Put ka pomirenju: Suočavanje sa prošlošću na Zapadnom Balkanu

Ovo izdanje časopisa Balkan.Perspectives istražuje široku i raznovrsnu oblast: pomirenje kroz komemoraciju prošlih događaja koji su ostavili trajan pečat na društva zemalja Zapadnog Balkana. Suočavanje s nasleđem rata i sukoba pokazalo se kao teška tema za produktivnu diskusiju i potragu za istinom. Balkanski ratovi devedesetih godina ostavili su duboke rane, s ratnim zločinima i etničkim čišćenjem koji obeležavaju kolektivno sećanje regiona. Adresiranje ovih istorijskih nepravdi ključno je za put ka pomirenju. Napori poput Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (ICTY) odigrali su ključnu ulogu u traženju pravde. Ipak, ovi napori često nailaze na otpor nacionalističkih frakcija i stanovništva koje nerado preispituje bolna sećanja. Lokalne inicijative usmerene na podsticanje dijaloga i razumevanja među različitim etničkim grupama pokazale su obećavajuće rezultate. Grassroots pokreti i nevladine organizacije rade neumorno na premošćivanju podela, ali postoji nedostatak političke volje.

Mirišahe Sila piše za ovo izdanje Balkan.Perspectivesa: Govorile bismo: “Imale smo sreće što smo bile deca tokom rata”, osećanje koje delimo kao sestre, sada odrasle, dok razmišljamo o neprirodnosti i okrutnosti ratova. To je jasno shvatanje najružnijeg oblika koji ljudska moć može poprimiti.

Ovaj citat služi nam kao moćan podsetnik da su rat i njegove posledice neizbežan deo života, uzimajući svoj danak kasnije u odraslom dobu. Razmišljajući kao odrasla osoba, shvata dubok psihološki uticaj rata i bolno priznanje da trauma rata traje dugo nakon što se borbe završe. Naum Trajanovski pisao je takođe o krizi kosovskih izbeglica tokom 1999. godine u Republici Makedoniji i njenom efektu prelivanja. Oko četvrt miliona kosovskih Albanaca pobeglo je u Makedoniju zbog represije u SR Jugoslaviji i NATO bombardovanja. Ova izbeglička kriza opteretila je međuetnički balans i bezbednost Makedonije, posebno nakon povlačenja mirovnih snaga UNPREDEP-a, koje su promovisale društveno poverenje i civilno društvo. Merima Ražanica, s druge strane, pisala je o memorijalnim praksama koje igraju ključnu ulogu u postkonfliktnim društvima, razmatrajući njihovo suočavanje s ratnom prošlošću i oblikovanjem budućih identiteta. Opsada Sarajeva, najduža opsada jedne prestonice u modernom ratovanju, donela je značajne civilne žrtve, a način na koji se ona pamti otkriva sociopolitičku dinamiku i napore za izgradnju identiteta. Hikmet Karčić osvrće se na predloženu rezoluciju Ujedinjenih nacija o genocidu u Srebrenici, koja je zakazana za sredinu maja, kao značajan korak u priznavanju i komemoraciji ovog tragičnog događaja. Iako rezolucija nema direktne pravne posledice, ona ima simbolički značaj priznavanjem genocida i isticanjem posvećenosti međunarodne zajednice očuvanju sećanja na žrtve. Dejan Ilić iz Srbije daje svoj pogled na nerazrešeno “kosovsko pitanje” od 1990. do 2024. godine, ističući kontinuirano negiranje činjenica i opsesiju “autoritarnim režimom”. Diskutuje o ključnim događajima poput Kumanovskog sporazuma, Ahtisarijevog plana, kosovske deklaracije o nezavisnosti i raznih sporazuma s Kosovom, naglašavajući odbijanje Srbije da prizna ove događaje. Jelena Lončar analizira Kumanovski sporazum na osnovu institucionalnih reformi i smernica za suživot na Kosovu nakon sporazuma, što vodi do kontinuiranih tenzija i nerazrešenih pitanja. Kritikuje promociju nacionalističkih narativa od strane vlasti i u Srbiji i na Kosovu, što, po njenom mišljenju, perpetuira podele i sprečava značajno pomirenje. Agon Malići pruža promišljenu analizu izazova s kojima se suočavaju napori za izgradnju mira nakon sukoba poput onog na Kosovu. Poredi svoja iskustva na Balkanu sa zapažanjima iz drugih konfliktnih regiona, ističući zajedničke teme kolektivnog identiteta, istorijskih nepravdi i spoljnih bezbednosnih okvira. Izveštaj Aljbana Bokšija o ponovnom jačanju etnonacionalizma na Zapadnom Balkanu nudi sveobuhvatnu analizu izazova koje postavljaju istorijski narativi u perpetuiranju sukoba i podela u regionu. Oslanjajući se na uvide iz filozofije i političke teorije, Bokši ulazi u složenosti kolektivnog pamćenja, formiranja identiteta i manipulacije istorijom od strane političkih lidera.

Takođe imamo novu seriju Balkan.Perspectives Podkasta za vas. Kao i obično, možete slušati i preuzeti podkaste preko našeg sajta www.dwp-balkan.org ili preko vašeg omiljenog streaming servisa kao što su: Spotify, Google Podcast ili Apple Podcast. Želimo da zahvalimo našim partnerima, produkcijskom timu iza i ispred mikrofona i našim gostima koji su doprineli podkastima:
U Bosni i Hercegovini zahvaljujemo Nihadu Kreševljakoviću za tačno.net, na Kosovu zahvaljujemo Aljbanu Bokšiju za forumZFD Kosovo.
U Severnoj Makedoniji zahvaljujemo Davidu Giru za Radio MOF, a u Srbiji zahvaljujemo Draganu Popoviću za Liceulice FM – RadioAparat.

Za ovo izdanje časopisa srećni smo što možemo da najavimo naš regionalni podkast, pripremljen od RadioMOF-a u Severnoj Makedoniji sa gostima govornicima: Naumom Trajanovskim, Lejla Gaćanica, i Sofijom Todorović.

Urednički tim Balkan.Perspectivesa želi vam prijatno čitanje i slušanje.

U ime uredničkog tima Balkan.Perspectivesa,

glavni i odgovorni urednik Martin Filipovski