Podcast Balkanske perspektive je audio format forumZFD-a o suočavanju s prošlošću i mirovnom obrazovanju na zapadnom Balkanu. Podcast je proizveden na četiri jezika (albanski, BHCS, makedonski i engleski) od strane forumZFD ureda u Bosni i Hercegovini, Kosovu, Sjevernoj Makedoniji i Srbiji.

Kao što je most važan za prelazak sa jedne strane reke na drugu, tako su važni mladi i njihova uloga za dalji napredak našeg društva. Svi cenimo vrednost bezbednog mosta koji nas štiti da ne upadnemo u reku. Ali šta to čini prelazak reke sigurnijim? Pretpostavljam da su to materijali od kojih je most sagrađen. Isto je tako i sa mladima, kako mladi mogu da profitiraju od trenutnih i prošlih iskustava jednog društva? Kakvo je podsticajno okruženje koje izgrađuje otpornost mladih na trenutne izazove u našem društvu? I da li će mladi ikad biti „stvoreni“ da prežive pritisak koji se na njih stavlja, isto kao i mostovi? Cilj ovog teksta je da predstavi jedan način analize obrazovanja koje mi, mladi ovog društva, dobijamo, i koje su nam veštine na raspolaganju u pogledu kritičkog razmišljanja.  Primetio sam na treninzima na kojima sam učestvovao ili vodio, da se među ljudima, naročito mladima,[…]

Dok sam razmišljao o tome kako da započnem ovaj članak, setio sam se kako se nakon revolucije ili puča 5. oktobra (u zavisnosti od toga kako to neko vidi), kada je Milošević bio izbačen iz politike, dogodila velika reaktivacija mladih negde sredinom 2006. godine sa referendumom o promeni Ustava Srbije i parlamentarnim izborima 2008. Ukoliko ovu situaciju analiziramo dalje, danas, petnaest godina kasnije, primećujemo iste zastarele probleme. Ako se tome dodaju novi problemi nastali u međuvremenu, oni postaju brojniji, dok su mladi svakim danom sve manje spremni i sve manje motivisani da se aktivno suoče sa problemima koji pogađaju njih i njihove zajednice. Mora se ponovo dogoditi nešto nalik velikoj reaktivaciji mladih, nakon referenduma o amandmanima na Ustav Srbije 16. januara i parlamentarnih izbora 3. aprila. Trenutno, u vremenu u kojem živimo, uključenosti mladih u javnom životu nedostaje tačna definicija ili određenje. Danas se ona pre svega vidi kao način[…]

Proces tranzicione pravde i suočavanja s prošlošću traje više od dvadeset šest godina. Međutim, čini se da mladima u Srbiji verodostojne informacije o ratnoj prošlosti, kao i procesu pomirenja država u regionu nisu dostupne. Sagovornici Balkan Perspectives-a saglasni su da velika odgovornost leži na institucijama, ali i medijima koji o ovim temama izveštavaju pristrasno, priklanjajući se dominantno državnom narativu. Mlada novinarka Jelena Božić, koja se u svom radu često dotiče pitanja suočavanja sa prošlošću, navodi da je ona počela da se bavi procesom tranzicione pravde u svojim medijskim sadržajima onda kada je shvatila da ljudi u njenom okruženju imaju osećanja ljutnje, zabrinutosti, straha, pa čak i mržnje, koja ona nije razumela. “To je trenutak kada sam shvatila, da ako mi, koji živimo u ovom trenutku i koji želimo da imamo miran suživot, ne radimo na rešavanju konflikta i suočavanju sa prošlošću, niko to neće raditi. Shvatila sam da je nemoguće izmeniti prošlost, ali da možemo i moramo izmeniti budućnost, a da bi se to desilo moramo da se suočimo sa prošlošću”, naglasila je Božić i dodala da se o ratnoj istoriji, a naročito o procesu pomirenja ne uči u školama. Sociolog Miloš Perović smatra da je dominatni narativ po pitanju suočavanja s prošlošću u Srbiji[…]

Region Zapadnog Balkana je kroz istoriju bio veoma kompleksan. Prema nekim mišljenjima, Balkan je proizveo više istorije nego što može da konzumira, što je i izvorište odnosno casus belli brojnih konflikata devedesetih. Međutim, za druge kritičare, kulturni diverzitet predstavlja potencijalnu pretnju regionu. Diverzitet na Balkanu odnosi se na činjenicu da nijedna od šest zemalja nije etnički homogena uprkos etničkom nasilju ili čak pokušajima „etničkog čišćenja“. U regionu postoji kulturno bogatstvo i važno je znati da kultura nije statična – sve kulture evoluiraju. Mladi ljudi na Zapadnom Balkanu se danas susreću sa mnogim društvenim, političkim i ekonomskim pritiscima. Mnogi od ovih izazova nemaju prosta rešenja, i oblikovana su političko-populističkim narativima koji su pod uticajem nacionalističkih narativa, predrasuda i diskriminacije. Izazovi nestabilnog i rapidno promenljivog globalnog konteksta uzajamno su povezani sa nerešenim nasleđem koje proističe iz istorije nasilnog konflikta na ovom području. Mladi igraju važnu ulogu u kontekstu procesa pomirenja na Balkanu[…]

Duboko vjerujući da novinarstvo kao snaga odgovornog, profesionalnog i etičnog javnog govora ima bogat potencijal za kreiranje demokratskog i otvorenog društva, u ovom ću članku iznijeti nekoliko osobnih promišljanja o tome zašto novinarstvo držim i kao mirovnu misiju, naročito u postkonfliktnom društvu kao što je bosanskohercegovačko, u kojem se – pod utjecajem nacionalističkih politika – mimoilaze najmanje tri javnosti, uslijed čega se radikalno sužava prostor zajedničkog dijaloga i razmjene iskustava. U toj misiji glas mladih novinara i novinarki neizostavan je segment u sveobuhvatnoj borbi za društveno ozdravljenje. Posebnu odgovornost u zagovaranju mirovnih rješenja u društvima opterećenim ratnim dešavanjima imaju osobe koje javno djeluju i čiji javni govor potencijalno utječe na različite društvene slojeve. Umjesto prepuštanja javnog mnijenja nacionalističkim glasnogovornicima mržnje, pametna bi preporuka bila javni prostor svesrdno otvarati obrazovanim i mržnjom neopterećenim mladim ljudima, te na taj način doprinijeti podizanju standarda urušenih pred partikularnim nacionalističkim interesima stranačkih ideologija impotentnih da[…]

Historija Bosne i Hercegovine pripremila je mnogo riječi za mlade koji u njoj žive. Te riječi, nažalost, još uvijek nisu našle zajedničke korice. Obojeni multietničkim, multikulturalnim, multijezičkim, multinacionalnim suživotom, danas ne uspijevamo finalizirati proces izgradnje mira, ili bar uspostavljanja trajnog dijaloga. Dijaloga bez kojeg mir ne može doći. Prošlost je suočila bosanskohercegovačke narode sa ekstremnim situacijama u kojima je nečija smrt značila nečiji život. Takva iskustva su se bez sumnje prenosila na mnoge generacije poslije, koje danas žive život između etničke separacije i modernizacije cijelog svijeta. Faktori separacije u Bosni i Hercegovini nisu ništa novo. Živimo u svijetu starih ratova i brzih migracija, gdje iz dana u dan postaje sasvim normalno da na jednom teritoriju živi mnogo različitosti. Da bi se održao mir na takvom teritoriju, potrebno je obezbijediti jednakost i prosperitet za sve. Međutim, prosperitet u slučaju Bosne i Hercegovine često izostaje, dok istovremeno separatizam poprima ozbiljne oblike. Politike[…]

„Ako želimo da dostignemo pravi mir u svetu, treba početi od mladih“, rekao je Mahatma Gandi. Isto se može primeniti u slučaju mira i procesa pomirenja na Balkanu. Mladi ljudi, rođeni tokom i nakon ratova u Jugoslaviji, upravo su oni koji mogu da igraju ključnu ulogu u izgradnji mira.  Kada me pitaju zašto se bavim mirom i pomirenjem u bivšoj Jugoslaviji, moj prvi odgovor će uvek biti „zato što ne želim da iko ima sećanja iz detinjstva poput mojih“. Imajući u vidu da su većini mladih ljudi rođenih tokom ratova u Jugoslaviji prva sećanja bila vezana za rat, sigurna sam da ove generacije mogu da igraju ključne uloge u pomirenju ljudi koji su nekada živeli u „bratstvu i jedinstvu“. Prema mišljenju uglednog teoretičara mira Džona Pola Lederaka (John Paul Lederach), postoje tri nivoa društva koja mogu da doprinesu miru i pomirenju, i da utiču na promenu: gornji, srednji i donji[…]