Pop kultura i suočavanje s prošlošću na Zapadnom Balkanu

Ovo izdanje časopisa Balkan.Perspectives bavi se širokim i raznolikim područjem: pop kulturom i suočavanjem s prošlošću na Zapadnom Balkanu. S jedne strane, ovo izdanje razrađuje manifestovane i latentne veze između pop kulture, njenih različitih proizvoda i aktera kroz različite periode, različita polja suočavanja s prošlošću i ratove na području Zapadnog Balkana tokom 90-ih i ranih 2000-ih godina. Stoga urednički tim prepoznaje da je pop kultura pružila – i u određenim kontekstima još uvek pruža – platformu za normalizaciju nacionalističkih, jednostranih i autoritarnih ideologija, i istovremeno nas ambivalentno povezuje putem zajedničke muzike, pozorišnih predstava, filmova ili TV serija.

[expander_maker id=”2” more=”Read more” less=”Read less”]

Vesna Andree Zaimović piše za ovo izdanje da je muzički (mada tekstovi u ovom izdanju Balkan.Perspectivesa obuhvataju i druge proizvode pop kulture) afinitet (je) moćno sredstvo identifikacije i povezivanja sa kolektivom. Za potvrdu pripadnosti naciji, kao masovnom kolektivitetu koji je intenzivno promovisan u državama nastalim nakon raspada Jugoslavije, često se poseže ka produktima kulture.

S druge strane, ovo izdanje uključuje razmatranja o tome kako pop kultura omogućava razmišljanje o ožiljcima koje je nasilno raspadanje Jugoslavije nanelo regionu na individualnom i kolektivnom nivou. U svom prilogu Aurela Kadriu parafrazira Bertolda Brehta: U mračnim vremenima pevamo mračnim vremenima. Stoga, s ovom kolekcijom rasprava, članaka, intervjua i podkasta težimo da razumemo kako su savremeni formati zabave, kulturne reference, pevanje i humor duboko ukorenjeni u traume tih mračnih vremena. Istovremeno, proizvodi pop kulture mogu pružiti prostor za raspravu i uvide u mirnu zajedničku budućnost suprotstavljajući se nastajućim autoritarnim, revizionističkim i nacionalističkim tendencijama u regionu.

Sa zadovoljstvom vas pozivamo da istražite 23. izdanje časopisa Balkan.Perspectives o pop kulturi i suočavanju s prošlošću na Zapadnom Balkanu. Iz Bosne i Hercegovine Mirza Skenderagić piše o tome kako su filmovi deo procesa suočavanja s prošlošću, dok Vesna Andree Zaimović proučava muzički žanr „domaća muzika“ i kako je predstavljen na platformama kao što su Spotify i YouTube. Doprinosi sa Kosova uključuju intervju Latifa Mustafe sa Škeljzenom Malićijem, koji je bio kustos izložbe „Përtej“ iz 1997. godine na kojoj je predstavljena savremena umetnost sa Kosova u Beogradu. Aurela Kadriu piše u svom članku o uticaju produkcijske kompanije LABIA na savremene oblike zabave na Kosovu. Iz Severne Makedonije imamo dva članka koji se bave predrasudama u kontekstu televizije, muzike, pozorišta i kinematografije. U intervjuu sa Draganom Gunin razgovaramo o pitanjima predrasuda prošlosti kroz televiziju, pozorište i muziku. Toni Cifrovski piše o pitanju seksualne raznolikosti u Severnoj Makedoniji i kako se raspravlja o rodnoj ulozi u makedonskoj pop-kulturnoj industriji. Iz Srbije imamo doprinos Milene Kvapil koja raspravlja o jugoslavenskim TV serijama i njihovoj percepciji u postjugoslavenskim vremenima. Tomislav Marković raspravlja o pesmi „Tek je 12 sati“ plesne grupe E.T. (Electro team) iz Zagreba i kako je postala hit u Srbiji 1993. godine.

Takođe imamo novu seriju podkasta Balkan.Perspectivesa za vas. Kao i obično, možete slušati i preuzimati podkaste putem naše web stranice www.dwp-balkan.org ili putem vaših omiljenih streaming platformi kao što su Spotify, Google Podcast ili Apple Podcast. Zahvaljujemo našim partnerima, producentskom timu iza i ispred mikrofona, našim gostima koji su doprineli podkastima. U Bosni i Hercegovini, zahvaljujemo Đorđu Krajišniku, Mariji Simanić Arnautović i Minelu Abazu. Na Kosovu, zahvaljujemo Latifu Mustafi iz Sbunkera i Škeljzenu Malićiju. U Severnoj Makedoniji, zahvaljujemo Radio MOF-u i Erzani Beriša. U Srbiji, zahvaljujemo časopisu Liceulice i Bojanu Marjanoviću, kao i Mileni Kvapil.

Urednički tim Balkan.Perspectivesa želi vam ugodno čitanje i slušanje.

U ime uredničkog tima Balkan.Perspectivesa,

Alexander Vojvoda

Glavni i odgovorni urednik

[/expander_maker]