(Ponovno) pisanje istorije na Zapadnom Balkanu

Dragi čitaoci časopisa Balkan Perspectives,

u prethodnim izdanjima redakcija se već bavila pitanjem kako i zašto se istorija u regionu Zapadnog Balkana osporava, dovodi u pitanje i instrumentalizuje. Prerađivanje, tj. (ponovno) pisanje istorije nije neutralno, već se pre radi o promišljenom političkom procesu koji teži da uspostavi stvarnosti i narative, i koji odražava odnose moći tokom različitih perioda. U tom smislu, istorijski revizionizam i poricanje ne mogu se posmatrati samo kao nešto što normalizuje monoperspektivne istorijske narative, već imaju potencijal da izgrade podlogu za osporavanje fundamentalnih demokratskih dostignuća, oživljavanje autoritarnih tendencija i diskreditovanje inicijativa koje problematizuju esencijalističko viđenje identiteta i društava kroz instrumentalizaciju istorijskih diskursa. U ovakvim slučajevima, stvaranje „NAS“ prigušuje glasove u procesu kritičke istorizacije zajedničke prošlosti u korist stvaranja „NJIH“.

[expander_maker id=”2” more=”Pročitaj više” less=”Sakrij”]

U tom kontekstu, ovaj broj časopisa Balkan Perspectives daje svoj doprinos pluralističkoj, konstruktivnoj i otvorenoj diskusiji o suočavanju s prošlošću na Zapadnom Balkanu. Ova posvećenost multiperspektivnom pristupu u teoriji i praksi ključni je aspekt u osporavanju istorijskog revizionizma  uvažavanjem činjenice da je istorija duboko ugrađena u lokalne, regionalne i globalne dinamike političkih, kulturnih i socijalnih okruženja, te da je vezana za prostorne reference i heterogenost glasova različitih aktera. Tako, multiperspektivnost odbacuje istoriju kao elitistički projekat, već naglasak stavlja na pluralizam perspektiva i uključivanje raznovrsnih i pouzdanih izvora, te teži da omogući istoriografiji da postane instrument za razmišljanje u okviru društva i suočavanje sa zajedničkom prošlošću, nezadovoljstvima i traumom u državama Zapadnog Balkana.

Redakcija stoga posvećuje ovo izdanje časopisa Balkan Perspectives analizi tendencija istorijskog revizionizma na Zapadnom Balkanu i donosi refleksije na temu generalnog razumevanja revizionističkih tendencija i pisanja istorije u respektivnim javnim i privatnim sferama.

U ovom broju časopisa Balkan Perspectives Husnija Kamberović, Škeljzen Gaši i Milivoj Bešlin daju opšti pogled na trenutne diskusije u vezi s istorijskim revizionizmom u Bosni i Hercegovini, na Kosovu i u Srbiji. Zatim imate priliku da pročitate studiju slučaja Arbora Saljihua o novom nastavnom programu na temu holokausta kao važnom instrumentu za inkluzivnu nastavu istorije na Kosovu. Lejla Gačanica nas vodi kroz intervencije u javnim prostorima Mostara. Sanja Petrović Todosijević posmatra kako rehabilitacija nacističkih kolaboracionista u Srbiji stvara osnov za osporavanje prošlosti. Marko Krtolica istražuje promene u percepciji Metodije Andonova Čente u procesu izgradnje nacije u Severnoj Makedoniji u XX i XXI veku, dok Nataša Stamenkovikj kritički istražuje status quo u usklađenosti Severne Makedonije sa regulativom Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju.

U ime redakcije časopisa Balkan Perspectives želim da zahvalim svim autorima i autorkama za njihov važan doprinos, kao i svima koji su pomogli da se ovaj broj nađe pred čitaocima. Uživajte u poslednjem izdanju časopisa Balkan Perspectives u 2020. godini.

Redakcija časopisa Balkan Perspectives želi vam srećne praznike i srećnu Novu godinu!

Alexander Vojvoda

[/expander_maker]