Šta bi bilo da smo miru pružili šansu?

„Ja se vrlo dobro sećam pitanja na pres konferenciji na kojoj je novinar pitao što ste vi snimili antiratnu pesmu kad je rat završen, mislivši na to da se stišavaju sukobi u Hrvatskoj. To je ono što mi je baš ostalo u sećanju pošto ja nisam video to tako, ja sam video da se najgori rat tek priprema.”

Srđan Gojković Gile, član novotalasne grupe Električni orgazam[1]

Godine 2021. obeležava se 30. godišnjica događaja koji su rezultirali nasilnim raspadom Jugoslavije. Priče o nasilju i ratu i dalje odjekuju regionom Zapadnog Balkana kroz etnocentrične politike, istorijski revizionizam, negiranje ratnih zločina, nacionalističke politike, kao i zanemarivanje važnosti suočavanja sa zajedničkom prošlošću.

[expander_maker id=”2” more=”Pročitaj više” less=”Sakrij”]

Međutim, izdanje Balkan.Perspectivesa „Šta bi bilo da smo miru pružili šansu?“ osvetljava pojedince i organizacije koje su se usprotivile ratnom huškanju, idealizaciji nasilja i nacionalističkim politikama poslednjih decenija. Balkan.Perspectives posvećuje prostor promišljanju o ovim raznovrsnim pokretima i njihovim zajedničkim osnovama, nastojeći time da razmotri važnost mirovnih i antiratnih pokreta u Jugoslaviji. Istovremeno, želimo da odamo počast ovom nasleđu u svetlu trenutnog aktivizma i društvenih pokreta. Snažno verujemo da antiratna i mirovna iskustva i aktivizam u postjugoslovenskom kontekstu imaju odjeka u sadašnjim oblicima protesta civilnog društva i aktivizma u regionu, jer se ove inicijative „nisu pojavile u političkom vakuumu. Naime, različiti (post)jugoslovenski antiratni aktivistički pokreti prisvajali su ideje i razvijali se iz uspavanih društvenih mreža koje su stvorene studentskim, feminističkim i ekološkim angažmanom u socijalističkoj Jugoslaviji. Antiratni aktivizam je zauzvrat poslužio kao platforma za stvaranje društvenog i materijalnog kapitala, koji je omogućio uspostavljanje organizacija koje su i dalje aktivne i posvećene zaštiti ljudskih prava širom prostora bivše Jugoslavije.”[2]

Šesnaesto izdanje Balkan.Perspectivesa naročito podcrtava ulogu žena u mirovnim i antiratnim pokretima tokom raspada Jugoslavije. Tekstovi Igo Rogove i Linde Gusije ističu često zaboravljenu ulogu ženskog aktivizma i ženskih protesta u Kosovu 1990-ih, beležeći važnu ulogu žena u borbi za mir u Kosovu. U isto vreme Nađa Duhaček i Daša Duhaček istražuju zašto su žene igrale tako odlučujuću ulogu u antiratnom pokretu u Srbiji tokom devedesetih. Naum Trajanovski analizira kako je Severna Makedonija postala „oaza mira“ u nasilnom raspadu Jugoslavije i zašto ova fraza ima ambivalentno značenje. Koncert „Yutel za mir“ u sarajevskoj koncertnoj dvorani Zetra 1991. je dobro dokumentovan antiratni protestni događaj, a Jelena Jevđenić i Mišo Vidović nas odvode na još jedan važan antiratni protest – koncert „Yutel za mir“ u Banjaluci iste godine. Suada Kapić i Nikola Mokrović objašnjavaju kako nasleđe građanskog otpora u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj u devedesetima i dalje igra važnu ulogu u suprotstavljanju nacionalizmu, podršci održivim oblicima mira, i dodatno doprinosi pronalaženju odgovarajućih strategija suočavanja sa prošlošću.

Osim članaka, urednički tim Balkan.Perspectivesa uvodi i novi format: podkast sa intervjuima, razgovorima i promišljanjima na trenutnu temu antiratnih i mirovnih pokreta u (post)jugoslovenskom kontekstu. Za više informacija posetite sajt www.dwp-balkan.org. Želimo da zahvalimo svim partnerima, produkcijskom timu iza i ispred mikrofona i, naravno, našim gostima u podkastima. U Severnoj Makedoniji zahvaljujemo Radiju MOF, Jasmini Jakimovoj i Naumu Trajanovskom. U Bosni i Hercegovini zahvaljujemo medijskoj platformi Naratorium, Đorđu Krajišniku i Jadranki Miličević iz Fondacije CURE. U Kosovu zahvaljujemo timu Radija TILLT, Marigoni Šabiu iz YIHR Kosovo i Šerbeze Hadžiaj. U Srbiji zahvaljujemo radio emisiji Ženergija i Radio Aparatu, Zoe Gudović, Staši Zajović, Draganu Protiću (Proti Škart), Nataši Kandić i Nikoli Baroviću.

U ime uredničkog tima Balkan.Perspectives želim vam uzbudljivo čitanje i pronicljivo slušanje.

Aleksander Vojvoda

Glavni urednik

[1] https://ratusrbiji.rs/en/https-ratusrbiji-rs-en-srdan-gojkovic-gile-founder-and-frontman-of-elektricni-orgazam-for-remarker-about-the-rimtutituki-project/

[2] Bilić, Bojan (2012): We were gasping for Air, p 19

[/expander_maker]