Bez obzira na političke okolnosti kroz koje su prolazile i nastavljaju da prolaze države Kosovo i Srbija, sada, na putu ka miru, trgovina između ove dve zemlje stoji među državama sa kojima se najviše sarađuje u pogledu izvoza i uvoza. Nenad Đurđević, savetnik predsednika Privredne komore Srbije je rekao da je izvoz sa Kosova u Srbiju zabeležio rast od 43 miliona evra i veći je za 47,2% u poređenju sa istim periodom tokom 2021.

Takođe, prema podacima koje je objavila Statistička agencija Kosova (SAK) u septembru ove godine, zemlje sa najvećim učešćem u izvozu su: Srbija sa 7,0 procenata, Severna Makedonija sa 4,6 procenata i Albanija sa 4,0 odsto.

Dok, što se tiče izvoza kosovskih proizvoda u Srbiju, izvoz u Srbiju dostiže 7,7%.

„U septembru 2022. je kosovski izvoz u zemlje CEFTE dostigao 28,1 miliona evra ili 36,6% ukupnog izvoza, uz povećanje od 12,1%. Glavni izvozni partneri u CEFTI su: Severna Makedonija (11,9%), Albanija (11,5%), Srbija (7,7%) i Crna Gora (4,1%)“, stoji u izveštaju.

U vezi ovoga predsednik Trgovačke i industrijske komore Kosova, Skënder Krasniqi, je rekao da Kosovo ima problema u izvozu robe u Srbiju zbog sabotaže proizvoda u Srbiji. Takođe je izneo i primedbu u vezi nesprovođenja privrednih sporazuma: „Kosovo, u kontinuitetu usled nedostatka doslednih politika u pogledu svakog sporazuma koji je sklopljen u odnosu sa zemljama regiona ili Evrope uopšteno ili i sa drugima, je imalo mnogo više negativnih posledica na povećanje uvoza, nego na povećanje izvoza Kosova. I sam CEFA sporazum, koji je potpisan pre nekoliko godina, je potpisan bez postavljanja ikakvih uslova od strane Kosova i na taj način smo imali enormni rast uvoza, dok je izvoz bio simboličan, bilo to sa zemljama CEFTE ili Evropske unije, kao i sa Turskom sa kojom smo potpisali Sporazum o slobodnoj trgovini.

Tražili smo da se ovi sporazumi revidiraju i zaštite domaći proizvodi i suočimo sa uvozom iz ovih zemalja. Što se tiče odnosa sa Srbijom, imamo veoma velike prepreke da izvozimo proizvode u Srbiju kao rezultat uslova sabotaže koju vrši država preko svojih mehanizama. Imamo prepreke da izvozimo i u evropske zemlje preko Srbije zbog uslova koje oni postavljaju u suprotnosti sa zakonom. Trebali bi da imamo stalni reciprocitet“, izneo je Krasniqi.

Sa druge strane, Nenad Đurđević, savetnik predsednika Privredne komore Srbije je rekao da je uvoz Kosova u Srbiju zabeležio rast od 43 miliona evra i sada je 47,2% veći u poređenju sa istim periodom u 2021. „Ukupna trgovina sa Kosovom je u prvom devetomesečju 2022. dostigla 392,3 miliona evra, što je za 21,6% više u poređenju sa istim periodom 2021, kada je registrovano 322,7 miliona evra. Izvoz iz Srbije je bio 349,2 miliona evra i viši je za 19% u poređenju sa istim periodom u 2021“, rekao je on. „Uvoz sa Kosova je bio 43 miliona evra i viši je za 47,2% u poređenju sa istim periodom u 2021. Suficit u prvom šestomesečju je 306,2 miliona evra“, dodao je on.

Takođe je dodao da je trgovina sa Kosovom u 2021. bila 444,9 miliona u odnosu na prethodnu godinu.

„Ukupna trgovina sa Kosovom u 2021. je 444,9 miliona evra, što je za 60,6 procenata više u poređenju sa istim periodom u 2020, kada je registrovano 277,1 miliona evra. Izvoz iz Srbije dostiže 404 miliona evra i viši je za 60,05% u poređenju sa istim periodom u 2020. Uvoz sa Kosova je bio 40,9 miliona evra i viši je za 61,3% u poređenju sa istim periodom u 2020. Suficit u 2021. je bio 363,1 miliona evra“, rekao je on.

On je govorio i o glavnim proizvodima koji se izvoze na Kosovo i na osnovu uvezene količine je rekao da prednjače pića, etanol i sirće, naftni derivati, žitarice, peći, mašine i oprema, plastika i nusproizvodi, gume i proizvodi od gume.

„Glavni proizvodi izvezeni na Kosovu tokom 2021. su: pića, etanol i sirće, naftni derivati, žitarice, peći, mašine i oprema, plastika i nusproizvodi, gume i proizvodi od gume, životinje, električni aparati, oprema i delovi, razna hrana, drva i proizvodi od drveta i ulje i proizvodi od ulja“, rekao je on.

Dok, što se tiče izvoza kosovskih proizvoda u Srbiju, on je rekao da su 2021. prevladavali proizvodi od gvožđa, čelika, kao i sveže voće. „Glavni proizvodi koji su uvezeni sa Kosova u 2021. su: proizvodi od gvožđa i čelika, sveže voće, plastika i proizvodi od plastike, guma i proizvodi od gume, koža, naftni derivati, proizvodi od voća i povrća, piće, etanol i sirće, drvena celuloza i olovo“, rekao je on.

Nenad Đurđević, savetnik predsednika Privredne komore Srbije, je dalje rekao da analiza srpskog izvoza na Kosovo ukazuje da je iz ukupnog izvoza u 2021. (404 miliona evra), učešće proizvoda klasifikovanih kao oprema za rad je 33,5 miliona evra (8,3%), učešće proizvoda za dalju proizvodnju od strane privrednih subjekata koji kupuju sirovine iz Srbije je 214,8 miliona evra (52,2%), dok je učešće robe direktno plasirane u maloprodajnim objektima 155.7 miliona evra (38,5%). „Ovi podaci ukazuju da su glavni uvoz Kosova iz Srbije roba za dalju proizvodnju od strane kosovskih preduzeća, koja to zatim plasiraju na tržište kao konačni proizvod velike vrednosti. Ovo je moguće i zbog CEFTA Sporazuma koji omogućava trgovinu oslobođenu poreza između Srbije i Kosova“; rekao je on.

Đurđević je sa druge strane takođe rekao da je postojeća struktura kosovske privrede takva da se Kosovo u velikoj meri oslanja na uvoz robe, ne samo iz Srbije, stvarajući veliki trgovački disbalans. „Najveći trgovački partneri Kosova (isti stavovi iz Srbije) su EU i zemlje koje su deo CEFTA Sporazuma“, rekao je on.

Đurđević je takođe dodao da je trgovačka privredna saradnja između Kosova i Srbije preopterećena negativnom političkom klimom. „Poslovanje između Kosova i Srbije je preopterećeno negativnom političkom klimom, nesigurnošću da preduzeća planiraju dugoročno, uvođenjem taksi i nedostatkom priznavanja niza dokumenata – dakle usklađivanja veterinarskih potvrda, nepriznavanjem deklaracije i ambalaže na proizvodima koji dolaze sa Kosova od strane srpskih organa, nametima na opeku itd“, rekao je on.

Takođe je dodao da bi prevazilaženje ovih pitanja i pitanje normalizacije odnosa između Srbije i Kosova doprinelo opštim privrednim odnosima. On je posebno naglasio uključivanje investicija i saradnju u energetskom sektoru. „Prevazilaženje ovih pitanja i pitanje normalizacije odnosa između Srbije i Kosova bi doprinelo povećanju obimu robne razmene, kao i opštim privrednim odnosima“.

Svetlana Staletović, koja je po profesiji novinarka i koja živi u Lapljem Selu, koje se graniči sa Gračanicom, je takođe rekla da u mestu u kojem ona živi postoji dobra saradnja na privrednom, kao i društvenom planu. „Pored moje kuće je pekara čiji su vlasnici Albanci i mi se odatle svaki dan snabdevamo hlebom i drugim proizvodima od brašna“, rekla je ona.

Stejanović, koja u Gračanici ima prodavnicu za dekor, je rekla da se svojom poslovnom delatnošću bavi slobodno i da nikada nije imala problema u poslovanju na Kosovu. „Već pet godina radim ovde i prodajemo dekorativne stvari. Imam klijente svih nacionalnosti i nikada nisam imala problema. Dakle, prodajemo dekorativni materijal za svadbe, kao i za druga slavlja“.

Ona je takođe rekla da ima odličnu saradnju i sa kolegama na poslu.

Dok je jedan od potrošača sa Kosova, Shpejtim Kastrati, rekao da kupuje srpske proizvode jer prema njemu imaju opravdanu cenu, kao i kvalitet. On je izdvojio Plazma keks.

„Kupujem neke od proizvoda, poput Plazme, jer imaju drugačiji ukus i drugačije su obrađeni. Mislim da je istorijsko pitanje osetljivo, ali kada je reč o hrani, to je nešto drugo“.

okruženja koje omogućava učešće OCD u kvalitetnoj izradi politika

Autor članka: Albulena Mavraj

Glavni i odgovorni urednik: Xhemajl Rexha

Ovaj članak je proizvod regionalne obuke za Suočavanje s prošlošću (SSP) i novinarstvo senzibilno na sukobe, a koji su organizovali forumZFD-Program na Kosovu i Severnoj Makedoniji. Stavovi izneti u ovom članku su isključiva odgovornost autora i ni na koji način ne odražavaju stavove forumZFD.