Region Zapadnog Balkana je kroz istoriju bio veoma kompleksan. Prema nekim mišljenjima, Balkan je proizveo više istorije nego što može da konzumira, što je i izvorište odnosno casus belli brojnih konflikata devedesetih. Međutim, za druge kritičare, kulturni diverzitet predstavlja potencijalnu pretnju regionu. Diverzitet na Balkanu odnosi se na činjenicu da nijedna od šest zemalja nije etnički homogena uprkos etničkom nasilju ili čak pokušajima „etničkog čišćenja“. U regionu postoji kulturno bogatstvo i važno je znati da kultura nije statična – sve kulture evoluiraju.
Mladi ljudi na Zapadnom Balkanu se danas susreću sa mnogim društvenim, političkim i ekonomskim pritiscima. Mnogi od ovih izazova nemaju prosta rešenja, i oblikovana su političko-populističkim narativima koji su pod uticajem nacionalističkih narativa, predrasuda i diskriminacije. Izazovi nestabilnog i rapidno promenljivog globalnog konteksta uzajamno su povezani sa nerešenim nasleđem koje proističe iz istorije nasilnog konflikta na ovom području. Mladi igraju važnu ulogu u kontekstu procesa pomirenja na Balkanu jer je današnja omladina rođena tokom i nakon ratova na Zapadnom Balkanu devedesetih. Mlade generacije su odrasle slušajući o događajima iz prošlosti i jezive zvuke konflikata tog vremena. Mnogi su i dalje izloženi međugeneracijskim traumama, nacionalističkim narativima i društvenim i obrazovnim sistemima izgrađenim na etničkoj segregaciji. Neki brinu da je današnja omladina mnogo rigidnija u pogledu identiteta i odnosa prema „drugima“, čineći društvenu koheziju i održiv mir teško ostvarivim. Drugi, pak, prepoznaju iskrenu želju među današnjim mladima da prevaziđu politike identiteta i žive normalno i otvoreno, u raznolikim i demokratskim društvima.
Mladi širom sveta igraju veoma važnu ulogu u društvenim promenama. Sve je više mladih koji pokazuju da su oni ključna i hrabra sila promene kada je reč o važnim temama poput akcija protiv klimatskih promena, ljudskih prava, zdravstva, obrazovanja, antirasizma, društvene pravde i sprečavanja nasilja. Mladi zapravo postaju pokretačka snaga za kampanje podizanja svesti i društvene akcije, glasnogovornici u svim sferama društva koji se neposredno uključuju u pronalaženje novih i boljih rešenja za izazove koji utiču na njihove živote. Oni se ne žale samo, već nude rešenja za probleme sa kojima se suočavaju. Međutim, pravo pitanje je – do koje mere su njihove ideje uvažene? Da li je političarima stalo do mladih ili ih vide prosto kao glasačko telo? Prema najnovijem izveštaju UNICEF-a „Revitalizacija zapadnog Balkana: šta misle mladi?“[1] „više od 60% mladih na zapadnom Balkanu kažu da političare nije briga šta oni misle“. Štaviše, političari su krivi jer njihove izjave često sadrže govor mržnje, te mogu da provociraju druge države na konflikt. Trenutno, generacija političara u regionu je na jedan ili drugi način doživela ili učestvovala u konfliktima devedesetih, i emotivni su zbog toga. Štaviše, viđali smo slučajeve u prošlosti kada se približe izbori a političari nemaju dobre ocene u anketama, oni su skloni tome da se okrenu nacionalizmu kroz populističke govore u pokušaju da dobiju više glasova na dan izbora. Ova praksa je loše uticala na mlade u regionu i delimično je oblikovala njihova mišljenja o suočavanju sa prošlošću na Balkanu i kretanju unapred.
Nažalost, nepredviđena kriza između Ukrajine i Rusije mogla bi da izazove ono što se zove „efekat domina“ u regionu. Uglavnom zbog prošlih investicija Rusije u regionu. Prema istraživanju Međunarodnog republikanskog instituta iz marta 2020. godine, oko 44% građana u Srbiji upoznato je sa tim ulaganjima. Institucije i vlade moraju biti pažljive u pogledu toga kako će pristupiti trenutnom ratu, u cilju izbegavanja bilo kakvih „nerešenih sukoba“ iz prošlosti u regionu.
Šta nedostaje kada je reč o uključenosti mladih u proces pomirenja?
Dva su glavna faktora koja doprinose statusu quo u regionu kada je reč o pomirenju i suočavanju sa prošlošću – porodica i škola. Naša ličnost, ponašanje i karakter formiraju se u porodici i u školi i na univerzitetu. Istorijski kontekst u kojem su odrasli naši roditelji je drugačiji od našeg i postoji taj generacijski jaz u razumevanju narativa u kojima danas živimo. Porodično okruženje je pokazatelj da li ćete odrastati sa idejama poštovanja različitosti i drugih kultura ili ćete ih doživljavati kao pretnju i stvarati predrasude pomešane sa mržnjom prema nekome ko nema isto poreklo kao vi.
S druge strane, obrazovni sistem igra ključnu ulogu u ovoj diskusiji zbog njegovog značaja u društvu da proizvodi intelektualce i priprema ih za budućnost. Međutim, postoji segregacija obrazovnog sistema u većini zemalja Zapadnog Balkana. Na primer, institucije u Severnoj Makedoniji su primenile princip „jedna škola, dve zgrade“ kako bi podelile učenike na osnovu njihove etničke pripadnosti i izbegle bilo kakve rastuće tenzije među njima. Ove beskorisne i propale politike nisu pomogle rešavanju problema između dve najveće etničke grupe u Makedoniji – etničkih Makedonaca i etničkih Albanaca, već su doprinele daljem produbljivanju i polarizaciji društva i cele države u Severnoj Makedoniji. Segregacija nikada nije rešenje, već čin kukavičluka od strane kratkovidih političara koji uvek odbijaju da se bave prošlošću. Štaviše, da bismo imali uspešan proces pomirenja u regionu, mladi moraju biti deo toga. Trenutno je ključno da se mladi u regionu angažuju u kulturi sećanja, pomirenja i dijaloga kako bi napredovali i ne bi pravili iste greške koje su pravile starije generacije.
PUT NAPRED ZA BALKAN
Verujem da su zemlje u regionu mogle da učine više i bolje u pogledu stvaranja i ponude većeg broja mehanizama razmene kako bi mladi razumeli da je diverzitet koji imamo važan adut, a ne pretnja. Međukulturne razmene su ključne za rešavanje problema iz prošlosti i spajanje mladih iz različitih zemalja kroz empatiju i solidarnost. Region je počeo da se popravlja u tom smislu uspostavljanjem Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO) 2016. godine, čiji je cilj da promoviše duh pomirenja i saradnje među mladima u regionu. Ali oni bi trebalo više da se fokusiraju na povezivanje mladih u regionu, a ne na uobičajeni birokratski posao. Da bi doprinela procesu pomirenja, takva struktura treba da uloži napore da postane pristupačnija i obezbedi okruženje pogodno za mlade.
Druga rešenja za kretanje čitavog regiona unapred u smislu pomirenja bila bi reforma obrazovnog sistema na Balkanu kako bi se poštovale druge kulture i vrednovao diverzitet koji imamo.
Štaviše, Zapadni Balkan je deo koji nedostaje EU, jer da bi Evropska unija bila kompletna čitava Evropa mora da bude njen deo. Sa integracijom u EU Balkan će biti mnogo stabilnija i razvijenija oblast.
Ja sam nepokolebljivi optimista. Verujem u svetlu budućnost i u našu sposobnost da je izgradimo zajedno. Ja sam poznati aktivista za prava studenata u Severoj Makedoniji. Ja sam bivši osnivač i rukovodilac pokreta đaka u Severnoj Makedoniji gde sam radio četiri godine. Ja sam sjajan
motivacioni govornik. U mnogim prilikama preneo sam svoja iskustva kao vođa studenata, kako osnovati pokret i kako se zalagati za nešto. Trenutno radim kao konsultant u kancelariji UNFPA-e u Skoplju i koordinator projekta u Centru za obrazovanje i razvoj.
[1] UNICEF report 2021 – Revitalising the Western Balkans: What do Young People Think? – https://bit.ly/3JxbogT
