Međutim, bilo bi naivno pretpostaviti da će ratna arhitektura nestati sa krajem otvorenih sukoba. Prilozi u novom izdanju Balkan.Perspectives-a nude zbir analiza o tome kako ove traume i dalje oblikuju memorijalizaciju u javnom prostoru, kao i čitave siluete gradova Zapadnog Balkana. Stoga želimo da privučemo pažnju na važnost uključivanja u aktivne diskusije o suočavanju s prošlošću i komemoracijama u javnom prostoru. Ističemo dugotrajne istorijske kontekste konflikta i traume u regionu i kako ove traume stvaraju ideje zajedničkog života, memorijalnih praksi u javnim prostorima i urbanističkih politika.

Urednički tim Balkan.Perspectivesa snažno veruje da je razgovorima o sukobima potrebno više od jedne perspektive, jer istorija uvek mora da ima najmanje dva lica i uključi multiperspektivni pristup. Ako je uključena samo jedna strana, onda nešto nije u redu ili sa istorijom ili sa istinom. U ovom izdanju Balkan.Perspectivesa želimo da uključimo još jednog svedoka u razgovor o suočavanju s prošlošću: kritički osvrt na to kako su trauma i nasilje i dalje uključeni u stvaranje (javnog) prostora, arhitekturu i urbanističko promišljanje postkonfliktnih društava Zapadnog Balkana i kako u ovom kontekstu oni sprečavaju otvoreni, multiperspektivni pristup prošlosti regiona, zasnovan na činjenicama.

Tekstove za Balkan.Perspectives #17 pisali su i Arbër Sadiki, o sociopolitičkim faktorima koji oblikuju obrise gradova u Kosovu nakon rata 1998/1999. Ares Športa iz Fondacije „Lumbardhi“ u Prizrenu vodi nas na putovanje kroz kinematografsku istoriju Kosova i njenu važnost za grassroots pokrete, koji vraćaju namenu tim prostorima, ali i ističe važnost povezivanja ova dva pokreta sa temama suočavanja s prošlošću. Dvotomni prilog Filipa Koneskog tiče se urbane istorije, sadašnjosti i budućnosti Skoplja. Ena Kukić obrazlaže slojeve sećanja Memorijalnog kompleksa Vraca u Sarajevu, a Nermina Trbonja se osvrće na masovno podizanje nacionalističkih i revizionističkih spomenika u Bosni i Hercegovini. Irina Subotić piše o generalnom urbanističkom planu i statusu kvo u kom se Beograd danas nalazi u odnosu na političku situaciju u Srbiji. Dr. Olga Manojlović Pintar suočava nas sa „Četiri teze o arhitekturi traume“ u srpskom i regionalnom kontekstu.

Urednički tim Balkan.Perspectivesa zahvaljuje na pozitivnim i konstruktivnim komentarima na prve epizode našeg podkasta Balkan.Perspectives i srećni smo što možemo da u ovom broju Balkan.Perspectivesa ponudimo komplementarne perspektive o temama suočavanja s prošlošću, arhitekturi i javnim prostorima. Molimo vas da posetite sajt  www.dwp-balkan.org za više informacija, kao i da poslušate nove podkaste. Želeli bismo da zahvalimo partnerima, produkcijskom timu iza i ispred mikrofona, kao i našim gostima u podkastima. U Bosni i Hercegovini zahvaljujemo medijskoj platformi Naratorium, Đorđu Krajišniku, Armini Pilav i Damiru Ugljenu iz projekta Un-war space i Nedžadu Novaliću iz Centra za nenasilnu akciju. U Kosovu zahvaljujemo timu radija TILLT, Bekimu Ramku iz Kosovo Architecture Festivala i Šerbeze Hadžiaj. U Severnoj Makedoniji zahvaljujemo Radiju MOF i Filipu Koneskom. U Srbiji zahvaljujemo radio-emisiji Ženergija na Radiju Aparat i njenoj autorki Zoe Gudović, kao i Ivi Čukić, Senki Domanović i Olji Nikolić Kia.
U ime uredničkog tima Balkan.Perspectivesa želim vam zanimljivo čitanje i ugodno slušanje.
Alexander Vojvoda
Glavni urednik