Izvor: recom.link
Predsednik Kosova Hašim Tači izjavio je u ponedeljak da su nestala lica i dalje jedna od najtežih rana iz rata na Kosovu.
Sudbina nestalih je jedan od najhitnijih zadataka za zemlju, rekao je Tači uoči Međunarodnog dana nestalih, koji se obeležava 30. avgusta svake godine.
Rat je ostavio mnogo rana, ali su nestala lica jedna od najtežih“, kaže se u saopštenju.
Ovo pitanje “pritiska porodice žrtava, ali i celo društvo, odnose među zajednicama, ali i šanse za bolju budućnost“.
Tači potencira da se kosovski zvaničnici i javnost svakodnevno podsećaju na nestale osobe.
“Posmatraju nas sa fotografija okačenih na ogradi Skupštine Kosova. Zovu nas porodice. Podsećaju nas spomenici koje vidimo na ulicama Kosova. A na dan kakav je 30. avgust obećavamo da ćemo uvek, neprekidno, uporno tražiti da se što pre rasvetli sudbina svakog građanina Kosova, kako bi i porodice nestalih lica našle svoj mir”, kazao je Tači.
Aktivisti za ljudska prava sa Kosova izjavili su da vlada i državne institucije moraju da učine više kako bi se rešila sudbina onih koji se vode kao nestali, bili oni Albanci ili Srbi.
Inicijativa mladih za ljudska prava sa sedištem u Prištini, u ponedeljak je kosovskom premijeru Isi Mustafi poslala kutiju sa cipelama, koje simbolizuju nestale, sa pratećim pismom u kojem se kaže „da su zabrinuti zbog nemara (zvaničnika) prema nestalim licima“.
“Iako je prošlo 17 godina od rata na Kosovu i 8 godina od proglašenja nezavisnosti, naša država još uvek nije postavila ovo pitanje kao prioritet, ostavljajući porodice nestalih lica da lutaju raznim lokacijama grobalja s nadom da čuju neku vest o svojim najbližim”, kaže se u pismu Inicijative.
Inicijativa takođe naglašava da pitanje nestalih treba uključiti u tekući dijalog između Kosova i Srbije, koji se vodi posredstvom EU, i da školski udžbenici treba da imaju značajnije i tačne informacije o tome šta se desilo tokom rata.
“Udžbenici koje je odobrila Vlada Republike Kosovo sadrže vrlo malo informacija o ovim događajima, pri čemu su narativi koji se koriste u školama i javnom diskursu isključivi i ne pružaju celovitu sliku o događajima iz prošlosti“, naglašava Inicijativa.
“Mi ne učimo o našim vršnjacima – Albancima, Srbima, Bošnjacima, Romima, Egipćanima, Aškalijama, Turcima, Gorancima i drugim koji se još uvek vode kao nestali”, dodaje se u njihovom saopštenju.
