Holokaust – lekcija iz morala ili déjà vu?

Nikada više! Ta moralna lekcija izgovorena je u svijetu mnogo puta, kao i danas, no ipak znamo da to nije točno. Jedno je sigurno da ‘never’ i ‘again’ u jednoj rečenici o Europi i svijetu ne mogu stajati ni nakon 78 godina kada je okončan najmonstruozniji čin u ljudskoj historiji. Na današnji dan, 27. siječnja 1945. godine, […]

Šta je meni deveti januar

Kao i prethodnih godina i ovom devetom januaru su prethodile tenzije, višednevna najava proslave Dana Republike Srpske, najava kontraprotesta od koji se odustalo, buđenje nacionalne svijesti kroz šizofreni miks autoviktimizirajućih i pobjedničkih salvi, teza da ne trebamo zaboraviti ko smo, za šta smo se borili… Ove godine vlasti u Republici Srpskoj su otišle i korak dalje, pa[…]

Ograničenja u Inzkovoj odluci ostavljaju prostor za veličanje zločinaca

Godinu i po od kada je bivši visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini nametnuo zabranu negiranja genocida i drugih ratnih zločina, izostanak optužnica ali i dosadašnji način tumačenja teksta zakona ostavljaju prostor za veličanje ratnih zločinaca. Krajem novembra prošle godine Dragan Vasiljković je s ponosom govorio o otvaranju fondacije u Republici Srpskoj koja nosi ime po njegovom[…]

Ispunjenje sna kroz aktivizam i apel za mir

INTERVJU SA EDITOM TAHIRI U ovom intervjuu Dafina Lata razgovara sa Editom Tahiri, koja je bila deo delegacije na Mirovnoj konferenciji u Rambujeu i glavna pregovaračica u dijalogu o normalizaciji sa Srbijom u Briselu od 2011. do 2017. godine. Gđo Tahiri, prvo ćemo govoriti o vremenu tokom ’90-ih. Kakva su vaša sećanja na to vreme? Tahiri: Tokom[…]

Da li je zakonska zabrana negiranja ratnih zločina odgovorila zadatku?

Početak provjetravanja javnog prostora od otrova negiranja ratnih zločina, veličanja ratnih zločina i presuđenih ratnih zločinaca, u kontekstu bosanskohercegovačke realnosti, mnogi će smjestiti u ljeto 2021. godine, kada je na snagu stupila zakonska zabrana negiranja genocida i drugih ratnih zločina. Šta su rezultati ove dopune Krivičnog zakona BiH? Najprije su reakcije bile burne. Vjerovalo se da će[…]

IZVEŠTAVANJE MEDIJA NA MAKEDONSKOM I ALBANSKOM JEZIKU O SLUČAJU KUMANOVO

Iako je prošlo 20 godina od međuetničkog oružanog sukoba između Makedonaca i Albanaca u Severnoj Makedoniji, čije se okončanje smatra trenutkom kada je započelo olakšavanje međuetničkih odnosa sklapanjem Ohridskog sporazuma, strasti se još nisu u potpunosti smirile. Međuetnički jaz se i dalje može pojaviti s vremena na vreme. U ovom članku ćemo analizirati izveštaj medija na makedonskom[…]

FILJANA KOKA: OSEĆANJA OSTAJU U ZONI SUKOBA, PRATIMO POZIV STRUKE NA ETIČKO I PROFESIONALNO IZVEŠTAVANJE

Novinari snose veoma veliku društvenu odgovornost. Pored izveštavanja, oni doprinose u „uspostavljanju trajnog mira“. Dakle, šta god da osećaju u zoni sukoba, trebalo bi da „ostave“ to i da odgovore isključivo na poziv struke na etičko i profesionalno izveštavanje, kako tokom sukoba, tako i nakon okončanja sukoba. Ovo je posebno važno ako se novinar vraća u međuetničku[…]

PRIZREN, GRAD MEĐUETNIČKE I MEĐUVERSKE TOLERANCIJE

Za Prizren se obično kaže da je „grad-muzej“ ili grad izvora i lepota. Prizren je najbogatiji kosovski grad što se tiče spomenika kulture. Pod zaštitom države je više od 65 raznih objekata. U gradu žive različite nacionalnosti koje svojim radom grade sredinu dobrog susedstva, uzajamnog poštovanja i obećavajuće budućnosti. U starom delu grada se nalazi veliki broj[…]

Ishitreno rešenje: Pandorina kutija populizma / Neuspeh korišćenja okruženja koje omogućava učešće OCD u kvalitetnoj izradi politika

U Skoplju je 2. novembra makedonsko Sobranje po hitnom postupku usvojilo izmene i dopune Zakona o udruženjima i fondacijama (ZUF), koje je predložila opozicija. Ovakva sinergija između stranke na vlasti i opozicije se retko viđa. I ovo bi bio sjajan primer stavljanja javnog interesa na vrh dnevnog reda, ispred političkih i ličnih interesa, uz uvažavanje značaja omogućavanja[…]

BITI ILI NE BITI NA POST-JUGOSLOVENSKOJ UMETNIČKOJ SCENI

„Klasična muzika ublažava tenzije i političke nesuglasice“, kaže Sihana Badiviku, violinistkinja. Njen profesionalni i lični život se odvija između Kosova i Severne Makedonije. Svojim koncertima probija granice Balkana nastupajući širom Evrope. Njen rad kao osnivačica i umetnička direktorka „Kosova Kamerfest“, okuplja umetnike iz post-konfliktnih zemalja od 1999. „Festival je okupio umetnike iz Ukrajine i Rusije, Armenije i[…]