Danas je državni dan krivice, tridesetogodišnjica početka izvođenja tajnog državnog projekta lišavanja građanskih prava građana neslovenskog porekla i njihovog izgona iz Slovenije. Nemci su posle drugog svetskog rata započeli osvešćivanje o krivici i preuzimanje odgovornosti otprilike desetak godina docnije, da bi u petnaest – dvadeset godina posle rata to bila kolektivno prihvaćena stvar, a oni koji to […]
U aprilu ove godine biće tačno 30 godina od početka rata u BiH. Ponekad imam osjećaj da se taj rat nikad nije završio, da još uvijek traje, ali da se danas ne ratuje puškama već teškim riječima, prijetnjama i manipulacijama, govorom mržnje i prebacivanjem krivice. Iako smo u ratnom periodu preživljavali grozne stvari, a ni danas poslije[…]
Ako vas se tiče, pročitajte. Ako ne – Auf Wiedersehen! Godinama unazad, većina nas, ako ne i svi u BiH, ali i regionu, pričaju o jednoj temi koja se zove „prošlost i suočavanje s prošlošću“. Ustvari, tačnije – posljednjih mjeseci pričamo o neozbiljnim predsjedničkim izjava i čuvanju murala ratnih zločinaca. Donekle, sve to spada u temu prošlosti[…]
Dugo vremena historija nije samo nauka o prošlosti, nego i oruđe koje političke elite upotrebljavaju za ostvarenje svojih političkih ciljeva. Ta zloupotreba prošlosti vidljiva je i u Bosni i Hercegovini, možda ne toliko kao u Hrvatskoj i Srbiji, ali su se talasi historijskog revizionizma iz Hrvatske i Srbije prelili i na Bosnu i Hercegovinu i ovdje naišli[…]
Kada je Evropa osnovala regionalne organizacije radi sprovođenja standarda demokratije, ljudskih prava i vladavine prava, očekivalo se da se na evropskom kontinentu neće ponoviti masovna zverstva poput onih u Drugom svetskom ratu. Ipak, četrdeset godina nakon Drugog svetskog rata, Evropa se ponovo susrela sa masovnim nasiljem, ovog puta u bivšoj Jugoslaviji, sa kojim nije bila spremna da[…]
Devla Gušević, djevojački Kapo, rođena je u selu Zemegresi. Ovo podrinjsko selo na potezu između Goražda i Rogatice je u vrijeme Devlinog rođenja bilo dio preostalih krhotina Austro-ugarske monarhije. Iako je u porodici uvijek bilo neslaganja oko godine njenog rođenja, kao najstariji praunuk vjerujem da je to bila 1917. Tako kažu i neki dokumenti – istina proizvoljno[…]
Intervju uradila Serbeze Haxhiaj Izveštaj Evropske komisije o napretku za Kosovo 2021. sugeriše da država treba da razvije „krovnu strategiju“ za tranzicionu pravdu, uključujući sveobuhvatni pristup prošlosti. Izvršna vlast Evropske unije (EU) takođe je podsetila vlasti u Beogradu da treba da pokažu „istinsku posvećenost” istraživanju i donošenju presuda u slučajevima ratnih zločina. Aidan Hehir, vanredni profesor međunarodnih[…]
Anton Vukpalaj Asistent na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Prištini Politika proširenja Evropske unije prema Zapadnom Balkanu veoma je rano uključila pomirenje među bivšim neprijateljima kao uslov zemljama kandidatima za ulazak u Uniju. Na Zagrebačkom samitu 2000. godine pomirenje je naglašeno zajedno sa konsolidacijom demokratije i regionalnom kooperacijom. Na Solunskom samitu 2003. godine, na kojem je potvrđena[…]
Više od tri godine prošlo je od potpisivanja Prespanskog sporazuma, kojim je završena dvadesetpetogodišnja rasprava između Grčke i Severne Makedonije koja je decenijama remetila bilateralne odnose između ova dva suseda. Makedonija je zvanično postala Republika Severna Makedonija, a Grčka je povukla svoju blokadu članstva Makedonije u NATO, ratifikovala protokol i, zahvaljujući tome, Makedonija je već dve godine[…]
Dr. Ognen Vangelov Asistent UACS, Skoplje, Severna Makedonija Ovaj članak je kratak pregled bugarskog prisvajanja makedonskog etnolingvističkog identiteta (odnosno porekla makedonskog naroda i jezika). Sukob oko etnolingvističkog identiteta makedonskog naroda koji živi u širem makedonskom regionu (u današnjoj Severnoj Makedoniji i delovima Bugarske i Grčke) doveden je u prvi plan – u Evropskoj uniji i generalno u[…]
Evropa kao zajednica vrednosti ili još jedna od brojnih trgovačkih unija? Evropa od koje uzimamo vredna i važna iskustva za izgradnju boljeg društva ili bankomat da se namire kratkoročni zahtevi biračkog tela? Nisu ovo ni nova ni nepoznata pitanja, svakako ne u Srbiji. Postavljaju se od prvog trenutka kada je ova zemlja pomislila da uđe u zajednicu[…]