Foto: Fahri Hiseni
Teško je komentarisati o međuetničkim odnosima u bilo kom društvu, i balkanska perspektiva u tom smislu nije nikakav izuzetak. Jedan od razloga je kompleksan istorijski kontekst unutar kog države ovog poluostrva postoje. U svakom društvu na Balkanu danas postoji jak poriv da se ka dalekoj prošlosti gleda sa naklonošću, ka vremenu „naših velikih nacija“. Naravno, svako društvo na Balkanu vidi svoje komšije kao krivce zbog kojih se danas ne može ostvariti taj ideal. To nas dovodi do ne toliko veličanstvene skorije prošlosti. Na primer, Makedonija, koja se 11 godina nakon neupečatljivog izlaska iz Jugoslavije našla suočena sa šokantnim događajima, tačnije ratovima, konfliktima i skandalima među etničkim grupama. Ljudi koji su generacijama živeli jedni pored drugih, u paralelnim svetovima, u ovom regionu.
Sa ovim različitim tumačenjima istorije u nekom će trenutku naše društvo morati da se suoči sa posledicama svojih nekadašnjih dela i predrasuda.
Treba spomenuti ovde da je svaka zemlja na Balkanu koja je učestvovala u skorašnjim ratovima i sukobima izbegla da u potpunosti uloži u jedini proces koji bi već trebalo da bude u toku. Reč je o tranzicionoj pravdi. Još uvek se nije pojavila velika volja da se ovaj proces otpočne bilo gde u regionu. U Severnoj Makedoniji je prošlo 20 godina od unutrašnjeg konflikta između dve etničke zajednice (makedonske i albanske) i do danas ovaj konflikt nije imao epilog. Imamo veoma ograničeno znanje o tome šta se zapravo desilo. Nije postojala nikakva strategija o tome kako treba pristupiti nepravdama ovog sukoba i kako ih rešiti. Umesto toga, prepušteno je ljudima da slobodno interpretiraju i donose zaključke.
U ovom tekstu ću pokušati da objektivno predstavim širu sliku odnosa između dve najosetljivije etničke grupe u Severnoj Makedoniji.
Anketa „Međuetnički odnosi u Makedoniji“ iz 2011, koju je sproveo Makedonski centar za međunarodnu saradnju, otkrila je veoma značajan rezultat, koji se i danas ignoriše u politici i medijima: Većina ljudi u ovoj zemlji veruje da su međuetnički odnosi korisni za pojedince (78,4%) i za državu Makedoniju (86%). Ovaj rezultat pokazuje da postoji želja i volja građana da se međusobno upoznaju, da uklone prepreke koje sprečavaju dobre odnose nametnute godinama, da ojačaju komunikaciju i saradnju, da ojačaju uzajamno poštovanje i poverenje. Međutim, da bi se ovo postiglo, vlada mora da pokaže veću i ozbiljniju posvećenost međuetničkim odnosima. Organizacije civilnog društva, međunarodne organizacije i strane fondacije trenutno najviše čine u pravcu promovisanja međuetničkih vrednosti u našem društvu. Država promoviše međuetničke odnose, ali nedovoljno. Treba da nas bude sramota činjenice da toliko mladih ljudi počnu da komuniciraju sa svojim vršnjacima iz drugih etničkih zajednica tek između petnaeste i dvadesete godine, i to obično tokom treninga koje organizuje civilno društvo.
To znači da je obrazovni sistem podeljen, te da ne podstiče dovoljno komunikaciju među studentima i škole da uče o inkluzivnoj kolektivnoj istoriji Makedonije. Umesto toga, pristup mnogih nastavnika istorije u osnovnim školama je da se fokusiraju isključivo na predavanja o istoriji pojedinačnih etničkih grupa, preskačući druge lekcije. Ovo se događa i u većinskim i manjinskim zajednicama. Radeći sa školama u svim etničkim zajednicama, mnogi ne vide predavanje kolektivne istorije kao neophodno!
Zbog čega je to tako? Gore pomenuto istraživanje pokazuje da je veliki deo problema u međuetničkom nepoverenju i predrasudama: 44,9 odsto ispitanika makedonske etničke pripadnosti kaže da ima predrasude prema Albancima, dok 26,5 odsto ispitanika albanske etničke pripadnosti kaže da ima predrasude prema Makedoncima. Takođe, 45,4 odsto albanskih ispitanika nema poverenje u Makedonce, dok 43,3 odsto makedonskih ispitanika nema poverenje u Albance.
Dakle, ako uzmemo pomenuto istraživanje kao sliku savremene Severne Makedonije, onda ovde i dalje postoje predrasude i nepoverenje među različitim zajednicama. Osnovni korak bi onda bila jasna volja da se ove predrasude sruše i izgrade jači međuetnički odnosi, koji bi takođe zahtevali ozbiljno investiranje svih interesnih strana.
Mladi ljudi uglavnom nasleđuju predrasude i uverenja od svojih roditelja, kao i od onlajn medija koji stvaraju razdor svojim senzacionalističkim i pristrasnim naslovima. Kako bi onda mladi iz različitih zajednica imali prilike da se upoznaju i dovedu ove predrasude u pitanje ako ne podrškom državne strategije o integraciji, koja bi uključila državu i lokalne vlasti, naše škole i civilno društvo? Strategija bi trebalo da uključi zajedničke programe za edukaciju i kooperaciju, onlajn kampanje za podizanje svesti te različite interaktivne aktivnosti za razvoj međuetničkih odnosa. U suprotnom ćemo se još godinama držati naših predrasuda i nepoverenja.
Obrazovne institucije su ključ. Trebalo bi da podstiču kritičko razmišljanje kod učenika kako bi dovele u pitanje i eliminisale predrasude i ksenofobiju među vršnjacima. Dostići momenat u kome jedna generacija studenata nije podeljena po etničkoj osnovi, već njome osnažena, zahteva kolektivnu posvećenost države, opština, škola, roditelja, građanskog društva i drugih institucija.
U Severnoj Makedoniji pozitivan primer ove ideje u praksi je partnerstvo između srednjih škola pretežno različitih etničkih pripadnosti i stvaranje zajedničkih učionica. Predavanja se vode na više jezika simultano đacima iz škola koje u tome učestvuju. Učenici iz partnerskih škola zajedno učestvuju u vannastavnim aktivnostima. Nadamo se da će ova inicijativa dobiti trajniju podršku i povećati kapacitete za izgradnju kako bi uključila sve škole Severne Makedonije.
Preko 50 odsto populacije Severne Makedonije koristi društvene mreže. Nažalost, neki ljudi koriste to da, ili preko skrivenih ili preko pravih korisničkih profila, šire govor mržnje, objavljuju provokativne mape i fotografije, pišu ksenofobične i uvredljive komentare i podstiču druge negativne situacije. Na svu sreću, društvene mreže takođe izlažu mlade porukama o izgradnji mira i člancima što im daju prostora da predlože rešenja za probleme i nedostatke koje imamo kao društvo. Ovaj prostor im dozvoljava da dele pozitivne priče o međuetničkim odnosima i alternativnim viđenjima o dalekoj i skorijoj prošlosti, što može da utiče na svest javnosti i da je podigne, te da predstave inkluzivne pristupe suočavanju s prošlošću i trenutnim podelama u društvu.
Shvatam da je bavljenje međuetničkim predrasudama i nepoverenjem u Severnoj Makedoniji veoma kompleksan proces kojem će trebati mnogo godina, međutim izbegavanje ove teme samo će otežati dijalog i saradnju među našim zajednicama u budućnosti. Kako su pokazala istraživanja, pronalaženje jedinstva u našoj bogatoj kulturnoj raznolikosti će nam koristiti, i kao pojedincima i kao čitavoj naciji.
Fahri Hiseni je diplomirani pravnik državnog univerziteta u Tetovu. Tokom osam godina bio je mirovni aktivist za ljudska prava i međuetničke integracije među mladima. Pomoćnik je na projektu „Međetnička integracija mladih u obrazovanju“ koji doprinosi poboljšanju međuetničke kohezije među mladima izgradnjom i njegovanjem demokratskih i građanskih vrijednosti i ponašanja.
