Foto: Fitim Gashi

Upozorenje: ovaj članak sadrži snažan rečnik koji opisuje seksualno nasilje nad ženama koje se dogodilo tokom rata na Kosovu.

Jedna poslanica izazvala je skandal sa fotografijom na dan kada je Skupština Kosova usvojila Rezoluciju o genocidu Srbije na Kosovu. U maju prošle godine poslanica Flora Brovina šokirala je javnost kada je pokazala fotografiju na kojoj je, kako ona tvrdi, prikazana scena srpskih vojnika koji siluju Albanku tokom rata na Kosovu 1999. godine.

Nekoliko sati nakon što je bivša politička zatvorenica pokazala fotografiju svim novinarima koji su se okupili u zgradi Skupštine, skoro svi medijski portali preneli su „autentičnu“ fotografiju. Političari i aktivisti su širili fotografiju dalje, a onda se ispostavilo da je u pitanju lažna vest.

Kao novinar često se susrećem sa takvim dilemama: da li objaviti vest na medijskom portalu odmah ili sačekati da ona bude potvrđena, naročito u slučajevima poput ovog. Na svu sreću, medijski portal za koji ja radim prioritizuje preciznost nad brzinom objave. Dakle, potvrda je neophodna pre predstavljanja vesti javnosti.

Po povratku u redakciju, prosta pretraga je pokazala da je fotografija, presavijena u tašni Brovine, uslikana na snimanju pornografskog filma, negde u Iraku. Međutim, lažna vest se već proširila na društvenim mrežama i izazvala niz reakcija unutar i izvan Kosova.

Ovaj slučaj je primer potrebe za učenjem veština i tehnika potvrđivanja vesti. Naročito u digitalnom dobu pri izveštavanju o ratnim zločinima i suočavanju sa prošlošću.

Prošlog septembra sam učestvovao u treningu u Nemačkoj o izveštavanju zasnovanom na činjenicama, zajedno sa kolegama sa Kosova, čiji je fokus bio na značaju provere činjenica. Zanimljivo je bilo posmatrati „bitke“ koje medijski portali u Nemačkoj vode protiv lažnih vesti. Usmerene na temu „nezavisnog novinarstva – izveštavanje zasnovano na činjenicama i sprečavanje lažnih vesti u nemačkim medijima“, velike medijske kuće su govorile o svojim iskustvima. Nemačka nije imuna na lažne vesti, ali, za razliku od drugih zemalja, uključujući i Kosovo, mediji u Nemačkoj veoma vode računa da provere činjenice i izvore.

Krajem 2018. godine poznati nemački časopis Der Spiegel bio je potresen kada je otkrio skandal: jedan od njihovih novinara je pisao članke koristeći lažne izvore. Klas Relotius (Claas Relotius), (35), dobitnik nekoliko nagrada, godinama je lažirao vesti. Suočen sa optužbama novinara sa kojim je radio na temi vezanoj za granicu između SAD-a i Meksika, Relotius je konačno priznao da je lažirao citate i situacije kojima nikad nije prisustvovao. Kada smo posetili redakciju u Der Spiegelu, tim je priznao da je skandal imao veoma negativan efekat na njihov imidž. Međutim, naučili su lekciju koja bi trebalo da važi za sve profesionalne medije. Čuvena nemačka redakcija uvela je interni sistem provere činjenica za sve tekstove koje njihovi novinari napišu. Proces je anoniman, i novinari ne znaju ko će proveriti njihove činjenice.

Vratimo se na kontekst Kosova. Suočavanje sa prošlošću je kompleksan proces koji bi trebalo da pomogne posleratnim društvima da napreduju ka održivom miru. To se radi, na primer, borbom protiv nekažnjivosti, vraćanjem vladavine prava i rehabilitacijom žrtava. U ovom smislu, medijski portali mogu da imaju značajan uticaj. Međutim, ovaj proces nije zaštićen od lažnih vesti. Doba digitalizacije stvorilo je plodno tlo za političare da šire dezinformacije i podstiču međuetničku mržnju. Ovo se desilo skoro, kada su najviši zvaničnici Srbije javno negirali zločin u Račku na Kosovu. Nakon što su onlajn medijski portali izvestili o ovim izjavama, usledio je talas necenzurisanih uvreda, transformišući medijske portale u platforme za podsticanje međuetničke mržnje.

Izazovi suočavanja sa osetljivim temama poput ratnih zločina su brojni, kako u pogledu javnih institucija tako i u pogledu pažljivog pristupa koji bi trebalo primeniti prema žrtvama. Skandal sa fotografijom poslanice bio je kontraproduktivan. Objavljivanje takvih necenzurisanih slika je kod mnogih žena, muškaraca i dece probudilo užasna sećanja na rat koji su proživeli.

Trenutna situacija ovde je toksična kada je reč o raspravi o ratnim zločinima i suočavanju sa prošlošću.

U nedostatku transparentnosti i dokumentacije na drugim nivoima, mi novinari se često oslanjamo na organizacije civilnog društva kada nam trebaju neophodne informacije. U tom smislu, Fond za humanitarno pravo je značajno doprineo i nastavlja da služi kao važan izvor informacija vezanih za dokumentovanje ratnih zločina i napora da se otkriju masovne grobnice.

Pored izveštavanja, još jedan pristup bavljenju tranzicionom pravdom može biti putem regionalnih sastanaka na kojima novinari mogu da razmene iskustva. Takva razmena se dogodila u septembru prošle godine između novinara sa Kosova, iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Crne Gore. Kolege iz Bosne i Hercegovine su pričale o tome kako digitalizacija može da omogući transparentnost u iznošenju informacija, pružajući primere iz svoje zemlje poput onlajn atlasa ratnih zločina počinjenih u njihovoj zemlji, kao i inicijativa državnog Suda BiH da napravi bazu podataka svih slučajeva ratnih zločina. Ovo su samo neki primeri kako digitalni resursi mogu da pruže informacije o ratnim zločinima na transparentan način, što služi većem poverenju građana u sudske procese i smanjivanju medijske sposobnosti da manipuliše činjenicama ili objavljuje neproverene informacije.

Suština ovog članka je da istakne da svako ima odgovornost da se bori protiv lažnih vesti i dezinformacija, naročito kada je reč o osetljivim temama, poput ratnih zločina. Ovo može da se izvede samo putem podrške istraživačkom novinarstvu i korišćenjem digitalnog doba za osiguravanje objektivnih i istinitih informacija.

Fitim Gaši (Gashi) radi kao novinar od 2006. godine za nekoliko medijskih portala: „Kosova Sot“, „Lajm“, „Tribuna“, „Gazeta Sport“ itd. Trenutno radi za novine „Koha Ditore“ i pokriva teme političkog razvoja, pravde i bezbednosti. Gaši je završio postdiplomske studije iz oblasti političkih nauka i javne administracije, a učestvovao je i na nekoliko međunarodnih konferencija i programa koji promovišu i podstiču razvoj novinarstva.