{"id":8399,"date":"2023-08-30T11:50:39","date_gmt":"2023-08-30T11:50:39","guid":{"rendered":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/?p=8399"},"modified":"2023-08-30T11:50:41","modified_gmt":"2023-08-30T11:50:41","slug":"otisao-je-sa-ujakom-da-i-on-izgubi-glavu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/otisao-je-sa-ujakom-da-i-on-izgubi-glavu\/","title":{"rendered":"Oti\u0161ao je sa ujakom da i on izgubi glavu"},"content":{"rendered":"
<\/div>\n

Zorica ka\u017ee da su Srbi lepo \u017eiveli u me\u0161ovitom selu sa Albancima. Do 1998. Se\u0107a se da je u to vreme dr\u017eava Srbija uniformisala kao rezerviste sposobne Srbe po selima. Ovo je u velikoj meri prepla\u0161ilo albanske kom\u0161ije. Dve zajednice u selu, koje su nekada \u010destitale praznike jedna-drugoj, pile vodu iz istog bunara i delili beri\u0107et zemlje, su postale \u201eda izvade o\u010di jedna-drugoj\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Danas, sme\u0161tena ve\u0107 dve decenije u Srbiji zajedno sa porodicom, se\u0107a se neobi\u010dnih okolnosti porodi\u010dne svakodnevice tog septembarskog dana 1998. godine, koja \u0107e, koliko god zapo\u010dela rutinski odlaskom sina u \u0161kolu ujutru, a usled mnogobrojnih de\u0161avanja koje danas izgledaju kao da je takav bio usud, je okon\u010dana time da sin vi\u0161e nikada ne provede no\u0107 u ku\u0107i.<\/p>\n\n\n\n

Zorica Blagojevi\u0107<\/h2>\n\n\n\n

Ja sam Zorica, devoja\u010dko prezime mi je Mati\u0107. Ro\u0111ena sam i \u017eivela u selu Bratutin dok sam odrasla, sa jedanaest godina. Bratutin je izuzetno selo. Bila su dva naroda, albanski i srpski. Sa Albancima smo imali korektan \u017eivot, ali eto, desilo se je da propate i oni koji nisu trebali. Zajedno smo odrastali, i\u0161li u \u0161kolu. U istu \u0161kolu, samo je na\u0161 razred bio izdvojen. Zajedno smo se igrali, zajedno se \u0161etali, slavili. Kada bi bio na\u0161 Uskrs oni bi dolazili kod nas, kada bi bio Bajram kod njih, mi smo i\u0161li kod njih. Stanje je bilo takvo do \u201998, normalno se je \u017eivelo, nismo imali nikakvih problema.<\/p>\n\n\n\n

Zavr\u0161ila sam osnovnu \u0161kolu, ali dalje nisam nastavila. Kada sam zavr\u0161ila, nisam nigde radila tokom vremena dok sam \u017eivela na Kosovu. Detinjstvo mi je bilo dobro,. \u017divela sam sa bra\u0107om, majkom i ocem. Oni su bili zemljoradnici. Nekako su zavr\u0161ili osnovnu \u0161kolu, ali nisu radili neki dr\u017eavni posao jer su \u017eiveli od zemljoradnje.<\/p>\n\n\n\n

Roditelji su mi bili veoma dobri. Uvek je bila harmonija me\u0111u njima, uvek smo imali korektan \u017eivot. Morali su da rade, daju sve od nas da nas odgoje, ina\u010de ne bi uspeli. Najvi\u0161e su radili u vinogradu. Otac je prodavao kako bi nas \u0161kolovao, nahranio, kako bi mi uspeli, dok nismo odrasli kako bi i mi njemu pomogli. Sa bra\u0107om i sestrama je postojala harmonija. Svakako, ponekada je dolazilo do ljutnje, ali ne daj Bo\u017ee da smo se sva\u0111ali. I sada se dru\u017eimo i pose\u0107ujemo jedni-druge, poma\u017eemo jedno-drugo, odr\u017eavamo isti odnos.<\/p>\n\n\n\n

Sa roditeljima sam imala dobru komunikaciju., jednako sam ih volela oboje. Nisam mogla da ka\u017eem da majku volim vi\u0161e ili oca. Bili su \u017eivi do pre dve godine. A kada izgubi\u0161 oba roditelja za manje od dva meseca, to je katastrofa. Majka se je razbolela, bolovala je od raka, a nakon nje je i otac preminuo. On je bio pet godina mla\u0111i, o\u017eenio se je sa osamnaest godina, dok je majka imala dvadeset i tri godine. Takvo je bilo vreme, nije imao ko da se stara pa su se uzeli mladi. Otac je patio za majkom tako da je preminuo nakon nepuna tri meseca. Sahranjen je ovde u Banji. Odrastao je sa njom, pedeset i tri godine braka. Otac je bio samo 19 godina stariji od mene. Ja sam najstarije dete, zatim je Zoran, Negovan, Boban, pa Mikica i Dalibor, najmla\u0111i brat. Za Bobana ose\u0107amo najve\u0107u tugu, ali kada su mi kidnapovali sina to mi je ubilo i roditelje i mene.<\/p>\n\n\n\n

Dok nisam odrasla redovno sam i\u0161la u \u0161kolu. Zatim sam na\u0161la mu\u017ea. Tada je bilo druk\u010dije, i\u0161lo se je na igranke, tu bi se upoznali. Malo smo se zabavljali, svideli se jedno-drugom. Prvi put smo se sreli kod tetke u susednom selu, Movljanu. Tu smo se upoznali i nakon dve-tri nedelje smo se uzeli. Normalno, do\u0161ao je kod ku\u0107e, dogovorio sa roditeljima. Nisam htela da pobegnem, htela sam da uradimo kako treba. Udala sam se u selo Re\u010dane u Suvoj Reci. Ne se\u0107am se datuma kada ta\u010dno, ali kada sam dobila dete o kojem sada pri\u010damo, oti\u0161li smo da sklopimo brak u op\u0161tini. Nisam i\u0161la u crkvu. Tada se nije tra\u017eilo, oti\u0161li bi u op\u0161tinu, potpisali, sklopili brak i gotovo.<\/p>\n\n\n\n

Osnovala sam porodicu, \u017eivela sa suprugom. On je radio, ja nisam. Nije imalo potrebe jer smo imali dovoljno za \u017eivot, imali smo dosta zemlje. On je bio veoma dobar, bio je \u010detiri godine mla\u0111i od mene, postojala je harmonija. Njegova porodica je bila ne\u0161to ve\u0107a, on je bio jedini sin, imao je \u010detiri sestre. Imali su i strica sa \u017eenom, koji nisu imali sinove nego samo udate \u0107erke.<\/p>\n\n\n\n

Mu\u017e je radio u \u201eBalkanu\u201c, kao poslovo\u0111a do vremena kada smo izbegli odavde. Ovde je zatim primao minimalac, nije imao drugih prihoda, dok ja nisam radila. Ali, kada sam do\u0161la ovde sam bila primorana da radim jer se nije moglo \u017eiveti bez i\u010dega. Decu sam \u0161kolovala dole, kada smo do\u0161li ovde, nastavili su \u0161kolu. \u0160ta da radi\u0161, \u017eivot je takav.<\/p>\n\n\n\n

Sre\u0107ka smo dobili 1985. u Prizrenu. Bio je najve\u0107a sre\u0107a mog \u017eivota. Bio je to najsre\u0107niji dan, kada postane\u0161 majka po prvi put, kada dr\u017ei\u0161 tvoje dete. Sada me ovo vra\u0107a unazad. Tada sam bila najsre\u0107nija, a sada najtu\u017enija. Mnogo je te\u0161ko. Ne dao Bog, dete niko ne mo\u017ee niko da ti zameni.<\/p>\n\n\n\n

Zatim je ro\u0111en Stefan, \u201986, a za njim Jovanka, sa trinaest ili \u010detrnaest meseci razlike. A zatim, nakon dve godine i najmla\u0111a \u0107erka. Rodila sam pet i ne kajem se, najsre\u0107nija sam majka. Deca su mi mnogo dobra, svako bi ih po\u017eeleo. Mnogo su poslu\u0161ni. Ovde su malo patili, dok tamo nisu radili dok su bili deca. Ovde su bili primorani da rade i zavr\u0161ili su \u0161kole. A i sredina je druga\u010dija. Me\u0111utim, deca su se prilagodila, radila. Stariji radi u jednoj firmi, \u0161ef je, ve\u0107 dvanaest godina je tu. Drugi isto radi u jednoj firmi, ali nije prijavljen. Kada ima posla, radi, kada nema, ne radi. Nevesta je kod ku\u0107e. \u0160ta da se radi. Sestre su se udale. Jedna ima \u0107erku, druga ima \u0107erku i sina. Jedan brat ima \u0107erku i sina, a drugi \u0107erku. Ostalo je samo i najmla\u0111i da se o\u017eeni.<\/p>\n\n\n\n

U selu, na Kosovu, sve je bilo lepo dok nije po\u010dela da se pogor\u0161ava situacija. Stvarno lepo smo \u017eiveli sa Albancima. Nikada se nismo delili. Da oni imaju lubenice ili gro\u017e\u0111e i da ne daju mojoj deci? Nije bilo govora o tome. \u010cak smo i vodu uzimali sa jednog bunara i pili zajedno. Ali kada je ova situacija po\u010dela, posle toga smo hteli da izvadimo o\u010di jedni-drugima. Sve to, za \u0161ta? Za politiku. Nisu oni krivi, ni ja nisam kriva. Ovo se je primetilo 1998. godine. Tada je bilo najgore. Po\u010delo je da se uru\u0161ava od \u201996. Nije po\u010delo kod nas u selu, ve\u0107 u gradu. Oni su po\u010deli da napu\u0161taju \u201eBalkan\u201c iz Suve Reke. Ne znam kako se sada zove. Mo\u017eda se i dalje tako zove.<\/p>\n\n\n\n

Onda su tu \u0161iptari napustili posao i radili su samo Srbi. Posle je po\u010delo u policiji. Albanci nisu radili, ve\u0107 su radili ovi iz Srbije. Zatim su po\u010deli da mrze jedni-druge. Me\u0111utim mi u selu nismo imali problema sa susedima. Nikada!<\/p>\n\n\n\n

U Bratutinu je bilo gore jer je bilo veoma malo Srba, pa su se ose\u0107ali gore. Tu su svi postali deo rezervista, hteli-ne hteli. Do\u0161li bi, dali ti uniformu, ti si morao da preuzme\u0161, a zatim te je kom\u0161ija mrzeo za\u0161to si obukao tu uniformu. To je bio najve\u0107i sukob, dr\u017eava nam je to uradila.<\/p>\n\n\n\n

Brat, ovaj kidnapovani, je bio u rezervnom sastavu. Ovaj \u0161to je u Zrenjaninu je bio rezervista, dok najstariji nije bio. Najmla\u0111i je bio mlad, njega nisu mogli da regrutuju. Tako je usa\u0111ena uzajamna mr\u017enja.<\/p>\n\n\n\n

Mi smo se brinuli \u0161ta \u0107e se dogoditi, ali uop\u0161te nismo razmi\u0161ljali da \u0107emo morati da odemo odande. Nikada! Pre bih zamislila smrt nego da \u017eivim u Srbiji. O ovome nisam nimalo razmi\u0161ljala.<\/p>\n\n\n\n

Tokom rata tu u selu je jedan kom\u0161ija rekao suprugu: \u201eSituacija je takva kakva jeste, bolje prodaj ne\u0161to, ima\u0161 dosta zemlje i kupi ku\u0107u za decu tamo, da je ima\u0161. Ne dao Bog da se ikada desi, ali ipak, bolje kupi, da ima\u0161 negde da smesti\u0161 decu\u201c. Moj suprug mu je rekao: \u201ePusti! A kako da ja \u017eivim tamo kada mi je mesto ovde u centru? Kako da odem sada da \u017eivim u Srbiji, nepoznatom mestu\u201c, a on mu je odgovorio: \u201eSituacija je takva, s voljom ne\u0107u uraditi, ali do\u0107i \u0107e vreme kada \u0107e\u0161 morati da ode\u0161, veruj mi\u201c. On je bio korektan prema nama i tako se je i desilo. Moj mu\u017e nije hteo ni\u0161ta da proda, ve\u0107 da ostavi zemlju deci da u budu\u0107nosti naprave neki objekat, \u0161ta god.<\/p>\n\n\n\n

Me\u0111utim do\u0161lo je do toga kako je on rekao: \u201eDo\u0107i \u0107e vreme da i mi pobegnemo, ali \u0107e za vas biti gore jer ste vi ovde manjina, a mi smo ve\u0107ina\u201c. I mi smo pobegli, uzeli smo samo traktor i porodicu. Bili smo ja i deca, mu\u017e, mu\u017eeva strina, jer ona nije imala dece i bila je sa nama, kao i \u0107erka mog mu\u017ea. Moj je mu\u017e imao \u0107erku iz prvog braka. Bila je i jedna kom\u0161inica sa mu\u017eem i njena deca. Svi mi na tom traktoru, kao i jedna starija kom\u0161inica. Bilo nas je devetoro na traktoru, svi iz Re\u010dana. Ni\u0161ta drugo nismo poneli. Imali smo ne\u0161to novca sa sobom, ali nismo znali kuda idemo. Kada smo stigli u Suvu Reku, nisu nam dozvoljavali da do\u0111emo ovde. U Pri\u0161tini smo jednu no\u0107 spavali u hotelu, ne se\u0107am se, a zatim smo tre\u0107i dan pobegli za Srbiju. Nismo znali kuda idemo, deca su nam bila mala. Najmla\u0111a \u0107erka, Bojana, je tada imala tri i po godine, \u010detiri. Deca su bila na traktoru, tra\u017eila su mleko, a nije moglo nigde ni da se kupi, nisi znao kuda ide\u0161, gde \u0107e\u0161 spavati. Ali mora\u0161 da nastavi\u0161, stavi\u0161 sun\u0111er i spava\u0161 ili na prikolici ili ispod nje. Tako je potrajalo nekoliko dana.<\/p>\n\n\n\n

Oti\u0161li smo u Lapovo, u jednu \u0161kolu. Jednom su deca spavala na betonu, plo\u010dicama. Nakon Lapova u jedno selo, ne znam kako se zove. Zatim smo spavali tu, stigli u Kraljevo u Adrane u \u0161koli. Boravili smo mesec i po dana ili dva. \u017diveli smo u kolektivnom centru, bilo nas je vi\u0161e od 40 u dva razreda. Crveni krst nam je pomagao, davao malo hrane, vode, sun\u0111ere da spavamo. Nije imalo mesta da se okupa\u0161, istu\u0161ira\u0161, gde da okupa\u0161 decu, bilo je u\u017easno. Deca su se razbolela, imala su temperaturu, pojavio im se je herpes po rukama zbog ne\u010disto\u0107e. Ne dao Bog nikome. Ne ka\u017eem da smo samo mi, i va\u0161i su tako\u0111e pobegli. Pri\u010dala sam sa kom\u0161ijom. I va\u0161i isto, ni\u0161ta bolje od nas nisu pro\u0161li. Ali sve ovo je uradila politika.<\/p>\n\n\n\n

Zatim je do\u0161ao jedan prijatelj i na\u0161ao ku\u0107icu, ovde, u Vrnja\u010dkoj Banji. Mu\u017e je po\u010deo da radi privatno. Prvo smo se smestili u ovu ku\u0107u odmah ispod nas. Tu smo \u017eiveli tri godine. Sada tu niko ne \u017eivi. Posle smo \u017eiveli privatno na nekoliko mesta ovde u Vrnja\u010dkoj Banji i kada smo prodali imovinu na Kosovu smo do\u0161li u ovu ku\u0107u. Ku\u0107u na Kosovu su nam sru\u0161ili, ali nam je kom\u0161ija kupio zemlju. Nije moglo druga\u010dije jer je ar zemlje ovde veoma skup.<\/p>\n\n\n\n

22. septembra 1998. godine, mada je bolje da ne pamtim taj dan, moj sin Sre\u0107ko je krenuo u \u0161kolu. I\u0161ao je u \u0161kolu u Suvoj Reci. Taj dan nikada ne\u0107u zaboraviti dok i ja ne odem kod njega. Krenuo je ujutro autobusom. Oko pola dvanaest sam videla da se vra\u0107a ku\u0107i zajedno sa mojom tetkom. Ona je \u017eivela jedno \u010detiri kilometara iznad. Video ju je da \u010deka autobus za selo Movljane i pitao je: \u201e\u0160ta radi\u0161 ovde tetka\u201c. A ona mu je rekla: \u201e\u010cekam autobus sine, da odem gore\u201c. On je tra\u017eio od razredne da ga pusti pa su zajedno do\u0161li pe\u0161ke. Ispratio ju je. Ja sam ih videla kako dolaze. \u201eZa\u0161to si napustio \u0161kolu?\u201c, pitala sam ga, a on mi je odgovorio: \u201eBilo mi je \u017eao tetke pa sam do\u0161ao sa njom\u201c. \u201eDobro\u201c, rekla sam mu. Spremila sam kafu da popijemo sa tetkom. Nije pro\u0161ao ni sat kada je do\u0161lo vreme za autobus pa je ona oti\u0161la.<\/p>\n\n\n\n

Do\u0161ao mi je brat Boban sa suprugom i dve \u0107erke u kolima u posetu i da bi ostavio kod mene \u017eenu brata koji je u Zrenjaninu kako bi oti\u0161ao u posetu drugoj tetki u Movljanu. Ja sam mu rekla: \u201eJel vidi\u0161 kakvo je stanje, nemoj dalje da ide\u0161 jer tebe ne poznaju, a nas mo\u017eda neko da jer nas poznaju kao kom\u0161ije, a mo\u017eda nas i oslobode, dok si ti sada do\u0161ao iz Bratutina, sigurno te ne\u0107e pustiti da ode\u0161\u201c. Rekao je: \u201eNe, sada nema ni\u0161ta. Evo oti\u0161ao je ovaj zet sa onim drugim autobusom, idem i ja i vrati\u0107u se brzo\u201c. Ja sam insistirala da ne ode. Nije hteo da me poslu\u0161a i oti\u0161ao je. Moj sin je po\u010deo da pla\u010de za njim, da bi i on i\u0161ao sa njim. Rekla sam mu: \u201eNemoj sine, vidi\u0161 kakva je situacija, nemoj da ide\u0161 tamo\u201c. Rekao mi je: \u201eAli ja idem svaki dan u \u0161kolu i niko me ne dira\u201c. \u201eDa, ali ti ide\u0161 sam, kao dete. Nemoj da ide\u0161 sa ujakom\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Me\u0111utim, moj brat kada ga je video da pla\u010de se vratio da ga povede. Ja sam mu rekla: \u201eNemoj slu\u010dajno, ne mo\u017ee da ide\u201c. Rekao je: \u201eKako da ne? Da ga ostavim ovde uplakanog, a sam odem?\u201c Pru\u017eio mu je ruku do vozila i oti\u0161li su.<\/p>\n\n\n\n

Mogu re\u0107i, ako me neko pita, koje pantalone, koju bluzu, koje cipele je nosio tog dana. Svega se se\u0107am.<\/p>\n\n\n\n

Nije pro\u0161lo ni sat vremena i do\u0161ao mi je mu\u017e. Video je nevestu sa dvoje dece, a ona je bila trudna sa najmla\u0111om. Pitao je: \u201eGde su Boban i Sre\u0107ko?\u201c, rekla sam mu: \u201eOdo\u0161e za Movljane\u201c. A on mi je odgovorio: \u201eVi\u0161e nikada ih ne\u0107e\u0161 videti\u201c. Pitala sam ga: \u201eKako ih vi\u0161e nikada ne\u0107u videti?\u201c, a on mi je odgovorio: \u201eEto, vide\u0107e\u0161, kidnapova\u0107e ih jer znaju ko prolazi. Na\u0161e iz sela ih ne\u0107e dirati, ali ko god do\u0111e izvan sela, sto posto, garantovano\u201c. Tako se je i desilo.<\/p>\n\n\n\n

Zatim smo obavestili MUP i oni su oti\u0161li gore, ali nikada vi\u0161e ni\u0161ta nismo saznali, nikada ni\u0161ta. Oni bi nam govorili: \u201eNe\u0107e da diraju sina, on je dete, dok je drugi stariji. Ali, ne\u0107e ga pustiti da ne ka\u017ee ko su\u201c. Oni su bili i iz na\u0161eg sela, \u201e\u0161iptari\u201c. Sina, da je bio sam, bi sigurno oslobodili, ali zbog drugog ga nisu oslobodili.<\/p>\n\n\n\n

Zatim sam i\u0161la u Prizren i svuda, koliko sam bila u mogu\u0107nosti, dok sam bila na Kosovu. Svaki dan sam i\u0161la, i u Pri\u0161tinu i u Beograd. Nema mesta gde nismo i\u0161li.<\/p>\n\n\n\n

Ovi na\u0161i su \u017eiveli u Movljanu. I tu su bile dve nacionalnosti, Albanci i Srbi. Oni su imali propusnice. To nisu smeli nama da ka\u017eu, ve\u0107 samo onima koji su bili iz tog sela. Oni su imali nekakve propusnice, mogli su da idu do Suve Reke i da se vrate. Mi smo mogli da idemo do gore, dok iz drugih op\u0161tina nisu mogli da idu. I tako se je i desilo jer je on do\u0161ao iz Bratutina u Suvoj Reci, \u0161to je druga sredina. Plus, bio je u uniformi, to je najgore. Verovatno su mu rekli: \u201e\u0160ta si sada do\u0161ao policajac?\u201c Verovatno su mislili da \u017eeli da ubije nekog.<\/p>\n\n\n\n

Kidnaperi su bili mo\u017eda iz tre\u0107e ku\u0107e od na\u0161e jer je glava bio neka vrsta oficira u OVK. Kada smo rekli njemu, odgovorio nam je: \u201eNisam bio ja\u201c. To je na\u0161 sused koji radi u Italiji. Svi porodi\u010dno rade tamo. Rekao je mu\u017eu: \u201eDa sam ja bio u toj grupi i da sam video tvog sina, oslobodio bih ga, ali bila je druga grupa\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Sa ovim kom\u0161ijom smo se sastali pre jedno \u0161est godina na Merdaru jer je on kupio deo na\u0161e livade i do\u0161ao je da nam donese pare, zbog toga smo morali da se sastanemo. On je doneo pare, jedva ih je sakupio, pa sam ja oti\u0161la da potpi\u0161em da mo\u017ee da prevede livadu na njegovo ime.<\/p>\n\n\n\n

Moja sestra Mikica je imala 23 godine kada su joj ubili mu\u017ea. I ona se je udala mlada. \u017divela je preko puta mene, u Re\u010danu, u istom selu. Mu\u017e joj je radio kao podoficir u vojsci. Godinama je bio tu i morao je da pose\u0107uje vojsku na terenu. Njih je bilo pet osoba u vozilu. Ubili su ga iz zamke, kao i sve ostale u kolima. I ona je pobegla sa porodicom kada smo i mi pobegli. Svekar i svekrva su ostali da \u017eive u Kraljevu, dok je ona nakon nekoliko godina do\u0161la u Vrnja\u010dku Banju i svekar je kupio jednu ku\u0107u ovde.<\/p>\n\n\n\n

Sre\u0107ka vidim u snovima stalno, ali uvek ga vidim malog. Ne mogu da ga zamislim odraslog jer bi sada imao 35 godina. To ne mogu, ali ga uvek vidim dok je bio mali.<\/p>\n\n\n\n

Dok sam bila na Kosovu i imala kontakt sa ovima iz UNMIK-a koji su radili u Prizrenu, imala sam neku nadu da je sin \u017eiv negde. A za brata se nisam nadala jer sam \u010dula da je ranjen u vozilu. On je bio policajac rezervista, zbog toga sam bila sigurna da nije \u017eiv, ali sam se nadala za sina. Jer je on dete, nikome nije ni\u0161ta lo\u0111e u\u010dinio. Tako sam se nadala, ako ne \u010dini\u0161 zlo, ne\u0107e ni tebi. Ako ne uznemirava\u0161, ne\u0107e ni tebe taj da uznemirava. Ako si uradio ne\u0161to, normalno da \u0107e i tebi. Ali, otkako sam do\u0161la ovde da budem iskrena izgubila sam nadu jer je pro\u0161lo puno godina. Da je \u017eiv, prona\u0161ao bi na\u010din da se javi.<\/p>\n\n\n\n

Bratovo vozilo, Ladu, smo na\u0161li nakon mesec i po dana, negde oko trideset kilometara van sela. Na\u0161li smo ga kada je pro\u0161la vojska. Videlo se je gde je u\u0161ao metak. A za sina su govorili da je bio iza, ali ne sa voza\u010deve strane. Sada ne mogu ni\u0161ta da ka\u017eem, samo da naga\u0111am, ali ne znam \u0161ta se je desilo.<\/p>\n\n\n\n

Danima sam bila u te\u0161koj depresiji. Pila sam puno lekova, a \u010dak i dan danas kada je sinov ro\u0111endan, kada je neki praznik, uvek se ose\u0107am lo\u0161e. Danima, samo \u010deka\u0161, misli\u0161 da \u0107e iza\u0107i odnekuda. I ostala deca su te\u0161ko do\u017eivela ovo i dogovorili su se me\u0111u sobom da ko god dobije sina prvi, da mu da ime Sre\u0107ko. I sin je dobio prvo dete, ja nisam htela da se me\u0161am, samo sam \u0107utala, ali on je dao ime sinu Sre\u0107ko. To je najbolnija ta\u010dka mog \u017eivota. Me\u0111utim, ose\u0107am se sre\u0107na kada zovem unuka tim imenom. Kako da ka\u017eem, \u010dini mi se kao da sada vidim mog sina u njemu.<\/p>\n\n\n\n

Sada \u017eivimo normalno. Ja radim kao kuvarica ve\u0107 godinama. I deca rade. I ovde smo se sna\u0161li. Deca imaju dru\u0161tvo, poma\u017eu jedno-drugom. Na po\u010detku je bilo veoma te\u0161ko. I\u0161li su ko guske u magli. Nepoznata sredina.<\/p>\n\n\n\n

Mu\u017e je radio u \u201eBalkanu\u201c, zatim je ovde primao minimalac, \u0161to mu do\u0111e osam i po hiljada mese\u010dno i radio je sa traktorom, privatno, kada bi ga neko unajmio, a radio je i sa gra\u0111evinom koliko je mogao. Zatim se je desilo da je pao lo\u0161e i udario glavu i umro na mestu, ovde, u ovoj ku\u0107i. Okliznuo se je i pao. Kada sam se probudila ujutru, sin mi je rekao: \u201eTata je pao\u201c. \u201ePa digni ga\u201c, rekla sam mu. \u201eOn je umro\u201c, odgovorio mi je on. Nikada u \u017eivotu nije uzimao lekove, nikada nije i\u0161ao kod lekara, nije imao ni zdravstveni karton. Nije bio ni bolestan, niti je imao bolove, ni\u0161ta.<\/p>\n\n\n\n

To je stres, ne dao Bog. Zatim, \u010dim je pro\u0161ao taj stres, umrli su mi otac i majka. Dakle, stres za stresom, ne dao Bog da se nekome desi ono \u0161ta se meni desilo. Nadam se da svi budu dobro, po\u0161tuju jedni-druge, cene, sara\u0111uju, \u017eive dobro.<\/p>\n\n\n\n

Da smo imali neku imovinu ovde na vreme, ne bih \u017eivela pod kiriju jer smo devet i po godina \u017eiveli pod kirijom. Svaki mesec, to \u0161to zaradi\u0161 treba\u0161 da da\u0161 za kiriju. Tada je kirija bila 120 evra, a gde su struja, voda, hrana, ode\u0107a i obu\u0107a, deca u \u0161kolu.<\/p>\n\n\n\n

Bila bi sre\u0107nija da sutra mogu da uradim ne\u0161to u mestu gde sam rodila decu. Ako ni\u0161ta drugo, najmanje da odem vikendom, ostanem na mesec ili dva i vratim se. Me\u0111utim, ne mo\u017ee\u0161 to sama da uradi\u0161, ako se ne vrate i drugi. Ali, ako bi se vratilo kako smo \u017eiveli ranije u selu, sto posto bi se vratila. I kom\u0161iji sam rekla: \u201e\u017dao mi je \u0161to je mu\u017e prodao zemlju, ja bi ovde napravila vikendicu ili bilo \u0161ta i dolazila bi najmanje jednom mese\u010dno\u201c. A on mi je rekao: \u201eMo\u017ee\u0161 da do\u0111e\u0161 kod nas kad god ho\u0107e\u0161\u201c. Me\u0111utim, to nije re\u0161enje. Druga\u010dije je kada ima\u0161 tvoju ku\u0107u.<\/p>\n\n\n\n

Nisam bila vi\u0161e u Re\u010danu, nisam mogla, te\u0161ko mi je. Ali sam se srela sa kom\u0161ijom na Merdaru. Jo\u0161 dr\u017eim kontakte sa njim. Kao i sa jo\u0161 jednim. Sa ovih dvoje se redovno \u010dujemo. Uvek su korektni. Ka\u017eu: \u201eAko ti zatreba ne\u0161to, slobodno nam reci\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Moj sin, mla\u0111i, \u010desto ide na Kosovo i radi sa nekim ma\u0161inama. Ide i stariji, ali re\u0111e. Svuda, i u Pri\u0161tinu i u Pe\u0107. Pravi neke ma\u0161ine i ide na Kosovo da radi. Posetili su i Re\u010dane. Ka\u017eu da je ku\u0107u pokrila trava, nema ni\u010dega. Crkva je sru\u0161ena \u201999. i sve spomenike su sru\u0161ili. Celo groblje je sru\u0161eno.<\/p>\n\n\n\n

I\u0161ao je stariji sin sa mu\u017eem dok je bio \u017eiv. Mu\u017e je svake godine i\u0161ao u selo, dok je meni bilo veoma te\u0161ko. Deca mi nisu dala da idem. Znala su da mnogo patim i jedva sam krenula i ja na Kosovo nakon dugo vremena. Morala sam zbog dokumenata. Tada, kad smo prodali zemlju, morala sam da potpi\u0161em i ja kod notara.<\/p>\n\n\n\n

Danas ne \u017eelim ni\u0161ta drugo, samo da saznam istinu. To bi bila najve\u0107a pravda za mene. Samo istina i ni\u0161ta drugo! Jer to dete nije znalo ni\u0161ta, nikoga nije naudilo, ni ono, ni ja, ni mu\u017e.<\/p>\n\n\n\n

Sin je bio odli\u010dan \u0111ak. Ponekada vrlo dobar, ponekada odli\u010dan. Dobro dete, mirno dete. Izuzetno. A \u0161ta je on znao? Tada je imao trinaest i po godina. Nije bio kao sada, da deca imaju mobilne telefone. Tada je imalo dru\u017eenja, igranja loptom, sve normalno.<\/p>\n\n\n\n

Ja li\u010dno sam spasla decu tog kom\u0161ije kada je o\u010di\u0161\u0107eno to selo. Deca su presko\u010dila ogradu, pre\u0161la u moje dvori\u0161te i govorila su: \u201eMolimo te, spasi nas\u201c. Ja sam ih odvela u moju sobu, rizikovala moju porodicu i moju decu kako bi spasla njih. Ali, dete kao dete nije krivo. Bila su to deca dvoje kom\u0161ija, jednom je ku\u0107a iza moje, drugom ispod. Uvela sam ih u moju sobu, ostavila sa mojom decom. Do\u0161la je vojska i rekla: \u201eDa vidimo da li je neko ovde!\u201c, \u201eNema nikoga, samo moja deca\u201c, odgovorila sam im. A \u0161ta da su videli tih dvoje gore i da mi je neko rekao: \u201eJa se borim, tvoji su kidnapovani, a ti spasava\u0161 njihovu decu\u201c. Mogla sam da rizikujem \u017eivot i mojoj deci, kao i moj. Ali to je bilo ja\u010de od mene, morala sam da spasim tu decu. Bilo je ja\u010de od mene. Kako da ga vidim da pla\u010de i ne spasim ga?<\/p>\n\n\n\n

\u010cula sam se i sa njihovim roditeljima. Stalno razgovaramo, na dva-tri meseca obavezno. Taj kom\u0161ija je mnogo stariji od mene, ali smo stalno u kontaktu.<\/p>\n\n\n\n

Njegova deca rade u \u0160vajcarskoj. Uvek mi ka\u017eu: \u201eMi tebi dugujemo \u017eivot. To \u0161to si ti uradila, ne bi niko uradio\u201c. Iako sam tada imala 32 godine, uop\u0161te nisam razmi\u0161ljala o drugoj porodici, jer mi je bilo veoma te\u0161ko, jer zamislite, to su deca, nisu kriva. Nikome nisu naudila. Ako sam ja kriva, ako si ti kriv, ona nisu kriva. Kome su \u0161ta ona u\u010dinila?<\/p>\n\n\n\n

I moj brat Boban je bio izuzetno dobar \u010dovek. Bio je vojnik u Hrvatskoj kada je bilo najgore. Jedva je izvukao \u017eivu glavu kada je po\u010deo rat. Zatim se je spasao odatle i do\u0161ao u Bratutin, u rezervni sastav. Bio je dobar sa svima, nije se sva\u0111ao ni sa kim, nikada. Kao \u0161to su va\u0161i morali da idu u OVK, tako su i na\u0161i morali da idu u vojsku. Ali nije kriv \u0161to je morao da se uniformi\u0161e. Nema ho\u0107u-ne\u0107u. Pozovu te u MUP i mora\u0161 da potpi\u0161e\u0161 i obu\u010de\u0161 se, bez protivljenja. Situacija je bila takva. Posle ti ne mo\u017ee\u0161 da me gleda\u0161, ja ne mogu da te vidim o\u010dima. Koji je razlog? Te\u0161ko, ali \u0161ta da se radi?<\/p>\n\n\n\n

Zatim do\u0111e\u0161 ovde u Srbiju, sve nepoznato, sve od po\u010detka dok ne stvori\u0161 ne\u0161to. Ovde su nas prihvatili, ali uvek na nas gledaju kao na strane. I to je normalno. Sada smo skoro pola-pola ovde u Banji, a najvi\u0161e ih je u Kraljevu. Ali opet, evo moja deca imaju stvarno dobro dru\u0161tvo i ja imam koleginice ovde, ne gledaju nas onako nimalo. Ali na po\u010detku da, dok nas nisu upoznali. Dok ne vide ko si, \u0161ta si.<\/p>\n\n\n\n

Evo sada i najmla\u0111a \u0107erka ima svoje dru\u0161tvo. Po\u010detak je bio veoma te\u017eak, ali u pitanju je 20 godina, nije malo.<\/p>\n\n\n\n

Najvi\u0161e krivim sebe jer sam mogla da spasim sina. A najvi\u0161e bih \u017eelela na svetu da znam gde mu je grob.<\/p>\n\n\n\n

Danas ka\u017eem da ga je sudbina povukla, izgleda da je bilo tako napisano, da ode sa ujakom i da i on zajedno izgubi glavu. Tako ja to vidim. Da ga istoga dana vidim posle \u0161kole, da mi nestane \u017eivot, da sretne tetku, da prope\u0161a\u010di \u010detiri kilometra, da mi tog dana do\u0111e i brat, da krenu zajedno tog dana i da bude ubijen istog dana.<\/p>\n\n\n\n

Kada bi popio malo, moj mu\u017e bi mi uvek prebacivao: \u201eTvoj mi je brat izgubio sina!\u201c. Eh, to mi \u010dini jo\u0161 te\u017eim, jo\u0161 te\u017eim. Da je znao, ni on sam ne bi oti\u0161ao. Najte\u017ee u \u017eivotu mi bi mi bilo kada bi mi to rekao. Sa jedne strane brat, sa druge sin, ne dao Bog da se ikome u \u017eivotu desi ono \u0161to se desilo meni. Nikome! Oti\u0161la mi je majka, i otac, od bola.<\/p>\n\n\n\n

Dolazili su dva-tri puta, uzeli su nam krv, da vide za ono, DNK. Ali do sada ni\u0161ta. Desilo se je, ne kod Velike Ho\u010de ve\u0107 kod drugog mesta, i tamo ima puno kidnapovanih, da su kidnapovana dva brata, \u010ditava porodica od dvanaest \u010dlanova i da je imalo tela, koja su sada prona\u0111ena i sahranjeni su u Beogradu, na\u0161li su ih. Ali mene do sada nisu zvali za ni\u0161ta. Dok smo \u017eiveli tamo su dolazili, uzimali krv, ako na\u0111u neko telo ili ne\u0161to. Zatim smo i\u0161li na Kosovo da pogledamo ode\u0107u, da ne prepoznamo ne\u0161to od na\u0161ih. Nismo na\u0161li ni\u0161ta. A u selu u kojem sam \u017eivela ja je kidnapovano \u0161estoro: dva brata, brat od tetke, kom\u0161ija i moj sin, svi su kidnapovani iz ovog sela. Ostali su kidnapovani mesec dana pre mog sina. Jedan je bio vojno lice. On je bio bolestan, i\u0161ao je za Beograd, njegov brat i brat od tetke su ga preuzeli u Beogradu da ga vrate za Dulje i tu su ih kidnapovali.<\/p>\n\n\n\n

Za Vladu imam \u0161ta da ka\u017eem: neka nam na\u0111u re\u0161enje, neka nam pomognu da saznamo bilo \u0161ta u vezi na\u0161ih. I na\u0161a i va\u0161a Vlada. \u010cak i da mi sagrade neboder, ne treba mi ni\u0161ta, samo mi treba da saznam \u0161ta je bilo sa njima. To je jedina poruka. To bi bilo moje najve\u0107e bogatstvo, da saznam, da znam da li je \u017eiv ili mrtav i da odem i zapalim mu sve\u0107u, a ako je \u017eiv, da znam da je \u017eiv. Me\u0111utim, ne znam ni\u0161ta. Ubija te nesigurnost rata, to je najgore. Ako su ga ubili, da znam gde su mu kosti.<\/p>\n\n\n\n

A posle, ne \u017euta ku\u0107a, ne ona tamo, samo podi\u017ee tenzije. Niko ne govori istinu. Ne mogu da ka\u017eem da nije imalo i sa va\u0161e strane. I kod vas ima dosta ubijenih. Svesna sam toga. Mo\u017eda onog koji nije uradio ni\u0161ta, mo\u017eda su ba\u0161 njega ubili. Ne mogu da ka\u017eem samo za mog, da se sazna za mojeg a da se ne brinem za druge. Ne. Za sve! To je moja poruka, da se sazna za sve. Da jednom iza\u0111e istina i vidi se, da se sazna sudbina tih porodica. Zna\u010di, ne da ka\u017eem samo za srpske ili muslimanske porodice, ve\u0107 za sve.<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Pri\u010da je deo knjige \u201cOteto detinjstvo: ispovesti dece tokom rata\u201d i objavljena je kao deo aktivnosti civilnog sektora na Kosovu, organizovane s ciljem da se obele\u017ei Me\u0111unarodni dan\u00a0prisilnih nestanaka\u00a0–\u00a030.\u00a0august\u00a02023. Knjiga je izdata u partnerstvu forumZFD program na Kosovu i Resursnog centra za nestale lice, uz podr\u0161ku nema\u010dkog ministarstva za razvoj i saradnju (BMZ) i ambasade \u0160vajcarske na Kosovu. Pri\u0161tina, 2022.<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Zorica ka\u017ee da su Srbi lepo \u017eiveli u me\u0161ovitom selu sa Albancima. Do 1998. Se\u0107a se da je u to vreme dr\u017eava Srbija uniformisala kao rezerviste sposobne Srbe po selima. Ovo je u velikoj meri prepla\u0161ilo albanske kom\u0161ije. Dve zajednice u selu, koje su nekada \u010destitale praznike jedna-drugoj, pile vodu iz istog bunara i delili beri\u0107et zemlje, su postale \u201eda […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":8397,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[54],"tags":[],"class_list":["post-8399","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-blog-bhs"],"acf":[],"yoast_head":"\nOti\u0161ao je sa ujakom da i on izgubi glavu - DWP-BALKAN<\/title>\n<meta name=\"robots\" content=\"noindex, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"en_US\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"Oti\u0161ao je sa ujakom da i on izgubi glavu - DWP-BALKAN\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"Zorica ka\u017ee da su Srbi lepo \u017eiveli u me\u0161ovitom selu sa Albancima. Do 1998. Se\u0107a se da je u to vreme dr\u017eava Srbija uniformisala kao rezerviste sposobne Srbe po selima. Ovo je u velikoj meri prepla\u0161ilo albanske kom\u0161ije. Dve zajednice u selu, koje su nekada \u010destitale praznike jedna-drugoj, pile vodu iz istog bunara i delili beri\u0107et zemlje, su postale \u201eda […]\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/otisao-je-sa-ujakom-da-i-on-izgubi-glavu\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"DWP-BALKAN\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2023-08-30T11:50:39+00:00\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2023-08-30T11:50:41+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-content\/uploads\/2023\/08\/DSC00962-scaled.jpg\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"2560\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"1707\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:type\" content=\"image\/jpeg\" \/>\n<meta name=\"author\" content=\"Vojvoda\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"Written by\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"Vojvoda\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"Est. reading time\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"26 minutes\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\\\/\\\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"Article\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/otisao-je-sa-ujakom-da-i-on-izgubi-glavu\\\/#article\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/otisao-je-sa-ujakom-da-i-on-izgubi-glavu\\\/\"},\"author\":{\"name\":\"Vojvoda\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/d093aa3a1785f571f1c01565fa9b1597\"},\"headline\":\"Oti\u0161ao je sa ujakom da i on izgubi glavu\",\"datePublished\":\"2023-08-30T11:50:39+00:00\",\"dateModified\":\"2023-08-30T11:50:41+00:00\",\"mainEntityOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/otisao-je-sa-ujakom-da-i-on-izgubi-glavu\\\/\"},\"wordCount\":5157,\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/otisao-je-sa-ujakom-da-i-on-izgubi-glavu\\\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2023\\\/08\\\/DSC00962-scaled.jpg\",\"articleSection\":[\"BLOG-BHS\"],\"inLanguage\":\"en-US\"},{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/otisao-je-sa-ujakom-da-i-on-izgubi-glavu\\\/\",\"url\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/otisao-je-sa-ujakom-da-i-on-izgubi-glavu\\\/\",\"name\":\"Oti\u0161ao je sa ujakom da i on izgubi glavu - DWP-BALKAN\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/otisao-je-sa-ujakom-da-i-on-izgubi-glavu\\\/#primaryimage\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/otisao-je-sa-ujakom-da-i-on-izgubi-glavu\\\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2023\\\/08\\\/DSC00962-scaled.jpg\",\"datePublished\":\"2023-08-30T11:50:39+00:00\",\"dateModified\":\"2023-08-30T11:50:41+00:00\",\"author\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/d093aa3a1785f571f1c01565fa9b1597\"},\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/otisao-je-sa-ujakom-da-i-on-izgubi-glavu\\\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"en-US\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/otisao-je-sa-ujakom-da-i-on-izgubi-glavu\\\/\"]}]},{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"en-US\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/otisao-je-sa-ujakom-da-i-on-izgubi-glavu\\\/#primaryimage\",\"url\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2023\\\/08\\\/DSC00962-scaled.jpg\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2023\\\/08\\\/DSC00962-scaled.jpg\",\"width\":2560,\"height\":1707},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/bs\\\/otisao-je-sa-ujakom-da-i-on-izgubi-glavu\\\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"Home\",\"item\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"Oti\u0161ao je sa ujakom da i on izgubi glavu\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/#website\",\"url\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/\",\"name\":\"DWP-BALKAN\",\"description\":\"\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":{\"@type\":\"PropertyValueSpecification\",\"valueRequired\":true,\"valueName\":\"search_term_string\"}}],\"inLanguage\":\"en-US\"},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/d093aa3a1785f571f1c01565fa9b1597\",\"name\":\"Vojvoda\",\"image\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"en-US\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/secure.gravatar.com\\\/avatar\\\/4d646f8928dce1fb4f59c9d8eea112a40a61ab658a803881e93ffd49e796e3b6?s=96&d=mm&r=g\",\"url\":\"https:\\\/\\\/secure.gravatar.com\\\/avatar\\\/4d646f8928dce1fb4f59c9d8eea112a40a61ab658a803881e93ffd49e796e3b6?s=96&d=mm&r=g\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/secure.gravatar.com\\\/avatar\\\/4d646f8928dce1fb4f59c9d8eea112a40a61ab658a803881e93ffd49e796e3b6?s=96&d=mm&r=g\",\"caption\":\"Vojvoda\"},\"url\":\"https:\\\/\\\/dwp-balkan.org\\\/staging\\\/author\\\/vojvoda\\\/\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"Oti\u0161ao je sa ujakom da i on izgubi glavu - DWP-BALKAN","robots":{"index":"noindex","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"og_locale":"en_US","og_type":"article","og_title":"Oti\u0161ao je sa ujakom da i on izgubi glavu - DWP-BALKAN","og_description":"Zorica ka\u017ee da su Srbi lepo \u017eiveli u me\u0161ovitom selu sa Albancima. Do 1998. Se\u0107a se da je u to vreme dr\u017eava Srbija uniformisala kao rezerviste sposobne Srbe po selima. Ovo je u velikoj meri prepla\u0161ilo albanske kom\u0161ije. Dve zajednice u selu, koje su nekada \u010destitale praznike jedna-drugoj, pile vodu iz istog bunara i delili beri\u0107et zemlje, su postale \u201eda […]","og_url":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/otisao-je-sa-ujakom-da-i-on-izgubi-glavu\/","og_site_name":"DWP-BALKAN","article_published_time":"2023-08-30T11:50:39+00:00","article_modified_time":"2023-08-30T11:50:41+00:00","og_image":[{"width":2560,"height":1707,"url":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-content\/uploads\/2023\/08\/DSC00962-scaled.jpg","type":"image\/jpeg"}],"author":"Vojvoda","twitter_card":"summary_large_image","twitter_misc":{"Written by":"Vojvoda","Est. reading time":"26 minutes"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"Article","@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/otisao-je-sa-ujakom-da-i-on-izgubi-glavu\/#article","isPartOf":{"@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/otisao-je-sa-ujakom-da-i-on-izgubi-glavu\/"},"author":{"name":"Vojvoda","@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/#\/schema\/person\/d093aa3a1785f571f1c01565fa9b1597"},"headline":"Oti\u0161ao je sa ujakom da i on izgubi glavu","datePublished":"2023-08-30T11:50:39+00:00","dateModified":"2023-08-30T11:50:41+00:00","mainEntityOfPage":{"@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/otisao-je-sa-ujakom-da-i-on-izgubi-glavu\/"},"wordCount":5157,"image":{"@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/otisao-je-sa-ujakom-da-i-on-izgubi-glavu\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-content\/uploads\/2023\/08\/DSC00962-scaled.jpg","articleSection":["BLOG-BHS"],"inLanguage":"en-US"},{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/otisao-je-sa-ujakom-da-i-on-izgubi-glavu\/","url":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/otisao-je-sa-ujakom-da-i-on-izgubi-glavu\/","name":"Oti\u0161ao je sa ujakom da i on izgubi glavu - DWP-BALKAN","isPartOf":{"@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/#website"},"primaryImageOfPage":{"@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/otisao-je-sa-ujakom-da-i-on-izgubi-glavu\/#primaryimage"},"image":{"@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/otisao-je-sa-ujakom-da-i-on-izgubi-glavu\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-content\/uploads\/2023\/08\/DSC00962-scaled.jpg","datePublished":"2023-08-30T11:50:39+00:00","dateModified":"2023-08-30T11:50:41+00:00","author":{"@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/#\/schema\/person\/d093aa3a1785f571f1c01565fa9b1597"},"breadcrumb":{"@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/otisao-je-sa-ujakom-da-i-on-izgubi-glavu\/#breadcrumb"},"inLanguage":"en-US","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/otisao-je-sa-ujakom-da-i-on-izgubi-glavu\/"]}]},{"@type":"ImageObject","inLanguage":"en-US","@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/otisao-je-sa-ujakom-da-i-on-izgubi-glavu\/#primaryimage","url":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-content\/uploads\/2023\/08\/DSC00962-scaled.jpg","contentUrl":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-content\/uploads\/2023\/08\/DSC00962-scaled.jpg","width":2560,"height":1707},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/bs\/otisao-je-sa-ujakom-da-i-on-izgubi-glavu\/#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"Home","item":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"Oti\u0161ao je sa ujakom da i on izgubi glavu"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/#website","url":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/","name":"DWP-BALKAN","description":"","potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/?s={search_term_string}"},"query-input":{"@type":"PropertyValueSpecification","valueRequired":true,"valueName":"search_term_string"}}],"inLanguage":"en-US"},{"@type":"Person","@id":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/#\/schema\/person\/d093aa3a1785f571f1c01565fa9b1597","name":"Vojvoda","image":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"en-US","@id":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/4d646f8928dce1fb4f59c9d8eea112a40a61ab658a803881e93ffd49e796e3b6?s=96&d=mm&r=g","url":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/4d646f8928dce1fb4f59c9d8eea112a40a61ab658a803881e93ffd49e796e3b6?s=96&d=mm&r=g","contentUrl":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/4d646f8928dce1fb4f59c9d8eea112a40a61ab658a803881e93ffd49e796e3b6?s=96&d=mm&r=g","caption":"Vojvoda"},"url":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/author\/vojvoda\/"}]}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8399","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=8399"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8399\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":8400,"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8399\/revisions\/8400"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/media\/8397"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=8399"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=8399"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dwp-balkan.org\/staging\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=8399"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}