Međutim, izdanje Balkan.Perspectivesa „Šta bi bilo da smo miru pružili šansu?“ osvetljava pojedince i organizacije koje su se usprotivile ratnom huškanju, idealizaciji nasilja i nacionalističkim politikama poslednjih decenija. Balkan.Perspectives posvećuje prostor promišljanju o ovim raznovrsnim pokretima i njihovim zajedničkim osnovama, nastojeći time da razmotri važnost mirovnih i antiratnih pokreta u Jugoslaviji. Istovremeno, želimo da odamo počast ovom nasleđu u svetlu trenutnog aktivizma i društvenih pokreta. Snažno verujemo da antiratna i mirovna iskustva i aktivizam u postjugoslovenskom kontekstu imaju odjeka u sadašnjim oblicima protesta civilnog društva i aktivizma u regionu, jer se ove inicijative „nisu pojavile u političkom vakuumu. Naime, različiti (post)jugoslovenski antiratni aktivistički pokreti prisvajali su ideje i razvijali se iz uspavanih društvenih mreža koje su stvorene studentskim, feminističkim i ekološkim angažmanom u socijalističkoj Jugoslaviji. Antiratni aktivizam je zauzvrat poslužio kao platforma za stvaranje društvenog i materijalnog kapitala, koji je omogućio uspostavljanje organizacija koje su i dalje aktivne i posvećene zaštiti ljudskih prava širom prostora bivše Jugoslavije.”[2]

Šesnaesto izdanje Balkan.Perspectivesa naročito podcrtava ulogu žena u mirovnim i antiratnim pokretima tokom raspada Jugoslavije. Tekstovi Igo Rogove i Linde Gusije ističu često zaboravljenu ulogu ženskog aktivizma i ženskih protesta u Kosovu 1990-ih, beležeći važnu ulogu žena u borbi za mir u Kosovu. U isto vreme Nađa Duhaček i Daša Duhaček istražuju zašto su žene igrale tako odlučujuću ulogu u antiratnom pokretu u Srbiji tokom devedesetih. Naum Trajanovski analizira kako je Severna Makedonija postala „oaza mira“ u nasilnom raspadu Jugoslavije i zašto ova fraza ima ambivalentno značenje. Koncert „Yutel za mir“ u sarajevskoj koncertnoj dvorani Zetra 1991. je dobro dokumentovan antiratni protestni događaj, a Jelena Jevđenić i Mišo Vidović nas odvode na još jedan važan antiratni protest – koncert „Yutel za mir“ u Banjaluci iste godine. Suada Kapić i Nikola Mokrović objašnjavaju kako nasleđe građanskog otpora u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj u devedesetima i dalje igra važnu ulogu u suprotstavljanju nacionalizmu, podršci održivim oblicima mira, i dodatno doprinosi pronalaženju odgovarajućih strategija suočavanja sa prošlošću.

Osim članaka, urednički tim Balkan.Perspectivesa uvodi i novi format: podkast sa intervjuima, razgovorima i promišljanjima na trenutnu temu antiratnih i mirovnih pokreta u (post)jugoslovenskom kontekstu. Za više informacija posetite sajt www.dwp-balkan.org. Želimo da zahvalimo svim partnerima, produkcijskom timu iza i ispred mikrofona i, naravno, našim gostima u podkastima. U Severnoj Makedoniji zahvaljujemo Radiju MOF, Jasmini Jakimovoj i Naumu Trajanovskom. U Bosni i Hercegovini zahvaljujemo medijskoj platformi Naratorium, Đorđu Krajišniku i Jadranki Miličević iz Fondacije CURE. U Kosovu zahvaljujemo timu Radija TILLT, Marigoni Šabiu iz YIHR Kosovo i Šerbeze Hadžiaj. U Srbiji zahvaljujemo radio emisiji Ženergija i Radio Aparatu, Zoe Gudović, Staši Zajović, Draganu Protiću (Proti Škart), Nataši Kandić i Nikoli Baroviću.

U ime uredničkog tima Balkan.Perspectives želim vam uzbudljivo čitanje i pronicljivo slušanje.

Aleksander Vojvoda

Glavni urednik

[1] https://ratusrbiji.rs/en/https-ratusrbiji-rs-en-srdan-gojkovic-gile-founder-and-frontman-of-elektricni-orgazam-for-remarker-about-the-rimtutituki-project/

[2] Bilić, Bojan (2012): We were gasping for Air, p 19