U Skoplju je 2. novembra makedonsko Sobranje po hitnom postupku usvojilo izmene i dopune Zakona o udruženjima i fondacijama (ZUF), koje je predložila opozicija. Ovakva sinergija između stranke na vlasti i opozicije se retko viđa. I ovo bi bio sjajan primer stavljanja javnog interesa na vrh dnevnog reda, ispred političkih i ličnih interesa, uz uvažavanje značaja omogućavanja pravnog okvira za OCD-e. Međutim, ovo je priča o još jednom brzom rešenju koje izgleda sasvim logično, čak i dobro, za one koji nisu preopterećeni dugoročnim implikacijama populističke politike.
Navedene izmene i dopune nisu propraćene u registru zbog hitnog postupka, što, ukoliko se bude primenilo, znači da izmene i dopune i zakoni ne budu otvoreni za javnu raspravu ili spoljne konsultacije. Paradoksalno, zakon koji treba da obezbedi i omogući učešće, konsultacije i promoviše građansko učešće, je izglasan na način koji sprečava primenjivanje stubova participativne demokratije.
Kako bi prikazali celu sliku, potreba za izmenama i dopunama zakona je postala neizbežna nakon javnog izliva besa koji je usledio nakon otvaranja Kulturnog centra Ivan (Vančo) Mihailov u Bitoli na proleće 2022.
Iako ga desničari u Bugarskoj smatraju nacionalnim herojem, Ivan Mihailov, koji je bio poslednji vođa tajne Unutrašnje makedonske revolucionarne organizacije, VMRO, ima veoma negativan ugled u Severnoj Makedoniji. Mihailov nije priznavao postojanje makedonskog nacionalnog identiteta kao odvojenog od bugarskog identiteta. Prema nekim istorijskim izveštajima, Mihailov je naredio nemilosrdno atentate na svoje revolucionarne sunarodnike ako ih je smatrao konkurencijom u VMRO.
Nakon otvaranja bugarskog kulturnog kluba „Ivan Mihailov“ u Bitoli u junu, javnost je saznala da se u avgustu planira otvaranje sličnog „kluba“ pod nazivom „Car Boris Treći“. Osnivači nisu tražili mišljenje Ministarstva pravde o imenu, ali su imali pismenu dozvolu za korišćenje od Carevog sina, Borisa, bivšeg bugarskog premijera Simeona Saks-Koburškog. Za slučaj sporne registracije se zainteresovalo i javno tužilaštvo. Boris Treći je bio na čelu Bugarske kada je u saradnji sa nacističkom Nemačkom zemlja učestvovala u okupaciji Jugoslavije i Grčke, a pre toga je dobila i teritoriju u Rumuniji i proširila se skoro do granica San Stefana. Otvaranje kluba je bilo propraćeno protestima na kojima je učestvovalo više stotina ljudi koji su se okupili u gradu Ohridu da izraze negodovanje protiv otvaranja ovog kulturnog kluba.
Imajući u vidu da Severna Makedonija kroz istoriju nikada nije bila formalno povezana sa silama Trećeg rajha i da je borba protiv fašizma jedan od stubova na kojima je zemlja utemeljena, namera da se spreči promovisanje, slavlje i glorifikovanje inspirativnih ideja koje nanose štetu drugim zajednicama, koje god one bile, je logična, opravdana, pa čak i poželjna. Međutim, u društvima koja teže ideji da budu demokratska i inkluzivna, procedure su važne koliko i ishodi kojima se teži.
U članku stoji „Zabranjeno je osnivanje organizacije ako su program, ciljevi, aktivnosti i njeno delovanje usmereni na nasilno rušenje ustavnog poretka Republike Makedonije, podsticanje i pozivanje na vojnu agresiju i rasplamsavanje nacionalne, rasne, verske ili druge netrpeljivosti, mržnju, genocid, istrebljenje, širenje ili podržavanje, podsticanje i prihvatanje fašizma, nacizma, nacionalsocijalizma i Trećeg rajha, preduzimanje aktivnosti u vezi sa terorizmom, preduzimanje radnji koje su u suprotnosti sa Ustavom ili zakonom i preduzimanje radnji kojima se krše slobode i prava drugih osoba“ – što bi trebalo da izazove ozbiljniju debatu u zajednici OCD zbog opasnosti koje proističu iz ove nejasnoće.
U zemlji koja je pretrpela oružani sukob po etničkim linijama, uopšte se nije razgovaralo o potencijalnim drugim implikacijama ovakvih izmena, šta bi to značilo u našem nacionalnom, kao i međuetničkom kontekstu. Uprkos uloženim naporima nakon 2001, ne možemo tvrditi da je došlo do uspešnog pomirenja niti međuetničkog konsenzusa o narativima događaja. Zakonodavstvo je promenjeno, manjinama su sada zagarantovana određena prava, a imamo proporcionalnu zastupljenost predstavnika manjinskih zajednica u upravnim i institucionalnim strukturama. Ono što nemamo jeste značajan napor da se ljudi iz zajednica na suprotnim stranama sukoba uključe u tumačenje događaja iz 2001, kao i dešavanja koja su prethodila 2001. u pogledu međuetničkih odnosa u zemlji.
Opšti nedostatak kontekstualizacije činjenica i odsustvo usaglašenih narativa u vezi sa memorijalizacijom događaja, ljudi i organizacija koji su obeležili period oružanog sukoba, u kombinaciji sa neodređenošću novouvedenih odredbi u ZUF, predstavljaju faktor rizika koji se mogao izbeći jednostavnom primenom principa participativne demokratije.
Demokratska i prosperitetna društva su dobra mesta za život. Nažalost, njihova izgradnja zahteva vreme i iziskuje kvalitetnu i inkluzivnu izradu politika koje javni interes postavljaju na prvo mesto. Ishitrena rešenja nas neće odvesti tamo gde treba da idemo, jednostavnim odgovorom „NE“ agresorima, nacionalistima ili separatistima jer su neprijatelji jednog čoveka heroji drugog. Možemo tražiti svoje pravo da učestvujemo u participativnim procesima tako što ćemo praktikovati našu slobodu okupljanja ako možemo jednostavno da prihvatimo ponuđenu Pandorinu kutiju rešenja i nadamo da će Nada na kraju izaći i brzo popraviti ishitreno rešenje za nas.
BCSDN kao mreža OCD iz našeg regiona ima dugu istoriju omogućavanja saradnje kada je politička situacija u najmanju ruku bila osetljiva. Naš rad se uvek oslanjao na našu misiju da zajedno radimo na osnaživanju civilnog društva i promovisanju povoljnijeg okruženja za razvoj civilnog društva kako bi se obezbedile održive i funkcionalne demokratije na Balkanu. U slučaju usvajanja izmena i dopuna ZUF-a u Severnoj Makedoniji vidimo propuštenu priliku od strane vlasti da se iskoristi povoljno okruženje za OCD-e u korist javnog interesa i dobije sveobuhvatniji doprinos o sadržaju izmena i dopuna. U Severnoj Makedoniji postoji živahna scena organizacija civilnog društva koje bi rado doprinele svojom stručnošću u ovoj oblasti i sprečile štetu od nejasnoća odredbi u izmenama i dopunama.
Autor članka: Simona Mladenovska
Glavni i odgovorni urednik: Xhemajl Rexha
Ovaj članak je proizvod regionalne obuke za Suočavanje s prošlošću (SSP) i novinarstvo senzibilno na sukobe, a koji su organizovali forumZFD-Program na Kosovu i Severnoj Makedoniji. Stavovi izneti u ovom članku su isključiva odgovornost autora i ni na koji način ne odražavaju stavove forumZFD.
