Političari na Kosovu i dalje optužuju Srbiju za genocid i zločine počinjene tokom rata, čak upozoravajući na tužbe na međunarodnim sudovima. Međutim, više od dve decenije nisu uspeli da uspostave mehanizam za prikupljanje i dokumentovanje počinjenih zločina.

Rinesa Ćori

Kada je njegova sestra, maloletna žrtva seksualnog nasilja, slučaj predala tužilaštvu ubrzo posle rata na Kosovu 1999 godine, Nafi Krasnići je čvrsto verovao da se beleže svedočenja mnogih drugih žrtava. Ali više od dve decenije kasnije, njegova sestra Vasfije Krasnići Goodman među retkima je koja svedoči, iako do sada seksualno nasilje i drugi zločini nisu prikupljeni niti dokumentovani na Kosovu.

Krasnići, koji je na čelu organizacije Pravda za sve, kaže da na Kosovu nikada nije bilo ozbiljne inicijative za istragu i dokumentovanje počinjenih zločina. “Odgovarajući proces istraživanja i dokumentacije mogao je da se uradi čak i ako nije imao primarnu misiju pravde, ali u kasnijim fazama bi takođe služio za tako nešto“, kaže Krasnići.

Prema Krasnićiju, paradoksalno je da na Kosovu još uvek nema proverenih i zvaničnih izvora za mnoge zločine počinjene tokom rata. „Ne postoje tačni i zvanični podaci. “Često postoje neproverene i nezvanične informacije o raznim zločinima“, kaže Krasnići.

Tokom drugog pokušaja, drugom u ovoj godini (2020) na nivou vlade, osnovana je radna grupa koja će pripremiti analizu koja će pomoći uspostavljanju Instituta za istraživanje ratnih zločina, dve godine nakon njegovog zatvaranja zbog “neefikasnosti“.

U maju 2020 godine, Ministarstvo pravde uspostavilo je pripremni tim za analizu uspostavljanja novog Instituta za istragu ratnih zločina, nakon što je prethodni pokušaj pokrenut pre devet godina srušen zatvaranjem instituta s obrazloženjem da nije pružio važne rezultate.

U vreme uspostavljanja ovog tima vlada na čelu sa Aljbinom Kurtijem bila je na funkciji, a odlaskom Vlade sastav pripremnog tima je ukinut.

U oktobru je vlada po drugi put osnovala radnu grupu za sprovođenje analize pripremnog procesa za uspostavljanje Instituta za istraživanje ratnih zločina.

Prema Ministarstvu pravde, ova radna grupa imaće zadatak da izvrši analizu mogućnosti uspostavljanja ovog instituta i identifikuje prakse koje se mogu koristiti u slučaju Kosova.

Takođe, prema Ministarstvu pravde, zadaci ove grupe uključuju identifikovanje najboljih uporednih praksi i odražavanje elemenata i specifičnosti koji mogu biti uključeni u slučaj Kosova.

Više od jedne decenije nakon završetka rata 1998-1999. nakon što je NATO vazdušna kampanja okončala srpski režim na Kosovu, kosovska vlada je 2011. godine osnovala Institut za istraživanje ratnih zločina kao deo Ministarstvo pravde. Mandat ovog Instituta bio je da istražuje, prikuplja, obrađuje, klasifikuje i arhivira informacije o zločinima počinjenim tokom ratnih godina na Kosovu.

Nakon sedam godina, institut je smatran nesposobnim da ispuni svoj mandat, iako bivši šef instituta, Ismet Salihu, kaže da je bilo rezultata, uprkos ozbiljnom nedostatku sredstava i osoblja.

Salihu kaže da je takav mehanizam istraživanja i dokumentovanja neophodan na Kosovu. “Nema vremena za gubljenje, jer je neophodno ponovno uspostavljanje ovog instituta. “Institut mora raditi sa povećanim kapacitetom kako bi mogao istražiti sve zločine počinjene tokom nedavnog rata na Kosovu“, rekao je Salihu.

Kaže da Institut treba hitno ponovo uspostaviti i da mu je potrebno kvalifikovano osoblje i optimalni uslovi rada. “U roku od 5 godina dokazi o zločinima moraju biti završeni, kao i Muzej rata u okviru Instituta“, dodaje on.

Kada je odlukom bivšeg premijera Ramuša Haradinaja odlučeno da se zatvori Institut za ratne zločine, rečeno je da će umesto Instituta biti osnovano Odeljenje za tranzicionu pravdu, u sastavu Ministarstva pravde. Ali ovo se još nije dogodilo.

Ministarstvo pravde upozorilo je da će se, ukoliko bude osnovan Institut za istraživanje ratnih zločina, razlikovati od prethodnog instituta, bez davanja detaljnih informacija o njegovom novom formatu.

Političari na vlasti na Kosovu i dalje optužuju Srbiju za genocid i zločine počinjene tokom 1998-1999, a čak su nekoliko puta upozoravali na tužbe na međunarodnim sudovima. Međutim, više od dve decenije nisu uspeli da omoguće prikupljanje i dokumentovanje zločina koje su počinile srpske snage.

Salihu, u vreme kada je Institut za istraživanje ratnih zločina imao samo šest članova osoblja, kaže da je zatvaranje instituta bila jedna od najvećih grešaka kosovskih vlasti. “Da je ovaj institut osnovan 2001. godine kako je trebalo, a ne 2011. godine, a zatim ponovo nestao, sada bismo imali sve dokumentovane zločine“, kaže Salihu.

Za manje od 7 godina rada, bivši Institut za istraživanje ratnih zločina objavio je devet monografija o razmerama ratnih ubistava, nestalih osoba, ekonomske štete i uništavanja kulturnog nasleđa.

Žrtve rata i njihova rodbina očekuju da zločini budu dokumentovani u potpunosti i nepristrasno isključujući etničke i političke predrasude.

Dževat Ćori iz Glogovca, koji je u ratu izgubio četiri člana porodice: braću i majku, kaže da je uspostavljanje Instituta za ratne zločine i nezavisno dokumentovanje ratnih zločina trebalo da bude primarni zadatak države i društva.

“Istraživanje i dokumentacija bili bi olakšanje porodicama žrtava svih etničkih grupa i ti bi dokumenti imali istorijski značaj za buduće generacije“, kaže Ćori.

Ovaj članak je proizvod mrežne obuke za novinarsko izveštavanje u oblasti Suočavanja sa prošlošću (SsP) /Senzibilizovanog novinarstva o sukobima, koju sprovodi program forumZFD-Kosovo. Za stavove izražene u ovom članku odgovoran je autor i oni ni na koji način ne odražavaju stavove forumZFD.