Krajem maja 2025. godine, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u tada novoformiranoj Vladi Srbije, Demo Beriša otvorio je kao izaslanik predsednika Vlade Republike Srbije konferenciju „Stradanje Roma za vreme sukoba na Kosovu i Metohiji“.
Ministar je poručio da ne smemo zaboraviti Rome koji žive na teritoriji „južne srpske pokrajine jer su oni, pored srpskog naroda na tom prostoru koji je najviše ugrožen, takođe u izuzetno teškom položaju i potrebna im je pomoć i podrška Vlade Srbije koja je prepoznala važnost ove konferencije i podržala njen rad.” „Romi su naša braća, saborci i komšije. Moramo da im pomognemo tako što ćemo raditi na njihovom zapošljavanju i uključivati ih u sve društvene sfere i obezbediti neophodne uslove za unapređenje njihovog položaja“, zaključio je ministar Beriša.[1]
Početkom istog meseca dogodio se jedan od teških rasističkih napada na romsku porodicu u blizini Kraljeva. Informacije o napadu na romsku porodicu objavljene su na Instagram stranici “Romski glas za pravdu”. Kako su naveli, višečlanu porodicu Gaši je 3. maja uveče u neposrednoj blizini njihove kuće fizički napala grupa od dvadesetak ljudi. Ta grupa ljudi im je takođe, kako je svedočenje članova porodice Gaši, preneto na Instagram stranici “Romski glas za pravdu”, ispred kuće zapalila vatru od slame, vređajujući ih po nacionalnoj osnovi.[2]
Prema tvrdnjama Sermina Gašija, grupa muškaraca iz sela došla je u subotu uveče ispred nihovog dvorišta, zapalila bale sena pored ograde i u dvorištu kuće u kojoj, kako kaže, živi 20 članova.
“Psovali su mi majku cigansku, psovali su majku šiptarsku. Rekao mi je da sam Turčin. Ja Turčin nisam, ja Šiptar nisam. On meni kaže – sad ću te zapalim u kuću. Oni su mene udarili tu i hteo da me bace u vatru. Tad je došla moja supruga sa detetom od 10 meseci i ona me povukla. Uudarili su šamar mom detetu od 10 meseci”, istakao je Gaši iz Tavnika kod Kraljeva.[3]
Prema podacima Radija Slobodna Evropa (RSE), porodica Gaši je došla u Tavnik 2021. godine, kod Kraljeva došla iz Obilića, na Kosovu. Kako je potvrđeno iz Komesarijata za izbeglice i migracije RSE, porodici Gaši je sredstvima koje je obezbedio Komesarijat otkupila seosko domaćinstvo 2021. u selu Tavnik, “u okviru programa poboljšanja uslova života interno raseljenih lica dok su u raseljeništvu”.
Iako je ovaj napad vrlo brzo osudio i ministar Beriša, kao i Poverenica za ravnopravnost i Nacionalni savet Roma, skoro pet meseci kasnije nema uhapšenih nasilnika prema romskoj porodici koja se nakon rata i izbeglištva, konačno skućila u blizini Kraljeva. Nekažnjivost ovog napada može se objasniti na osnovu marginalizacije romskog stradanja iz ratova devedesetih, posebno rata na Kosovu i posledično nastavka institucionalne diskriminacije.
Da tu praksu podstiču upravo nosioci najviših izvršnih funkcija u Srbiji, bez obzira na poruku iz maja da su “Romi naša braća kojima treba pomoći” dokazuje rasistička izjava ministra za ljudska prava iz jula ove godine. Demo Beriša je 22. jula izjavio da „Romi moraju da shvate da država i opštine nisu bankomati” i da je „neophodno da budu radno angažovani”. Ovu rasističku izjavu osudila je Inicijativa A11 i najavila pritužbu Poverenici za ravnopravnost zbog diskriminatorne izjave Beriše.[4]
S obzirom da je ministar često gostuje u medijima sa ratnim zločincima poput Vinka Pandurevića ili se pojavljuje na na skupovima Srpske radikalne stranke u društvu Vojislava Šešelja i to na mestu ratnog zločina proterivanja Hrvata u Hrtkovcima,[5] Beriša svoj rasistički odnos prema Romima zasniva na poricanju njihovog stradanja tokom ratova devedesetih. Zbog toga stradanje Roma tokom rata na Kosovu vidi selektivno – jedino kao žrtve Oslobodilačke vojske Kosova pa zato na skupu posvećenom stradanju Roma tokom rata na Kosovu ne govori o Romima koji su stradali od strane Vojske Jugoslavije.
Nekažnjivost za aktuelne rasističke napade na Rome ima uzroke u brisanju sećanja na njihovo stradanje tokom rata. Kao kada je potrebno da se oslobodi memorija telefona, tako i različiti predstavnici ili zaštitnici velikih nacionalnih projekata brišu romsko stradanje olako kao keš memoriju da bi proširili polje za svoje šovinističke aplikacije sećanja koji se temelji na negiranju ili prisvajanju stradanja drugih.
Izveštaj Fonda za humanitarno pravo iz 2003. godine otkrio je da su kosovski Romi često bili prisiljeni od strane srpskih snaga tokom rata da pomažu u pljački i uništavanju albanske imovine i sahranjivanju albanskih civila nakon zločina. Kao rezultat toga, Romi u brojinim svedočenjima sebe vide kao glavne žrtve OVK nakon rata. Romske kuće su bile meta napada, njihova imovina je oduzimana kao navodno ukradena albanska imovina, a trpeli su fizičko zlostavljanje kako bi se iznudila priznanja zločina nad Albancima.[6]
Ne postoje potpuni podaci o broju Roma koji su bili žrtve ratnih zločina, ali je međunarodna organizacija Hjuman rajt voč (Human Rights Watch) 2001. godine saopštila da smatra da su stotine pripadnika romske manjine bile žrtve zločina poput fizičkog zlostavljanja, mučenja, otmice, ubistva i silovanja. Podaci Fonda za humanitarno pravo iz 2003. godine pokazuju da je 543 Roma ubijeno, a 593 nestalo.[7]
Uprkos tome što su činili veliki deo stanovništva Kosova pre sukoba, Romi su se našli uhvaćeni u ratu koji je zahtevao odanost bez prostora za neutralnost. Primorani da biraju strane u sukobu u kojem ih nijedna strana nije etnički priznavala, Romi su se suočili sa dilemom. Tako su pojedini romski lideri sa Kosova učestvovali su u pregovorima o budućnosti Kosova u Rambujeu, u Francuskoj, kao deo srpske delegacije početkom 1999. godine. Međutim, većina Roma je ostala politički neangažovana, tražeći načine da se zaštiti od nadolazećih etničkih sukoba.
U toj klopci između dva nacionalizma, romska zajednica na Kosovu suočila se sa kolektivnim optužbama za saradnju sa srpskim oružanim snagama tokom rata. Negativni prikazi na društvenim mrežama i donekle politički diskurs koji se nastavlja i danas pogoršali su ksenofobiju prema romskim zajednicama kako na Kosovu tako i u Srbiji, produbljujući njihovu marginalizaciju.
Odmah nakon što su snage KFOR-a predvođene NATO-om ušle na Kosovo i jedinice Jugoslovenske vojske i srpske policije povukle se, Hjuman rajts voč je već objavio opsežan izveštaj koji otkriva tešku situaciju sa kojom se suočavaju etnički Srbi i Romi na Kosovu, koju karakteriše klima straha, neizvesnosti i nasilja.[8] Kako je tada izvestio Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), usledio je talas paljevina i pljački usmerenih na srpske i romske domove širom Kosova. Oni koji su ostali na Kosovu iz ovih zajednica trpeli su stalno uznemiravanje, zastrašivanje i brutalne napade.
Neposredno nakon rata 1999. godine, kuće Roma, Aškalija i Egipćana su zapaljene zajedno sa srpskim kućama, pa su se romske, aškalijske i donekle egipatske zajednice takođe suočile sa smrtonosnim napadima, otmicama i drugim oblicima nasilja. Romski muškarci su proizvoljno pritvarani, ispitivani i podvrgnuti teškim batinama, a neke osobe se još uvek vode kao nestale.
U posleratnoj Prištini došlo je do etničkog čišćenja pripadnika romske, aškalijske i egipćanske zajednice, posebno se navodi nestanak pet naselja u kojima su ranije živeli Romi. „Ovo smo videli posebno 1999. godine, Priština je imala pet romskih naselja, danas nema nijednog, „Divanjole“ ne postoji, „Kolibarska“ ne postoji, „Varoš“ ne postoji, „Moravska“ ne postoji, nijedno od naselja ne postoji. To je etničko čišćenje; to znači uništenje onih koje su nazivali “špijunima”, uništavanje njihove imovine“, izjavio je 2024. godine istoričar i aktivista Škeljzen Gaši. On je opisao iskorenjivanje ovih naselja kao oblik etničkog čišćenja, ukazujući na to kao uništenje zajednice i njihove imovine.[9]
Slučaj Skendera Bislimiija je ilustrativan kada govorimo o učešću Roma u ratu na Kosovu. Prištinski sud je 2018. godine je ovog 58-godišnjeg romskog pripadnika srpske paravojne grupe, osudio na deset godina zatvora zbog mučenja preko 40 albanskih civila u martu 1999. godine tokom rata na Kosovu. Bislimi i najmanje deset drugih terorisali su civile, terajući muškarce da kleče, tukući ih i terajući ih da pevaju srpske nacionalističke pesme. Uhapšen je u Bosni i izručen Kosovu 2016. godine, Bislimi je prvi Rom osuđen za ratne zločine u ovom sukobu.[10] Njegov slučaj ističe širinu zloupotreba koje su trpeli kosovski Romi, koje su često prisiljavali pripadnici srpskih oružanih snaga zbog čega su se suočili sa posleratnom odmazdom.
Minumum garancija da će savremeno direktno i institucionalno naslije nad Romima biti kažnjeno jeste da njihovo ratno stradanje ne bude gurnuto pod tepih ili bude izbrisano poput keš memorije. Zato je Inicijativa mladih za ljudska prava u okviru Berlinskog procesa prošle godine preporučila državama bivše Jugoslavije da kreiraju komemorativne sadržaje i spomenike koji su posvećeni romskom ratnom stradanju.[11] Institucionalno sećanje koje podrazumeva spisak ratnih žrtava gde će biti popisani i Romi kao i memorijale biće onda opomena da se nasilje poput onog na porodicu Gaši ne sme ponoviti.
Marko Milosavljević je rukovodilac istraživanja i zagovaranja u Inicijativi mladih za ljudska prava u Srbiji (YIHR). Osnovna oblast njegovog rada je obrazovanje mladih o suočavanju sa ratnom prošlošću kao i istraživanja o odgovornosti za ratne zločine i aktivizam protiv veličanja ratnih zločinaca. Poseban fokus njegovog rada je monitoring nekažnjivosti kršenja ljudskih prava marginalizovanih grupa u Srbiji. Marko je bio urednik publikacije „Kosovska hronologija (1974-2017)” i jedanod autora i urednik publikacije i sajta „Rat u Srbiji (1991-2001): Jeste se desilo” u izdanju YIHR.
[1] https://minljmpdd.gov.rs/ministar-berisa-otvorio-konferenciju-stradanje-roma-za-vreme-sukoba-na-kosovu-i-metohiji/
[2] https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-tavnik-kraljevo-napad-romska-zajednica/33409464.html
[3] https://www.rts.rs/lat/vesti/srbija-danas/5707326/osuda-napada-na-rome-u-tavniku-kod-kraljeva.html
[4] https://www.a11initiative.org/inicijativa-a-11-prituzba-poverenici-zbog-izjava-ministra-berise-neprihvatljiv-stav-da-romi-drzavnu-kasu-tretiraju-kao-bankomate/
[5] https://www.insajder.net/teme/berisa-o-odlasku-na-seseljevu-proslavu-u-hrtkovcima-nisam-bio-kao-ministar-vec-kao-privatno-lice-video
[6] Fond za humanitarno pravo, Izveštaj: Romi u Srbiji, 2003: https://www.hlc-rdc.org/publikacije/romi-u-srbiji/
[7] Ljupka Mandić Kalijašević, Dugo zanemarivane priče Roma o trajnom uticaju rata na Kosovu, BIRN, 2023: https://balkaninsight.com/sr/2023/01/09/dugo-zanemarivane-price-roma-o-trajnom-uticaju-rata-na-kosovu/
[8] Human Rights Watch. “Abuses against Serbs and Roma in the New Kosovo.” August 1, 1999. Available at: https://www.hrw.org/report/1999/08/01/abuses-against-serbs-and-roma-new-kosovo.
[9] Izjava Škeljzena Gašija dostupna ovde: https://www.epokaere.com/shkelzen-gashi-thote%CC%88-se-shqiptare%CC%88t-pas-lufte%CC%88s-be%CC%88n-spastrim-etnik-ndaj-komunitetit-rae
[10] https://balkaninsight.com/sr/2021/11/12/osudenik-za-ratne-zlocine-na-kosovu-preminuo-u-bolnici/
[11] https://yihr.rs/bhs/preporuke-radne-grupe-za-suocavanje-prosloscu-pomirenje-predstavljene-u-okviru-berlinskog-procesa/
