Preživele seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu, više od dvije decenije borile su se za priznavanje statusa žrtve, ali otkako je postupak provere započeo, mnoge od njih su dobile status i penziju koja nije dovoljna za njihove potrebe, posebno one zdravstvene.

Dielza Hodža, Sanie Gaši Mehmeti

Usred patnji zbog rana na telu i duši, L.N, očajnički čeka svaki kraj meseca da primi penziju. Ali iznos od 230 evra koji prima kao žrtva seksualnog nasilja u ratu ne pokriva čak ni njene troškove.

Kaže da ovom penzijom uspeva da pokrije troškove hrane za sebe i porodicu, ali ne i za lekove.

“Oni misle da nam je dovoljno 230 evra, ali nije“, rekla je.

Skupština Kosova je 2014. godine usvojila zakon kojim se priznaje status preživelih od seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu 1998-1999. A tokom 2017. godine Vlada je osnovala Komisiju za verifikaciju aplikacija i davanje statusa žrtve.

Ali L.N, kaže da joj je najveći izazov pristup medicinskim uslugama.

Vreme rata donelo je velike zdravstvene posledice, ali čak je i posleratno vreme nastavilo biti još jedna bitka za žrtve poput L.N., koje se suočavaju sa stigmom, traumom i borbom za opstanak.

Mirlinda Sada, rukovodilac nevladine organizacije “Medica Đakovica”, koja pruža zdravstvenu i ekonomsku podršku žrtvama seksualnog nasilja tokom rata u Đakovici, kaže da vodi projekat koji pruža specijalizovanu zdravstvenu podršku za medicinsko osoblje koje će raditi sa ovom kategorijom žrtava.

“Trenutno se 16 lekara i medicinskih tehničara obučava za obuku koji će zatim pružiti obuku za još 100 lekara i medicinskih sestara, kako bi mogli da napreduju u lečenju žrtava rodno zasnovanog nasilja i žrtava seksualnog nasilja tokom rata. “, Kaže Sada.

Na osnovu podataka Vladine komisije za priznavanje i verifikaciju statusa preživelih od seksualnog nasilja u ratu, 1.351 osoba se prijavila za verifikaciju statusa lica silovanih tokom rata na Kosovu.

Od ovog broja, do sada je obrađeno 1.133 predmeta, a od toga je 892 steklo status, 241 podnosilac zahteva je odbijen, dok 148 žrtava čeka pregled svojih prijava.

Vladina komisija je kreirala šemu koja je stvorena da zaštiti identitet podnosilaca zahteva prilikom pregleda prijava, dodeljivanjem kodova njihovim prijavama. Međutim, u većini slučajeva žrtve se pozivaju na dodatna pojašnjenja tokom postupka verifikacije statusa.

U većini slučajeva komisija zahteva medicinske izveštaje od žrtava, posebno onih koje ranije nisu bile registrovane kao žrtve rata.

Međutim, do sada se mnoge žrtve nerado prijavljuju za ovaj status.

Veprore Šehu, rukovodilac Medica Kosova, nevladine organizacije koja takođe pruža zdravstvenu i ekonomsku podršku žrtvama seksualnog nasilja, kaže da se mnoge žrtve nerado prijavljuju. “Problem je i dalje sa velikim brojem žrtava koje se nerado prijavljuju. “Trebalo bi da pokušamo da podstaknemo više žrtava da se prijave“, rekao je Šehu.

Proces verifikacije statusa žrtve seksualnog nasilja koji omogućava žrtvama da primaju penziju ne nudi dalje beneficije i ne dodeljuje status žrtve onima koji su umrli od ratnog silovanja ili su naknadno izvršili samoubistvo.

Na osnovu trenutnog penzijskog sistema za žrtve seksualnog nasilja, oni nemaju iste beneficije kao druge žrtve rata.

Glavne beneficije koje druge žrtve rata dobijaju su: porodične penzije, besplatna zdravstvena zaštita, beneficije za zapošljavanje i oslobađanje od sudskih taksi, javnih administrativnih taksi, uključujući porez na imovinu.

Drugi problem prema Veprori Šehu je taj što je postupak verifikacije često traumatičan za žrtve. “Dodatni dokumenti su često potrebni kao podrška događaju opisanom u prijavnom obrascu i često im nedostaje podrška bilo kojim medicinskim dokumentom ili psihološkim izveštajem“, kaže ona.

Žrtve, posebno one iz ruralnih područja, teško dolaze do medicinskih centara koji su uspostavljeni za izbeglice u Albaniji, Makedoniji ili Crnoj Gori nakon njihovih deložacija iz kuća, dokumenata koji dokazuju da su dobili lekarsku pomoć zbog silovanja.

Šehu kaže da žrtve koje nisu zatražile liječenje ili nemaju medicinski izveštaj rizikuju da im se odbije zahtev.

“Dobijanjem statusa žrtve desilo se da su žrtve bile otkrivene od strane članova  njihove porodice, jer moraju da pokažu kako i zašto primaju tih 230 evra. “One koje i dalje kriju silovanja od strane muževa ili dece uopšte ne apliciraju“, kaže L.N.

Ovaj članak je proizvod mrežne obuke za novinarsko izveštavanje u oblasti Suočavanja sa prošlošću (SsP) /Senzibilizovanog novinarstva o sukobima, koju sprovodi program forumZFD-Kosovo. Za stavove izražene u ovom članku odgovoran je autor i oni ni na koji način ne odražavaju stavove forumZFD.