je Liridon pomogao jer je imao stipendiju, pa je slao koliko je bio u mogu\u0107nosti, plus je kupio auto. Nemamo toliko kapitala, ali nismo ni u lo\u0161em stanju, dobro je. Kada ste zadovoljni sa decom, najve\u0107e bogatstvo su deca. Imamo jo\u0161 jednu pomo\u0107. Ja primam sinovu penziju, \u0160ef\u0107et prima svoju. Malo od prodaje meda, iako ove godine ga nismo imali, ali dobro je. Me\u0111utim, najvi\u0161e nam je pomogao Ljiridon.<\/p>\n\n\n\n

            Fitora je najstarija k\u0107erka. Zavr\u0161ila je pravni fakultet. Fitora je uvek bila jako pristojna, jako pametna. Danas se za bilo \u0161ta obratimo njoj. Kako bra\u0107a, tako sestre, tako i mi roditelji, oboje. Pre nego \u0161to ne\u0161to odlu\u010dimo mi se prvo posavetujemo sa njom. Fitora je jako inteligentna, i dobar je govornik.<\/p>\n\n\n\n

            Zavr\u0161ila je master i njena drugarica ju je upoznala sa svojim bratom jedincem. Fitora je otvorila kancelariju, odnosno Ljiridon je otvorio za nju. Advokatsku kancelariju. Bila je verena kada smo joj otvorili kancelariju. Me\u0111utim, rodila je sina pa je na neko vreme morala da zatvori kancelariju, ali je ponovo otvorila. Sada je rodila k\u0107erku, jo\u0161 nije otvorila kancelariju.<\/p>\n\n\n\n

            Dafina zavr\u0161ava edukativni fakultet. Pripremila je diplomski rad, treba da ga brani u septembru pa da diplomira. I Dafina je dobila stipendiju. Dafina je imala sve 10-ke. Ljiridon je imao sve 10-ke, isto tako i Fitora. Valentina studira albanski jezik, i ona studira na fakultetu u Pri\u0161tini. I ona, hvala Bogu, ide istim stopama kao i ovi pre nje. Jeton je u gimnaziji, i on je uvek odli\u010dan. Moj san se obistinio, po\u0161to ja nisam mogla da se \u0161kolujem. To je moj san i dan-danas i nikada ne\u0107u pre\u017ealiti taj \u017eal za \u0161kolom.<\/p>\n\n\n\n

U Jetonu, ovom kojem sam obnovila ime, vidim starijeg Jetona u o\u010dima i gra\u0111i. Da mi ka\u017ee, \u201eBoli me ne\u0161to\u201c, ili da mu neko vikne, ili da mu vidim suze, ja ne mogu to da podnesem. Srce me zaboli. Svi su moja deca, ali njega ne mogu da \u010dujem da zapla\u010de. Ne mogu da ga gledam nervoznog. Du\u0161u mi kida.<\/p>\n\n\n\n

            Pre tri godine je bilo mnogo hladno, bila je zima. On je uzeo neke sanke i sankao se niz asfalt, u podno\u017eju se nalazilo neko pokvareno auto. On je udario nogom o auto. Do\u0161ao je sin od suseda i rekao, \u201eDo\u0111ite, uzmite Jetona jer ne mo\u017ee da se pomeri\u201c. Se\u0107am se, tada sam mu viknula. Nogu je zamalo otkinuo sve do kosti. Vrisnula sam, \u201eO, Bo\u017ee, \u0161ta mu se desilo\u201c. Odveli smo ga doktoru. Imao je 17 kop\u010di. Hvala Bogu, dobro je; normalno, ostao je o\u017eiljak, ali on je dobro. \u017delim da ka\u017eem, ne mogu da podnesem da on pla\u010de. Ne mogu da ga gledam nervoznog, odmah mi bude lo\u0161e. Dok ga gledam, pogotovo kada mi okrene le\u0111a, \u010dini mi se isti kao on.<\/p>\n\n\n\n

            Na po\u010detku, nakon Jetonove smrti, sanjala sam ga, ali ga sada sanjam re\u0111e. Sada ga ne sanjam. Na po\u010detku je tada do\u0161ao i rekao mi, \u201eUzmite Ljiridona odvedite ga u Kutlovce ponekad, jer, oh Bo\u017ee, kako je tamo lepo ujutru. On je stalno samo unutra\u201c. Istina je da smo ga samo unutra dr\u017eali, nismo mu dozvoljavali da iza\u0111e. Svi bi i\u0161li na jedan bazen, mi njega ne bismo pu\u0161tali. Danas nikada ne izlazi, ni no\u0107u. Gleda svoj posao i uop\u0161te ne voli da izlazi. Ovaj mla\u0111i izlazi \u010de\u0161\u0107e.<\/p>\n\n\n\n

            Kada sam ga sanjala drugi put, be\u0161e porastao, bio je mnogo visok. O\u0161i\u0161an na \u0107elavo. Rekoh, \u201eSine moj, za\u0161to si se o\u0161i\u0161ao?\u201c Rekao je, \u201eTamo gde sam ja, ne dozvoljavaju dugu kosu\u201c. Rekoh mu, \u201eOstani samo jo\u0161 malo\u201c. \u201eNe\u201c rekao je, \u201edosta je, idem tamo jer je tamo mnogo bolje\u201c.<\/p>\n\n\n\n

            Se\u0107am se ova dva sna. Sada ga retko sanjam, ne tako \u010desto. Pro\u0161la je 21 godina. Na njegov ro\u0111endan sam pisala na telefonu, javila sam celoj mojoj porodici, majci, sestrama, bra\u0107i. Napisala sam jednu stranicu na viber-u i svima poslala. Ja ga se se\u0107am, roditelj ne zaboravlja. Mo\u017eda ga ni sestre ni bra\u0107a ne\u0107e zaboraviti.<\/p>\n\n\n\n

            Kada \u010dovek razmisli, bio je rat. Mnogi su ostali bez ikog svog, mnogi nemaju nikoga da ih poseti. Mi nismo videli \u0161ta su radili, mi smo videli kako su mi ubili sina metkom. Nismo do\u017eiveli silovanja, maltretiranja. Nismo videli. Me\u0111utim, meni je dovoljno.<\/p>\n\n\n\n

            Mislim da ga je neko od ovih Srba koji su ovde, ubio. Tog dana kada su ga ubili, tog dana su se spustili dole, uhvatili su stri\u010devu snaju sa porodicom, prebili je. Ona je bila udata za \u0160ef\u0107etovog brata od strica. Pred decom su je prebili na mrtvo ime. I ona je ostala sa svekrvom, zaovom i decom.<\/p>\n\n\n\n

            Kada bih znala ko ga je ubio, ne znam \u0161ta bih mu rekla. Mo\u017eda u tom trenutku ne bih mogla da uradim ono \u0161to su oni uradili, ali neka ga Allah kazni. Onoga ko je to uradio detetu, jer je on bio dete koje je Bog dao, imao je jedanaest godina, njemu bih rekla, \u201eAllah te kaznio. Neka te Allah kazni zaslu\u017enom kaznom jer ti dete ni\u0161ta nije bilo krivo\u201c. Ali on je Srbin, nije ga zanimalo da li je to \u017eena, dete\u2026<\/p>\n\n\n\n

            Mnogo je voleo \u0161kolu, mnogo je voleo knjigu, mnogo je voleo u\u010denje. Godinu dana nakon pogibije sam oti\u0161la u \u0161kolu, odr\u017eali su mu pomen. Jedna devoj\u010dica je govorila o njemu. Niko nije mogao da zadr\u017ei suze. Stavili su cve\u0107e na njegovo mesto u klupi.<\/p>\n\n\n\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Meni je bilo mnogo te\u0161ko, ali nekome su pobili celu porodicu. I sam da ostane\u0161, mora da se \u017eivi. Ali po\u0161to sam zadovoljna sa ostalima, verujem da \u0107e Bog svima podariti dobro. Da\u0107e Bog da se na onom svetu sretnemo sa svima koji nam \u017eele dobro, a posebno sa na\u0161im sinom. Nadam se da \u0107e svako u\u017eivati sa svojima.<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Pri\u010da je deo knjige \u201cOteto detinjstvo: ispovesti dece tokom rata\u201d i objavljena je kao deo aktivnosti civilnog sektora na Kosovu, organizovane s ciljem da se obele\u017ei Me\u0111unarodni dan\u00a0prisilnih nestanaka\u00a0–\u00a030.\u00a0august\u00a02023. Knjiga je izdata u partnerstvu forumZFD program na Kosovu i Resursnog centra za nestale lice, uz podr\u0161ku nema\u010dkog ministarstva za razvoj i saradnju (BMZ) i ambasade \u0160vajcarske na Kosovu. Pri\u0161tina, 2022.<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ajetin mu\u017e se u vreme rata pridru\u017euju OVK-u. Ona ostaje sama sa \u010detvoro dece od koje najmla\u0111e dete ima nepune tri godine, i sa starim svekrom.             Ajeta ka\u017ee da za vreme rata nije videla masivno ubijanje civila, silovanje \u017eena, neljudsko mu\u010denje mu\u0161karaca. Me\u0111utim, pre nego \u0161to je kro\u010dila u \u0161umu sa svojim jedanaestogodi\u0161njim sinom tog dana kada su pobegli, […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":8315,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[54],"tags":[],"class_list":["post-8319","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-blog-bhs"],"acf":[],"yoast_head":"\n\u010cinilo mi se da i dalje di\u0161e - DWP-BALKAN<\/title>\n<meta name=\"robots\" content=\"noindex, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"en_US\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"\u010cinilo mi se da i dalje di\u0161e - DWP-BALKAN\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"Ajetin mu\u017e se u vreme rata pridru\u017euju OVK-u. Ona ostaje sama sa \u010detvoro dece od koje najmla\u0111e dete ima nepune tri godine, i sa starim svekrom.             Ajeta ka\u017ee da za vreme rata nije videla masivno ubijanje civila, silovanje \u017eena, neljudsko mu\u010denje mu\u0161karaca. Me\u0111utim, pre nego \u0161to je kro\u010dila u \u0161umu sa svojim jedanaestogodi\u0161njim sinom tog dana kada su pobegli, […]\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/cinilo-mi-se-da-i-dalje-dise\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"DWP-BALKAN\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2023-08-30T10:46:49+00:00\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2023-08-30T10:49:47+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-content\/uploads\/2023\/08\/DSC00665-scaled.jpg\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"2560\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"1707\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:type\" content=\"image\/jpeg\" \/>\n<meta name=\"author\" content=\"Vojvoda\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"Written by\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"Vojvoda\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"Est. reading time\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"34 minutes\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\\\/\\\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"Article\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/cinilo-mi-se-da-i-dalje-dise\\\/#article\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/cinilo-mi-se-da-i-dalje-dise\\\/\"},\"author\":{\"name\":\"Vojvoda\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/d093aa3a1785f571f1c01565fa9b1597\"},\"headline\":\"\u010cinilo mi se da i dalje di\u0161e\",\"datePublished\":\"2023-08-30T10:46:49+00:00\",\"dateModified\":\"2023-08-30T10:49:47+00:00\",\"mainEntityOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/cinilo-mi-se-da-i-dalje-dise\\\/\"},\"wordCount\":6788,\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/cinilo-mi-se-da-i-dalje-dise\\\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2023\\\/08\\\/DSC00665-scaled.jpg\",\"articleSection\":[\"BLOG-BHS\"],\"inLanguage\":\"en-US\"},{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/cinilo-mi-se-da-i-dalje-dise\\\/\",\"url\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/cinilo-mi-se-da-i-dalje-dise\\\/\",\"name\":\"\u010cinilo mi se da i dalje di\u0161e - DWP-BALKAN\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/cinilo-mi-se-da-i-dalje-dise\\\/#primaryimage\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/cinilo-mi-se-da-i-dalje-dise\\\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2023\\\/08\\\/DSC00665-scaled.jpg\",\"datePublished\":\"2023-08-30T10:46:49+00:00\",\"dateModified\":\"2023-08-30T10:49:47+00:00\",\"author\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/d093aa3a1785f571f1c01565fa9b1597\"},\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/cinilo-mi-se-da-i-dalje-dise\\\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"en-US\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/cinilo-mi-se-da-i-dalje-dise\\\/\"]}]},{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"en-US\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/cinilo-mi-se-da-i-dalje-dise\\\/#primaryimage\",\"url\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2023\\\/08\\\/DSC00665-scaled.jpg\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2023\\\/08\\\/DSC00665-scaled.jpg\",\"width\":2560,\"height\":1707},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/cinilo-mi-se-da-i-dalje-dise\\\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"Home\",\"item\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"\u010cinilo mi se da i dalje di\u0161e\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/#website\",\"url\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/\",\"name\":\"DWP-BALKAN\",\"description\":\"\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":{\"@type\":\"PropertyValueSpecification\",\"valueRequired\":true,\"valueName\":\"search_term_string\"}}],\"inLanguage\":\"en-US\"},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/d093aa3a1785f571f1c01565fa9b1597\",\"name\":\"Vojvoda\",\"image\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"en-US\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/secure.gravatar.com\\\/avatar\\\/4d646f8928dce1fb4f59c9d8eea112a40a61ab658a803881e93ffd49e796e3b6?s=96&d=mm&r=g\",\"url\":\"https:\\\/\\\/secure.gravatar.com\\\/avatar\\\/4d646f8928dce1fb4f59c9d8eea112a40a61ab658a803881e93ffd49e796e3b6?s=96&d=mm&r=g\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/secure.gravatar.com\\\/avatar\\\/4d646f8928dce1fb4f59c9d8eea112a40a61ab658a803881e93ffd49e796e3b6?s=96&d=mm&r=g\",\"caption\":\"Vojvoda\"},\"url\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/author\\\/vojvoda\\\/\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"\u010cinilo mi se da i dalje di\u0161e - DWP-BALKAN","robots":{"index":"noindex","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"og_locale":"en_US","og_type":"article","og_title":"\u010cinilo mi se da i dalje di\u0161e - DWP-BALKAN","og_description":"Ajetin mu\u017e se u vreme rata pridru\u017euju OVK-u. Ona ostaje sama sa \u010detvoro dece od koje najmla\u0111e dete ima nepune tri godine, i sa starim svekrom.             Ajeta ka\u017ee da za vreme rata nije videla masivno ubijanje civila, silovanje \u017eena, neljudsko mu\u010denje mu\u0161karaca. Me\u0111utim, pre nego \u0161to je kro\u010dila u \u0161umu sa svojim jedanaestogodi\u0161njim sinom tog dana kada su pobegli, […]","og_url":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/cinilo-mi-se-da-i-dalje-dise\/","og_site_name":"DWP-BALKAN","article_published_time":"2023-08-30T10:46:49+00:00","article_modified_time":"2023-08-30T10:49:47+00:00","og_image":[{"width":2560,"height":1707,"url":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-content\/uploads\/2023\/08\/DSC00665-scaled.jpg","type":"image\/jpeg"}],"author":"Vojvoda","twitter_card":"summary_large_image","twitter_misc":{"Written by":"Vojvoda","Est. reading time":"34 minutes"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"Article","@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/cinilo-mi-se-da-i-dalje-dise\/#article","isPartOf":{"@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/cinilo-mi-se-da-i-dalje-dise\/"},"author":{"name":"Vojvoda","@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/#\/schema\/person\/d093aa3a1785f571f1c01565fa9b1597"},"headline":"\u010cinilo mi se da i dalje di\u0161e","datePublished":"2023-08-30T10:46:49+00:00","dateModified":"2023-08-30T10:49:47+00:00","mainEntityOfPage":{"@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/cinilo-mi-se-da-i-dalje-dise\/"},"wordCount":6788,"image":{"@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/cinilo-mi-se-da-i-dalje-dise\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-content\/uploads\/2023\/08\/DSC00665-scaled.jpg","articleSection":["BLOG-BHS"],"inLanguage":"en-US"},{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/cinilo-mi-se-da-i-dalje-dise\/","url":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/cinilo-mi-se-da-i-dalje-dise\/","name":"\u010cinilo mi se da i dalje di\u0161e - DWP-BALKAN","isPartOf":{"@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/#website"},"primaryImageOfPage":{"@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/cinilo-mi-se-da-i-dalje-dise\/#primaryimage"},"image":{"@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/cinilo-mi-se-da-i-dalje-dise\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-content\/uploads\/2023\/08\/DSC00665-scaled.jpg","datePublished":"2023-08-30T10:46:49+00:00","dateModified":"2023-08-30T10:49:47+00:00","author":{"@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/#\/schema\/person\/d093aa3a1785f571f1c01565fa9b1597"},"breadcrumb":{"@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/cinilo-mi-se-da-i-dalje-dise\/#breadcrumb"},"inLanguage":"en-US","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/cinilo-mi-se-da-i-dalje-dise\/"]}]},{"@type":"ImageObject","inLanguage":"en-US","@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/cinilo-mi-se-da-i-dalje-dise\/#primaryimage","url":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-content\/uploads\/2023\/08\/DSC00665-scaled.jpg","contentUrl":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-content\/uploads\/2023\/08\/DSC00665-scaled.jpg","width":2560,"height":1707},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/cinilo-mi-se-da-i-dalje-dise\/#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"Home","item":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"\u010cinilo mi se da i dalje di\u0161e"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/#website","url":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/","name":"DWP-BALKAN","description":"","potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/?s={search_term_string}"},"query-input":{"@type":"PropertyValueSpecification","valueRequired":true,"valueName":"search_term_string"}}],"inLanguage":"en-US"},{"@type":"Person","@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/#\/schema\/person\/d093aa3a1785f571f1c01565fa9b1597","name":"Vojvoda","image":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"en-US","@id":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/4d646f8928dce1fb4f59c9d8eea112a40a61ab658a803881e93ffd49e796e3b6?s=96&d=mm&r=g","url":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/4d646f8928dce1fb4f59c9d8eea112a40a61ab658a803881e93ffd49e796e3b6?s=96&d=mm&r=g","contentUrl":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/4d646f8928dce1fb4f59c9d8eea112a40a61ab658a803881e93ffd49e796e3b6?s=96&d=mm&r=g","caption":"Vojvoda"},"url":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/author\/vojvoda\/"}]}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8319","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=8319"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8319\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":8323,"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8319\/revisions\/8323"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/media\/8315"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=8319"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=8319"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=8319"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}