Foto: Fahri Hiseni Teško je komentarisati o međuetničkim odnosima u bilo kom društvu, i balkanska perspektiva u tom smislu nije nikakav izuzetak. Jedan od razloga je kompleksan istorijski kontekst unutar kog države ovog poluostrva postoje. U svakom društvu na Balkanu danas postoji jak poriv da se ka dalekoj prošlosti gleda sa naklonošću, ka vremenu „naših velikih nacija“. […]
Foto: Katerina Smileva Pitanje da li je uticaj društvenih mreža pozitivan ili negativan proganjaće nas dokle god te platforme postoje. Činjenica je da su Fejsbuk, Tviter, Instagram i druge društvene mreže promenile naše živote. Promenile su način na koji izveštavamo i delimo informacije. Sa jedne strane ovo je pozitivno pošto sada možemo brže da delimo informacije i[…]
Foto: Vladan Cvetković Društvene mreže su veoma moćno oružje 21. vijeka. Iako imaju bezbroj pozitivnih strana, često se itekako zloupotrebljavaju i koriste u svrhu propagandnih aktivnosti i manipulativnih radnji. Ogromna količina laži, dezinformacija i insinuacija zahvaljujući društvenim mrežama dolazi do velikog broja ljudi. To se prije svega odnosi na Twitter i Facebook, gdje se afirmišu problematične interpretacije[…]
Foto: Fitim Gashi Upozorenje: ovaj članak sadrži snažan rečnik koji opisuje seksualno nasilje nad ženama koje se dogodilo tokom rata na Kosovu. Jedna poslanica izazvala je skandal sa fotografijom na dan kada je Skupština Kosova usvojila Rezoluciju o genocidu Srbije na Kosovu. U maju prošle godine poslanica Flora Brovina šokirala je javnost kada je pokazala fotografiju na[…]
Foto: Jovana Prusina Kada govorimo o tranzicionoj pravdi, govorimo o krivičnoj pravdi, žrtvama i svedocima, nestalim i interno raseljenim licima i njihovim porodicama, masovnim grobnicama i pravu na istinu, reparacijama, lustracijama… I tako u nedogled. Rat se meša u sve pore društva, posledično isto biva i sa procesima tranzicione pravde. Širi dijalog o tranzicionoj pravdi se na[…]
Foto: Besnike Salihu Digitalno doba nas je uvelo u onlajn medije i društvene mreže, što nam je olakšalo pristup brojnim vrstama aktuelnih informacija, doprinelo većoj povezanosti, zbližilo ljude i stvorilo alternativne načine umrežavanja i komunikacije. Iako su ovo pozitivne promene, na nekom nivou digitalno doba je otežalo suočavanje s prošlošću. U posleratnim društvima društvene mreže i onlajn[…]
„Suočavanje s prošlošću odnosi se na procese prorade nasilne prošlosti, što znači nasilja prema svim žrtvama bez obzira na njihovu etničku, političku i drugu pripadnost. Suočavanje s prošlošću zbiva se u određenom društvu na različitim razinama: osobnog suočavanja, tj. prorade sjećanja i propitivanje vlastite odgovornosti za nasilje; razini suočavanja s prošlošću u zajednici (među prijateljima i poznanicima,[…]
Foto: Vladan Đukanović Društvene mreže često tretiramo kao nešto novo i nepoznato iako su one dio naše svakodnevnice duže od decenije. Već od početka njihovog masovnijeg prodora na Balkanu prostor su za razgovor o suočavanja sa prošlošću, reprodukujući postojeće sadržaje u novoj formi. „15. februar 1924. Italijanska Jevrejka Enrika Mieli rođena je u Rimu. U oktobru 1943.[…]