Film i suočavanje s prošlošću

U ovom izdanju Balkan.Perspectivesa istražujemo film kao moćan medij za suočavanje s prošlošću. Film omogućava publici da se suoči s ličnim, kulturnim i istorijskim traumama, sećanjima i sukobima. Kroz objektiv kamere pojedinci i društva mogu da se suoče s teškim događajima, razmotre njihovo nasleđe i obrade emocije koje su možda preteške za direktno suočavanje. Filmski stvaraoci koriste narativ, simboliku i vizuelno pripovedanje kako bi se bavili složenim istorijskim temama, bilo kroz istorijske drame, dokumentarce ili lične priče.

U tekstu Iza okvira: Kako su Kosovo i Albanci bili predstavljeni u jugoslovenskoj kinematografiji Arber Ćerka-Gaši ispituje uticaj pojednostavljenog i isključivog pripovedanja u filmovima i njegov trajni uticaj na generacije. Ćerka-Gaši osvrće se na nelagodnost prilikom gledanja filma Boj na Kosovu (1989), koji prikazuje istoriju Kosova kroz prizmu srpskog nacionalizma, isključujući albanske perspektive i potkopavajući kosovsko-albanski identitet. Film, poput drugih iz tog perioda, Albance prikazuje na pojednostavljen, jednodimenzionalan način, učvršćujući štetne stereotipe i brišući njihovo istorijsko prisustvo.

U tekstu Aurelе Kadriu fokus je na političkoj snazi pripovedanja kroz film, naročito na dokumentarcu Fran i Verka: ili jedan običan dan u napuštenom selu. Film beleži svakodnevni život Frana i Verke, poslednjih stanovnika napuštenog sela na Kosovu, kao čin otpora protiv brisanja marginalizovanih priča. Kadriu istražuje kako ovakve „male priče“ osporavaju dominantne narative na Balkanu, koji su često polarizovani ratovima i podelama, podstičući razumevanje i jedinstvo u podeljenom regionu.

Alen Šimić istražuje odnos između filma, rata i sećanja, osvetljavajući dvostruku ulogu filma kao umetnosti i propagandnog alata. Tekst kritikuje prekomerno oslanjanje na pojednostavljene narative u bosanskim ratnim filmovima, gde su likovi često svedeni na žrtve ili zlikovce. Nasuprot tome, hvali autentičnost i emocionalnu dubinu ličnih i dokumentarnih priča. Koristeći primere poput Quo Vadis, Aida?, članak ističe da kombinovanje lične i kolektivne ratne traume u filmovima omogućava dublje angažovanje publike i istinitije prikaze.

U tekstu Dina Mustafića fokus je na odnosu između filma, sećanja i društvene transformacije, posebno u posleratnoj Bosni i Hercegovini. Tekst ističe kako filmovi poput Remake i Grbavica obrađuju generacijske traume i društvene rane, koristeći se intimnim pričama za razotkrivanje šire istorijske naracije i podsticanje dijaloga. Mustafić naglašava ulogu umetnosti kao čuvara slobode i protivteže propagandi, ističući da prava umetnička izražavanja moraju nadilaziti ideološke agende kako bi inspirisala empatiju i razumevanje.

Saša Ilić analizira potiskivanje kritičke umetnosti u Srbiji, fokusirajući se na radove reditelja Ognjena Glavonića čiji filmovi istražuju skrivene zločine tokom rata na Kosovu 1999. godine. Iako su Dubina dva i Teret dobili međunarodna priznanja, suočili su se sa državnom marginalizacijom, cenzurom i propagandnim etiketiranjem kao “antisrpski”. Ilić ističe kako kulturni i medijski aparat Srbije prepakira ili briše izazovne narative kako bi održao nacionalističke mitove i sprečio značajne javne rasprave o ratnim zločinima.

Tekst Ivane Matijević istražuje kako se filmovi iz bivših jugoslovenskih republika suočavaju s problematičnom prošlošću regiona koristeći kinematografiju za adresiranje istorijskih i nacionalnih trauma. Radovi poput Quo Vadis, Aida? i Dara iz Jasenovca naglašavaju takmičenje za status žrtve, odražavajući šire političke i kulturne tenzije koje i dalje oblikuju Balkan. Dok neki filmovi hrabro razotkrivaju zločine koje su počinile njihove sopstvene nacije, drugi se fokusiraju na izgradnju nacionalnog identiteta ukorenjenog u kolektivnom stradanju.

U tekstu Tonija Cifrovskog analiziraju se savremeni makedonski filmovi koji obrađuju teme vezane za mlade, osvetljavajući društvene probleme i generacijske brige. Privlačeći mladu publiku i podstičući širu društvenu refleksiju, ovi filmovi kombinuju smelu naraciju, upečatljive vizuale i snažne performanse kako bi adresirali hitna kulturna i emocionalna pitanja.

Takođe smo uzbuđeni što možemo da predstavimo našu novu seriju Balkan.Perspectives podkasta. Epizode možete slušati i preuzeti na našem sajtu www.dwp-balkan.org ili putem Spotify, Google Podcasts ili Apple Podcasts. Posebna zahvalnost našim partnerima, produkcijskom timu i gostima. U Bosni i Hercegovini, zahvaljujemo Alenu Šimiću i tačno.net; na Kosovu, zahvaljujemo Kosovo 2.0 na organizaciji razgovora s mladim filmskim stvaraocima o istoriji, porodičnim pričama i identitetu, u Srbiji, zahvaljujemo Ivani Matijević i Pavlu Simjanoviću i Liceulice FM – RadioAparat.

Ovo izdanje sadrži regionalni podkast sa Jakovom Fenduom, Aurelom Kadriu, Anom Pejović i Artanom Sadikuom, koji se okupljaju kako bi istražili, izazvali i diskutovali o temi ovog izdanja — i mnogo više.

Redakcija Balkan.Perspectivesa želi vam angažovano i obogaćujuće iskustvo čitanja i slušanja.

U ime redakcije Balkan.Perspectivesa,

Martin Filipovski

Glavni i odgovorni urednik