Za Prizren se obično kaže da je „grad-muzej“ ili grad izvora i lepota. Prizren je najbogatiji kosovski grad što se tiče spomenika kulture. Pod zaštitom države je više od 65 raznih objekata. U gradu žive različite nacionalnosti koje svojim radom grade sredinu dobrog susedstva, uzajamnog poštovanja i obećavajuće budućnosti. U starom delu grada se nalazi veliki broj verskih objekata, izgrađenih jedan pored drugog, što ovaj grad čini još privlačnijim i slikovitog izgleda.
Prizren baštini dugu tradiciju međuetničke i međuverske tolerancije koja se primećuje u maloj udaljenosti između stotinama godina starih verskih objekata poput katoličkih crkvi, pravoslavnih crkvi, džamija i teća. U gradu je nekoliko prelepih crkava koje pripadaju raznim istorijskim periodima. Važan deo grada čine i pravoslavne crkve. Poseta ovim crkvama je moguća samo uz posebnu dozvolu koja se mora unapred dobiti od drugih srpskih pravoslavnih crkava u Gračanici.
Crkva sv. Đorđa – Rumović je upravo ona crkva koja se nalazi u starom delu grada, na trgu „Šadrvanu“, odnosno u dvorištu Saborne crkve Svetog Đorđa. Odmah na prvi pogled se primećuje da ova crkva pripada porodici srednjevekovnih crkava. Ulaskom unutra možemo primetiti da su postavljene freske koje potiču iz XVII v. Crkva ukazuje dobrodošlicu mnogim posetiocima, a najveći broj posetilaca se primećuje tokom vikenda kada se i održavaju verski obredi. Verski obredi se redovno održavaju ovde. Njima rukovodi sveštenik Jovan Radić. On je u gradu poznat kao čovek mira i ljubazan je sa svima. U razgovoru sa srpskom omladinom koja je prisustvovala bogosluženju, shvatamo da se svaki oseća dovoljno slobodno da živi i deluje u Prizrenu.
Jovan Radić:
„Ovde živimo normalnim životom. Živimo život u našim redovnim molitvama i raznim aktivnostima, sve što radimo, radimo da nas niko ne ometa“.
Svako bez razlike može da poseti crkvu. Ovde svi poštujemo ovu zemlju jer većina građana ovde je ovde odrastala i svi znaju da nisu neprijatelji jedan-drugom.
Gabrijel Jovanović:
„Mi smo protiv nasilja u rešavanju konflikta između Prištine i Beograda. Svako od nas se nada mirnom rešenju i to bi pomoglo ljudima da žive zajedno u miru, iako je jasno da ovde svi već žive slobodno i zajedno se bave trgovinom, dok je naš zajednički život najbolji pokazatelj međuetničke i verske tolerancije“.
Vlada Petković:
„Naravno da ne možemo da poreknemo probleme koje imamo, posebno u specijalnim zaštićenim zonama, ali ja duboko verujem da će se o ovome diskutovati sa obe strane. Mi smo susedi i politika ili prošlost ne treba da nas kažnjava“.
Za srpsku zajednicu nije samo crkva mesto koje posećuju. U gradu su uvek dobrodošli, sklopljena prijateljstva sa građanima čine da shvataju da grad sada ima određenu realnost, bez obzira na političku situaciju. Posetioci kažu da ova tolerancija i bliskost građana čine da kulturna baština Prizrena odražava izvanrednu istoriju grada sa višeslojnom kulturom tokom vekova sve do današnjih dana.
Ovakvim posetama i raznom saradnjom, kulturnom i trgovačkom, pripadnici srpske zajednice kažu da uklanjaju prepreke koje im stvara politika. Njihov višednevni boravak u crkvi ih čini srećnim, kada god dođu ovde za verske obrede, ali ne samo oni.
Tokom 2005-2010 u crkvi su izvršene određene obnove na samom objektu i u dvorištu, uključujući zamenu olovnih ploča, unutrašnje malterisanje, električne instalacije, jačanje i konzervacija zidnih slika, kao i popločavanje dvorišta mermernim pločama.
Autor članka: Nora Gjuzi
Glavni i odgovorni urednik: Xhemajl Rexha
Ovaj članak je proizvod regionalne obuke za Suočavanje s prošlošću (SSP) i novinarstvo senzibilno na sukobe, a koji su organizovali forumZFD-Program na Kosovu i Severnoj Makedoniji. Stavovi izneti u ovom članku su isključiva odgovornost autora i ni na koji način ne odražavaju stavove forumZFD.
