Sarajevski filmski festival (SFF) je ne samo najvažniji filmski festival u jugoistočnoj Evropi, već i simbol neupitne hrabrosti i nepokolebljivog duha grada koji je pretrpeo jedan od najstrašnijih perioda u savremenoj istoriji. Osnovan 1995. godine, u trenutku kada je opsada Sarajeva još uvek bila užasavajuća svakodnevica, ovaj festival je bio mnogo više od obične kulturne manifestacije – bio je znak nade, otpora i zajedništva u najmračnijim trenucima.
Opsada Sarajeva, koja je trajala od 5. aprila 1992. do 29. februara 1996. godine, bila je najduža opsada glavnog grada u modernom ratovanju, tokom koje su dnevno ispaljivani projektili, a grad je bio izolovan od ostatka sveta. Unutar tih okvira, gde je normalan život suspendovan i gde su osnovne životne potrebe bile luksuz, umetnost i kultura su pružale ključni izvor utehe i eskapizma. Teatarske predstave, koncerti i filmske projekcije su bili svetla u tami, omogućavajući građanima Sarajeva da na trenutak pobegnu od svakodnevnog terora.
Sarajevski filmski festival je rođen iz nužne potrage za svetlom i humanizacijom. Prvi put održan od 25. oktobra do 5. novembra 1995. godine, dok je grad još uvek bio pod opsadom, festival je imao za cilj da pruži nadu i podršku opkoljenim građanima Sarajeva i da svetu pošalje snažnu poruku o kulturnom duhu i otpornosti grada. Naslov festivala, „Beyond the End of the World“, inspirisan filmom Wima Wendersa „Do kraja sveta“, savršeno je odražavao misiju i duh događaja. Poster festivala, delo renomirane fotografkinje Annie Leibovitz, bio je još jedan znak globalne podrške i pažnje usmerene ka ovom hrabrom gradu.
Iako su svetski filmski veterani poput Daniel Day-Lewisa, Jeremy Ironsa i Vanesse Redgrave planirali prisustvovati otvaranju festivala, uslovi su im to onemogućili, ali to nije umanjilo značaj prvog izdanja. Tekom dvanaest dana festivala, Bosanski kulturni centar bio je mesto na kojem su se mogli videti filmovi iz 15 zemalja. U vreme kada su ljudi u Sarajevu živeli u stalnom strahu i neizvesnosti, svaka projekcija bila je prilika za beg od stvarnosti. Pored toga, sve projekcije su bile rasprodane, a sala Bosanskog kulturnog centra bila je svakodnevno ispunjena do poslednjeg mesta, simbolizujući želju za kulturom i umetnošću čak i u najmračnijim trenucima.
Press konferencije sa specijalnim gostima festivala održavale su se u galeriji Obala Art, a prvi festival nije dodeljivao nagrade, jer su, kako su organizatori istakli, svi Sarajlije i Sarajke te 1995. godine bili pobednici. Ovaj trenutak bio je više od manifestacije – bio je simbol otpora i ljudskosti.
Od tada, festival je doživeo značajne transformacije i ekspanzije. Crveni tepih, koji je u početku bio klasičan, zamenjen je 2003. godine tepihom inspirisanim sarajevskim ćilimom iz 1930. godine, što predstavlja spoj moderne i tradicionalne umetnosti. Simbolični ćilim povezuje bogatu kulturnu baštinu Sarajeva sa njegovom modernizacijom i međunarodnim priznanjem kroz festival.
Danas, Sarajevski filmski festival nije samo važan kulturni događaj, već ključna tačka za promociju regionalnog filma i razvoj filmskih talenata. Sa više od 100.000 posetilaca svake godine, uključujući filmske autore, glumce i ljubitelje filma, festival pruža platformu za umrežavanje i razvoj novih projekata. Programi poput CineLink Industry Days, Talents Sarajevo i Docu Rough Cut Boutique okupljaju stotine filmskih profesionalaca, pomažući u razvoju i promociji novih talenata i ideja iz regiona, ali i čitavog sveta.
Program „Dealing with the Past“ je ključan za Sarajevski filmski festival jer predstavlja most između kulturnog pamćenja i umetničkog izraza, nudeći jedinstvenu priliku za razmatranje i refleksiju o istorijskim i društvenim traumama koje su oblikovale region. Ovaj program okuplja filmove, dokumentarce i umetničke projekte koji se bave kompleksnim pitanjima prošlosti, često fokusirajući se na ratne zločine, posttraumatski stresni poremećaj i društvene promene. Kroz ovaj program, festival ne samo da omogućava izražavanje i istraživanje ličnih i kolektivnih trauma, već i potiče dijalog i razumevanje među publikom. Takođe, program okuplja mlade ljude iz regiona, pružajući im priliku da se suoče sa prošlošću i promene svoje perspektive o Sarajevu i njegovom značenju. Na taj način, festival igra ključnu ulogu u oblikovanju novih generacija koje će biti bolje informisane i empatične prema složenoj istoriji i kulturi regiona. Uloga programa „Dealing with the Past“ je posebno značajna u kontekstu Sarajeva, grada sa bogatom i bolnom istorijom, jer doprinosi procesu pomirenja i izgradnji zajedničke budućnosti kroz umetnost. Time festival ne samo da pruža platformu za kulturno izražavanje i istraživanje, već i aktivno učestvuje u društvenom i političkom dijalogu koji je ključan za postkonfliktno društvo.
Sarajevski filmski festival takođe služi kao važan forum za društvene diskusije, kroz serije panela i debata koje se bave aktuelnim temama iz kulture, društva i zelenih politika. Kroz sve ove godine, festival je ostao simbol otpora i nade, svetionik u tami i dokaz da umetnost i kultura mogu igrati ključnu ulogu u povezivanju i uzdizanju zajednica.
Na kraju, Sarajevski filmski festival nije samo uspomena na vreme kada je umetnost pružala utehu u najtežim trenucima, već i živa manifestacija snage ljudskog duha. Od svojih skromnih početaka tokom ratnih godina, festival je izrastao u prestižnu manifestaciju koja slavi filmsku umetnost i promoviše regionalne talente. Njegovo prisustvo u Sarajevu i međunarodnoj filmskoj industriji i dalje podseća na to kako, uprkos sveprisutnim teškoćama, umetnost i ljudskost mogu pronaći put kroz najteže izazove, čineći svet barem malo boljim, pravednijim i solidarnijim mestom.
Tako je bilo prvih trideset, i neka tako bude u godinama koje dolaze.
Anđelka Matijević rođena je i odrasla u Čačku. Od 2019 godine živi na sarajevskoj adresi. Više od deset godina bavi se aktivizmom na lokalnom, nacionalnom i regionalnom nivou. Piše kada za tim oseti potrebu.
