Kao što je most važan za prelazak sa jedne strane reke na drugu, tako su važni mladi i njihova uloga za dalji napredak našeg društva. Svi cenimo vrednost bezbednog mosta koji nas štiti da ne upadnemo u reku. Ali šta to čini prelazak reke sigurnijim? Pretpostavljam da su to materijali od kojih je most sagrađen. Isto je tako i sa mladima, kako mladi mogu da profitiraju od trenutnih i prošlih iskustava jednog društva? Kakvo je podsticajno okruženje koje izgrađuje otpornost mladih na trenutne izazove u našem društvu? I da li će mladi ikad biti „stvoreni“ da prežive pritisak koji se na njih stavlja, isto kao i mostovi?
Cilj ovog teksta je da predstavi jedan način analize obrazovanja koje mi, mladi ovog društva, dobijamo, i koje su nam veštine na raspolaganju u pogledu kritičkog razmišljanja.
Primetio sam na treninzima na kojima sam učestvovao ili vodio, da se među ljudima, naročito mladima, svaki put kada se pokrene rasprava na temu koja im se ne dopada, javlja osećanje pojedinačnog ili kolektivnog pritiska koji vodi užarenim raspravama i konfliktu. Ovo se dogodilo mnogo češće kada su bile u pitanju rasprave o rodnoj ravnopravnosti, abortusu, seksualnoj orijentaciji, dobrim i lošim stranama različitih scenarija vezanim za političku situaciju na Kosovu, uključujući i poslednji rat. Kao osoba koja pripada mladoj generaciji iz Kosova, kao trener i aktivista, svestan sam da će se predamnom pojavljivati mnoge situacije u kojima ću se suočiti sa frustracijom, zanemarivanjem i neznanjem u vezi s ovim izazovnim temama, i razumem odakle ova osećanja dolaze u mojoj generaciji. Ove reakcije dolaze sa istog izvora.
Međutim, čvrsto verujem da je bolje da mladi budu rano izloženi ovim dilemama, suprotstavljenim mišljenjima i razgovorima, jer to doprinosi boljem razumevanju ovih tema. Tako moja generacija može izgraditi sopstveno razumevanje relevantnosti prošlog, trenutnog i budućeg razvoja. Naravno, većina tema koje se javljaju u raspravi nemaju konačan odgovor i neophodno im je dalje rasvetljavanje kontroverze. Pa ipak, moramo da shvatimo da su ove kontradikcije duboko ukorenjene u načinima na koji se danas osnosimo, i na pojedinačnom i društvenom nivou, sa pitanjima zajedničke prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Kad, na primer, pogledamo prethodni rat, moramo suočiti monolitne pristupe istom sa činjenicama, inkluzivnim razgovorima u kojima bismo pronašli zajednički put. Kao ljudi koji su odgovorni za budućnost, mladi ne smeju da dozvole da ih strah ili sumnja spreče u razvijanju novih veština. Kada ima sumnje, neophodni su hrabrost i poverenje: hrabrost kao propeler da nas pogura, i poverenje kao mehanizam da cenimo tuđe mišljenje kao jednako važno.
Na ovom mestu želim da dodatno objasnim kako pojedinci stupaju u kontakt sa osobama iz većine drugih zajednica u Kosovu. Za kosovske mlade, to su trenuci kad se suočavaju s najviše sumnje i preispituju svoj identitet, ponašanje, stavove i mišljenja. To je zato što nisu naučeni kako da funcionišu u grupi različitih ljudi, a prošlost i dalje utičr na kolektivno sagledavanje ljudi koji dolaze iz drugih okruženja. Važno je da u tim trenucima imamo hrabrosti da dekonstruišemo naše lične stavove i verujemo u mišljenja drugih.
Navešću primer: dvaput u prethodne dve godine imao sam priliku da učestvujem u Školi kritičkog mišljenja. Prvi put sam prisustvovao kao učesnik, drugi put kao moderator u Gnjilanu. Kroz ovaj projekat ulazili smo u velike rasprave sa ekspertima, i oni su nas vodili kroz oblasti koje su za mene do tada bile neistražene: moralna pravda, politički pokreti, socijalna psihologija, nacionalizam ili tranziciona pravda. Temama o kojima smo diskutovali pristupano je iz holističke perspektive, pa ih je stoga bilo teško povezati sa situacijom u Kosovu. Tako su se učesnici često upuštali u razgovor o prezentacijama kroz primere sopstvenog konteksta u Kosovu. Sećam se da smo imali razgovor kako naš identitet oblikuju spoljašnje okolnosti i zajednička iskustva, kako se društvo sastoji iz različitih etničkih grupa, i da li treba da se identifikujemo sa nacionalnošću s kojom smo rođeni ili sa etničkom pripadnošću.
Ono što je ovo iskustvo učinilo zaista dragocenim za sve nas, a posebno za mene, jeste činjenica da smo svi razvijali svoje perspektive na perspektivama drugih, a da nismo pokušavali da nametnemo ideje bilo kome, niti smo bili frustrirani ako naši stavovi nisu bili prihvaćeni. Naravno, niko od nas nije imao konačne odgovore ni na jedno pitanje koje su pokrenuli govornici, ali sama činjenica da smo bili aktivno prisutni na treningu nas je naterala da razumemo stavove jedni drugih i radimo zajedno na sticanju dubljeg razumevanja.
Nakon Škole kritičkog mišljenja, postao sam veoma svestan toga kako se oblikuju moja perspektiva, ponašanje i mišljenje, i kako je to nadalje oblikovalo načine na koji sam stupao u kontakt sa ljudima drugačijeg porekla, naročito kad smo razgovarali o temama nacionalnosti, identiteta, prava i događaja iz prošlosti. Nameravam da nadalje budem otvoren prema različitim mišljenjima koje ljudi iznose u raspravama.
Znam da isto važi i za mnoge mlade koji su odlučili da se obrazuju kroz različite obuke i programe. Mnogi mladi ljudi koje sam ranije sreo su već doneli odluku da ulože napore u sticanje veština potrebnih za kritički način razmišljanja i, šire, postanu aktivni deo društva. Smatram da je zaista važno da mlada osoba počne sama da preuzima odgovornost za svoje obrazovanje i prevaziđe ono što naš formalni obrazovni sistem nudi u školama.
U tom kontekstu, moramo da na fundamentalno drugačiji način promislimo o strukturi našeg obrazovnog sistema. Odluka da se bavite obrazovanjem mladih, podrazumeva odgovornost da im obezbedite sve što im je potrebno za budućnost. Voleo bih da vidim da škole usvajaju nove načine obrazovanja koji su interaktivniji i zanimljiviji za učenike, a ne da stalno pružaju otpor razgovoru o izazovnim temama prošlosti i suživota. Hajde da od naših škola napravimo bezbedne prostore za učenike, u kojima se oni ne dele po nacionalnoj pripadnosti, već u kojima mogu da uče, sarađuju i razmenjuju se.
Art Sylaj je mladi aktivista sa Kosova. Trenutno je angažovan kao Regionalna kontakt osoba za Balkan u zajednici Unite2030. Student je treće godine prava na Univerzitetu u Prištini. Uključenost u različite nevladine organizacije u njegovoj zemlji čini ga zaista strastvenim za donošenje promena u njegovoj zajednici. On je takođe strastven za SDG, a cilj mu je da podigne svest mladih o ovim ciljevima.
